Vesti (18.02.2025)
Događaji koji su obeležili današnji dan.
Dragana Diamandi, 19.02.2025, 12:18
Parlament je 2015. godine usvojio zakon kojim je 19. februar proglašen – Nacionalnim danom Konstantin Brankuši. Na ovaj dan je na nacionalnom nivou organizovano niz kulturnih događaja u prestonici i više gradova širom zemlje. Kulturni događaji su počeli u utorak, u Rumunskom kulturnom institutu (ICR) u Bukureštu, projekcijom dokumentarnog filma „Brankuši, metamorfoze skulpture“, u kome su korišćene retke video arhive sa radionicom velikog rumunskog vajara. Rumunski kulturni institut planira u narednom periodu, u inostranstvu, niz tematskih događaja. Planirane su izložbe, filmske projekcije ili konferencije u Pekingu, Istanbulu, Madridu, Tel Avivu, Londonu, Parizu, Beču, Lisabonu ili Stokholmu. Emblematična ličnost rumunske kulture, Brankuši je dao suštinski doprinos obnovi umetničke vizije u univerzalnoj savremenoj skulpturi. Sin siromašnog stolara, rođen je 19. februara 1876. godine u Hobici, u okrugu Gorž. Odlazio je od kuće nekoliko puta, od malih nogu, i radio u nekoliko radionica, prodavnica i krčmi. Radio je kao šegrt u Krajovi, gde je otkrio svoju veštinu ručnog rada praveći violinu od materijala koje je pronašao u radionici. Kasnije je, u istom gradu, upisao i Školu za umetničke zanate. Posle pohađanja Škole umetnosti u Krajovi (1894 – 1898) odlazi u Bukurešt gde je diplomirao na Školi lepih umetnosti (Nacionalni univerzitet umetnosti Bukurešt – 1902). Tokom studiranja izradio je više radova za koje je osvojio medalje. Godine 1904. Brankuši je odlučio da peške krene za Pariz, zaustavljajući se u Budimpešti i Beču. Nacionalnu školu lepih umetnosti u Parizu, upisuje 1905., a godinu dana kasnije njegovi radovi su izloženi na Jesenjem salonu u Parizu (Salon d’Automne u Parizu). Godine 1907. tri dela vajara izložena su na salonu Nacionalnog društva francuskih umetnosti. Otvaranju prisustvuje i čuveni francuski vajar Ogist Roden, koji poziva Brankušija da postane njegov šegrt, što je Rumun odbio, a svoj gest motiviše rečima: „U senci velikog stabla ne raste ništa“. Narednih godina napravio je skulpture koje su postale poznate, među kojima su „Poljubac“, „Majastra“, „Gospođica Pogani“, „Bludni sin“. UNESKO je 2024. godine uvrstio na listu univerzalne baštine skulpturalni ansambl „Put heroja“, iz Targu Žiua, omaž palim herojima tokom Prvog svetskog rata. Ansambl obuhvata četiri dela: Sto čutnje, Aleju stolica, Kapiju poljubca i Beskrajni stub, koje je projektovao i izradio veliki rumunski vajar u periodu 1937-1938. Sva četiri dela su raspoređena na istoj osi, orijentisana od zapada ka istoku, dužine do 1275 m. Konstantin Brankuši je preminuo 16. marta 1957. godine i sahranjen je na groblju Monparnas u Parizu.
