Vesti – 17.11.2025

Događaji koji su obeležili današnji dan

Marija Nenadić-Zurka, 17.11.2025, 17:47

Evropska komisija je danas objavila jesenju ekonomsku prognozu za Evropsku uniju, koja detaljno opisuje situaciju svake države članice. U slučaju Rumunije, Brisel smatra da su mere koje je preduzela vlada u Bukureštu bile neophodne za finansijsku stabilnost, ali će imati društvene troškove. Štednju će osetiti i kompanije i stanovništvo u prve 2 godine, a očekuje se da će se pozitivni efekti pojaviti 2027. godine. Tako će BDP Rumunije porasti za samo 0,7% u 2025. godini, za 1,1% u 2026. godini – 1,1%, ali bi trebalo da pređe 2 procenta u 2027. godini. Tokom celog ovog perioda, fiskalne mere će vršiti pritisak na stanovništvo i državnu potrošnju, ali će ravnotežu doneti privatne investicije, one finansirane kroz Nacionalni plan oporavka i otpornosti i solidan izvoz. Komisija procenjuje da bi rekordni deficit Rumunije, od 9,3% BDP-a u 2024. godini, trebalo da padne na 8,4% ove godine, 6,2% u 2026. godini i ispod 6% BDP-a u 2027. godini. Komisija kaže da važan element u ovoj pozitivnoj putanji nije samo povećanje prihoda, već i smanjenje državne potrošnje. Jedan znak pitanja za Komisiju je, međutim, inflacija, koja bi mogla da ostane iznad cilja Nacionalne banke Rumunije, barem do 2027. godine. Još jedna zabrinutost je nezaposlenost, koja bi mogla premašiti 6% u 2025. godini, ali bi se mogla oporaviti tokom 2026. godine.

Ove nedelje, u Bukureštu će biti objavljen treći paket fiskalno-budžetskih mera, onaj usmeren na lokalnu i centralnu administraciju, gde će biti smanjeni broj zaposlenih i rashodi. Takođe ovih dana, premijer Ilije Boložan je najavio da će vratiti nacrt zakona o reformi penzija magistrata na vladin sto, nakon što je Ustavni sud odbio prvi oblik koji je napisala izvršna vlast. Ako se ova reforma ne usvoji do kraja meseca, Bukurešt bi mogao da izgubi 231 milion evra uključenih u Nacionalni plan oporavka i otpornosti.

Rumunski predsednik Nikušor Dan sazvao je sastanak Vrhovnog saveta za nacionalnu odbranu (CSAT) za 24. novembar u Bukureštu. Prema saopštenju predsedničke administracije, na dnevnom redu su teme vezane za Nacionalnu strategiju odbrane za period 2025-2030, Stratešku analizu odbrane i Izveštaj o sprovedenim aktivnostima i rezultatima dobijenim na nacionalnom nivou, u prvih sedam meseci 2025. godine, za sprečavanje i suzbijanje trgovine i konzumiranja droga, što predstavlja rizik za nacionalnu bezbednost Rumunije. Istovremeno, razmatra se i procena rizika, pretnji i ranjivosti za Rumuniju predviđenih za 2026. godinu, Konsolidovani izveštaj o učešću Rumunije u vežbi NATO-a za upravljanje krizama „CMX-25“. Tokom sastanka Vrhovnog saveta za nacionalnu odbranu biće analizirane i druge aktuelne teme iz oblasti nacionalne bezbednosti, navodi se u saopštenju predsedničke administracije.

