Vesti 18.03.2025
Događaji koji su obeležili današnji dan.
Dragana Diamandi, 18.03.2025, 13:07
Posle objavljivanja,13. marta, omalovažavajućih informacija u tabloidu informer.rs pod naslovom: „Saznajemo: U Srbiju stižu Rumuni koji planiraju da obijaju stanove tokom protesta!“, Ambasada Rumunije u Srbiji oštro je osudila ovu dezinformaciju, lišenu profesionalne etike i van svake realnosti, sa namerom da manipuliše javnost Srbije. Prema pogrdnom članku, citiramo: „Po nalogu opozicije, u Srbiju pristižu brojni rumunski državljani koji su planirali obijanje stanova u Beogradu, saznaje Informer. Oni, kako kaže naš dobro obavešten izvor, imaju plan da provaljuju u domove građana koji na društvenim mrežama najavljuju da će biti na protestu opozicije”, kraj citata. ,,Duboko žalimo zbog propagiranja ovakvih navoda, koji jasno promovišu elemente specifične govoru mržnje i utiču na percepciju o Rumunima u srpskoj javnosti. One su u potpunoj suprotnosti sa evropskim vrednostima i evropskim putem na koji se Srbija obavezala. Ambasada stoji uz rumunsku zajednicu koja se osetila povređenom i ujedno se zahvaljuje na porukama podrške građana Srbije koji u velikoj većini rumunski narod vide kao prijatelja, s kojim dele zajedničke vrednosti. Pozivamo „novine” Informer da se javno izvinjavaju i da odmah povuku uvredljivi članak’’, dodala je Ambasada Rumunije u Beogradu.
Ambasada Rumunije u Srbiji i Novinsko-izdavačka kuća „Libertatea” organizovale su nedavno, drugu godinu zaredom, značajnu književnu manifestaciju posvećenu obeležavanju Međunarodnog dana žena. Održana je promocija antologije poezije „Najlepše pesme, damama na dar“, koja obeležava poseban trenutak, prva knjiga objavljena je povodom obeležavanja 80 godina postojanja i neprekidne delatnosti Novinskoo-izdavačke kuće „Libertatea“. Tom je pripremio uređivački tim „Libertatea“, knjiga je objavljena u dvojezičnom izdanju, na rumunskom i srpskom jeziku. U knjizi je obuhvaćeno 25 pesnika iz Rumunije i Srbije, od debitanata do afirmisanih autora. Slikar Emil Sfera predstavio je radove publici na izložbi slika „Male i velike ljubavi”. Među učesnicima bili su autori pesama obuhvačenih u knjizi, kao i veliki broj gostiju iz Srbije i Rumunije.
Svetski dan poezije, 21. mart, obeležava se u Rešici na „Susretima sa poezijom“, aktivnost u kojoj učestvuju učenici VIII razreda, odeljenja na nemačkom jeziku. Koordinator manifestacije je prof. Sonia Maria Chwoika, a specijalni gost je Ervin Josef Cigla. Međunarodni dan poezije u prvi plan ističe ličnost pisca Vasilea Barbua, predsednika Književno-umetničkog društva „Tibiscus” iz Uzdina (Srbija), koji je 2024. godine napunio 70 godina. Ovom prilikom objavljena je knjiga Jonela Bote „Umetnost pesme kao opstanak. Esej o Vasileu Barbuu” u izdanju Izdavačke kuće TIM iz Rešice, 2025. Vasile Barbu će održati govor tokom ovog događaja.
Prva radionica evropskog projekta „Playground” održaće se 22. marta u pozorištu Ariel u Targu Murešu. Događaj obuhvata gledanje performansa-čitanje „Hoćemo li ikada videti sunce?“, mlade autorke iz Srbije Nadje Miškovići. Administrativna direktorka pozorišta Arijel, Klaudija Čibelean navodi da projekat „Playground” pokušava da identifikuje mlade dramske pisce koji mogu da realizuju najzanimljivije predstave i kojima se može pomoći da se afirmišu. Projekat je započet 2024. godine, kada je izvršena selekcija tekstova. „Hoćemo li ikada videti sunce?“ je tekst za decu i postoji mogućnost da ga preuzme Arijel teatar. Projekat „Playground“ obuhvata još dve predstave-čitanja, na jesen ove godine, mladih dramskih pisaca iz Francuske i Italije, čija dela će postaviti pozorište u Targu Murešu.
Rumunski kulturni institut domačin je do 31. marta 2025., u Bukureštu, izložbe „Radionice Konstantina Brancušija“, koja okuplja izbor radova nastalih na Međunarodnom slikarskog simpozijumu, održanog u Ranci i Runku između 2015. i 2022. godine. 30 izloženih radova potpisuju umetnici iz Rumunije i evropskih država i pozivau publiku da se upozna sa raznolikim pejzažem savremenog slikarstva, postajući prava vizuelna mapa aktuelnih stilskih pravaca. Izlažu umetnici iz Rumunije, Srbije, Mađarske, Nemačke, Italije, Češke, Republike Moldavije, Francuske, Bugarske, Litvanije i Azerbejdžana. Iz Srbije izlažu likovne umetnice Gala Čaki i Katarina Đorđević.
