Vesti 21.10.2021

U poslednja 24 sata u Rumuniji je potvrdjeno 16.110 novih slučajeva koronavirusa. Od posledica infekcije Kovid-19 preminulo je 448 osoba

Newsroom, 21.10.2021, 18:42

U poslednja 24 sata u Rumuniji je potvrdjeno 16.110 novih slučajeva koronavirusa. Od posledica infekcije Kovid-19 preminulo je 448 osoba. Na intenzivnoj nezi hospitalizovano je skoro 1.800 ljudi. Rumunija traži pomoć od Evropske komisije za brzo snabdevanje bolnica lekom tocilizumab, koji se koristi za lečenje pacijenata sa teškim oblicima KOVID-a. Takođe, rumunske vlasti su zatražile lekarske timove da u određenim periodima podrže medicinsko osoblje iz prve linije. S druge strane, od ponedeljka će učenici osnovnih i srednjih škola u Rumuniji biti na raspustu dve nedelje, dok će pristup i učešće većini aktivnosti biti uslovljen zelenim KOVID sertifikatom, nošenje zastitne maske postace obavezno svuda, u zatvorenom ili na otvorenom, a izlazak i kretanje u večernjim satima biće dozvoljen samo vakcinisanim osobama – ovo su samo neke od restriktivnih mera koje će se primeniti u pokušaju da se zaustavi pandemija koronavirusa. Nakon što je sa nekoliko vladinih zvaničnika razgovarao o epidemiološkoj situaciji, predsednik Klaus Johanis rekao je da je jedino rešenje za zaustavljanje pandemije vakcinacija. Međutim, potrebna su ograničenja dok se ne dostigne odgovarajuća stopa vakcinacije.

Imenovani mandator, sadašnji ministar odbrane Nikolaje Čuka, izjavio je u četvrtak da će pregovarati sa svima onima koji imaju odgovornost za formiranje vlade koju ce izglasati parlament. Ministra odbrane Nikolaja Čuka predlozilo je rukovodstvo Nacionalne liberalne partije (PNL) na mesto premijera, a mandat za formiranje novog kabineta odobren je od predsednika Klausa Johanisa, nakon konsultacija sa svim parlamentarnim političkim partijama. Ako njegov predlog za ministre osvoji dovoljan broj glasova u parlamentu, general u rezervi Čuka (54) postaće prvi karijerni vojnik koji će voditi postkomunističku rumunsku vladu. Čuka je član Liberalne nacionalne stranke godinu dana, a mandat senatora osvojio je na izborima u decembru 2020. Dve godine je imao portfelj odbrane, u Vladi koju su vodili liberali Ludovik Orban i Florin Kacu. Prethodno je četiri godine vodio Generalštab rumunske vojske, nakon učešća u međunarodnim misijama u Bosni, Iraku i Avganistanu. On je jedini rumunski general koji je lično vodio borbenu misiju u posleratnom periodu, maja 2004. godine, u Iraku. Njegovo imenovanje dolazi nakon što je nedavno istraživanje javnog mnjenja potvrdilo da je Vojska na prvom mestu poverenja Rumuna. Prema studiji, koju je sprovela Laboratorija za analizu informacionog rata i stratešku komunikaciju, 87% Rumuna kaže da veruje vojsci, 70% – Crkvi, 67% – rumunskoj obaveštajnoj službi i Rumunskoj akademiji. Više od 40% ispitanika smatra da su glavne pretnje Rumuniji korupcija i nesposobnost političke klase.

Šefovi država i vlada Evropske unije sastaju se u Briselu u četvrtak i petak kako bi razgovarali o koordinaciji na evropskom nivou u kontekstu pandemije KOVID-19, digitalnoj agendi Unije, porastu cena energije, migracijama, evropskoj trgovinskoj politici i spoljnim odnosima EU. Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, učestvovao je u ponedeljak na onlajn sastanku sa predsednikom Evropskog saveta, Šarlom Mišelom i drugim evropskim liderima, u okviru priprema za sastanak od 21. do 22. oktobra koji će se održati u Briselu. Predsednik Rumunije je istakao potrebu da se brzo identifikuju efikasna kratkoročna rešenja, jer će trenutna energetska kriza imati ozbiljne efekte u svim zemljama EU, sa dubokim društveno-ekonomskim uticajem. Istovremeno, Klaus Johanis je istakao važnost diverzifikacije izvora snabdevanja energijom i smanjenja zavisnosti od trećih dobavljača van Unije, kao i obezbeđenja sigurnosti snabdevanja energijom.

Sve zemlje članice EU završile su 2020. godinu sa državnim deficitom-objavio je danas Eurostat. Najviše vrednosti zabeležene su u Španiji (11% BDP -a), Grčkoj (10,1% BDP -a), Malti (9,7% BDP -a), Italiji (9,6% BDP -a) i Rumuniji (9,4% BDP -a). Prema Eurostatu, Danska i Švedska bile su jedine zemlje članice koje su prošle godine imale deficit vlade ispod praga od 3% BDP -a utvrđenog Paktom za stabilnost i rast. Na nivou Evropske unije, državni deficit se eksplozivno povećao, na 6,9% BDP -a prošle godine, sa deficita od 0,5% BDP -a u prethodnoj godini.