Danas je bio poslednji dan za podnošenje kandidatura za delimične lokalne izbore 7. decembra u Rumuniji, uključujući i izbore za gradonačelnika glavnog grada Bukurešta. Do sada se devet kandidata zvanično prijavilo u trku. Izborna kampanja počeće u subotu. Prema najnovijem istraživanju koje je objavio CURS, gradonačelnik Sektora 4, Danijel Baluca ​​(PSD), prednjači u preferencijama biračkog tela Bukurešta za mesto gradonačelnika, sa 27%, a slede ga gradonačelnik Sektora 6, Čiprijan Čuku (PNL) i Katalin Drula (bivši lider USR-a), obojica sa 22%. Sva trojica su kandidati iz vladajućih stranki. Mlađi partner u četvorostranačkom izvršnom telu, UDMR, sa biračkim telom koncentrisanim u centru i na zapadu zemlje, ne učestvuje na izborima na jugu. Prema rezultatima sociološkog istraživanja, na četvrtom mestu po nameri glasanja, sa 15%, nalazi se nezavisna kandidatkinja Anka Aleksandresku, kontroverzna ličnost koja se predstavlja kao novinarka i koju podržava AUR, nakon što je u poslednjih 20 godina savetovala lidere PSD-a, od kojih su neki kasnije završili iza rešetaka zbog korupcije. Što se tiče procene opšteg pravca grada, većina Bukureštanaca smatra da stvari idu u pogrešnom smeru. Više od polovine ispitanika – 55% – izražava ovo mišljenje, dok 41% smatra da grad ide u pravom smeru. Što se tiče problema identifikovanih u gradu, drumski saobraćaj je na prvom mestu, koji je pomenulo 20% ispitanika. Odmah nakon toga je funkcionisanje državnih bolnica, koje je navelo 19%, a zatim sledi mreža daljinskog grejanja sa 18%. Korupciju u lokalnoj administraciji pominje 13%, a zagađenje vazduha 7%, takođe pokazuje istraživanje. Među bivšim gradonačelnicima, Trajan Basesku, kasnije šef države, se smatra najefikasnijim od strane 27% ispitanika, a slede ga sadašnja poslanica Evropskog parlamenta iz redova PSD-a Gabrijela Firea sa 25% i sadašnji predsednik Rumunije, Nikušor Dan, sa 21%.

Jednostavan predlog koji je pokrenula stranka AUR (populistička, ultranacionalistička opozicija) protiv ministra saobraćaja i infrastrukture, Ćiprijana Šerbana, pod nazivom „Železnica je izgubila voz“, odbijen je u ponedeljak u Senatu u Bukureštu. Za je bilo 28 glasova, a protiv 65. Inicijatori tvrde da je Rumunija na pretposlednjem mestu na evropskoj rang listi po pitanju učinka železnica. Takođe u ponedeljak, Poslanički dom je odbio još jedan jednostavan predlog, takođe podnet od strane AUR protiv ministra energetike, Bogdana Ivana, pod nazivom „Rumunija u mraku – planirani bankrot nacionalnog energetskog sistema“. Za je bilo 88 glasova, protiv 193, a uzdržanih sedam. AUR tvrdi da je Ministarstvo energetike zakazalo u svim „fundamentalnim“ dimenzijama čina upravljanja: planiranju, izvršenju, istraživanju, suverenitetu i zaštiti potrošača. Rumunija ima najviše cene energije u EU, u poređenju sa stvarnom kupovnom moći, optužuju potpisnici predloga. S druge strane, ministar Ivan je izjavio da bi Rumunija do kraja sledeće godine mogla imati instalirani kapacitet od približno 2.200 megavata, nakon puštanja u rad elektrana Mintija i Jernut, i kapacitete za skladištenje od skoro 2.000 megavata.

U okrugu Tulča, na istoku Rumunije, proglašeno je stanje uzbune nakon što su ruski dronovi pogodili brod natovaren tečnim naftnim gasom, usidren u ukrajinskoj luci Ismail, koji se zapalio. Rumunske vlasti su evakuisale nekoliko ljudi iz dva obližnja sela. Inspektorat za vanredne situacije (ISU) Delta obezbedio je prevozna sredstva, ali je akcija izvedena sa poteškoćama, jer ljudi ne žele da napuste svoja domaćinstva. Pored toga, u tom području je obustavljen drumski saobraćaj i brodski saobraćaj na Dunavu. Stanovništvo u istočnom delu zemlje, u regionima uz granicu sa Ukrajinom, redovno dobija poruke uzbune zbog opasnosti koju predstavljaju napadi ruskih dronova na lučku infrastrukturu u Ukrajini.

Predsednici Francuske i Ukrajine, Emanuel Makron i Volodimir Zelenski, potpisali su pismo o namerama o ugovoru o kupovini visoko efikasnog francuskog oružja od strane Ukrajine. Zelenski je otputovao u vojnu bazu u blizini Pariza, gde je, zajedno sa Makronom, prisustvovao sastanku sa proizvođačima francuske odbrambene industrije, koji su predstavili svoju ponudu. Ukrajinski predsednik je rekao da pismo o namerama predviđa, između ostalog, kupovinu 100 višenamenskih borbenih aviona Rafal, među najnaprednijim trenutno na svetskom tržištu naoružanja. Sporazum se smatra uspehom predsednika Emanuela Makrona, koji skoro 10 godina vodi kampanju da se Evropljani opredele za kupovinu vojne opreme proizvedene u Evropskoj uniji. Francuski predsednik smatra da države u zajedničkom bloku moraju da se odreknu pozicije običnih klijenata Sjedinjenih Američkih Država kako bi ojačale svoju odbrambenu industriju i izgradile sopstveni suverenitet.