Vesti (22.06.2023)
Direktorka kompanije OMV Petrom Kristina Verkere izjavila je u četvrtak da će, 2027. godine započeti eksploatacija gasa iz Crnog mora kroz projekat Neptun Deep i da će Rumunija postati najveći proizvođač prirodnog gasa u Evropskoj uniji. Saopštenje je dato u sedištu vlade u Bukureštu, gde su OMV Petrom i Romgaz saopštili da se radi o razvoju Neptun Deep-a, najvećeg projekta prirodnog gasa u rumunskom delu Crnog mora. U periodu od 2 decenije, očekuje se da će projekat ostvariti proizvodnju gasa 30 puta veću od godišnje potražnje, što pokriva 4,3 miliona domaćinstava. Procenjeni prihodi rumunske države biće oko 20 milijardi evra Neptun Deep je veoma važan korak za našu strategiju 2030, koja ima za cilj da podrži energetsku tranziciju Rumunije i regiona“, navela je direktorka kompanije OMV Petrom.
România Internațional, 22.06.2023, 17:42
Direktorka kompanije OMV Petrom Kristina Verkere izjavila je u četvrtak da će, 2027. godine započeti eksploatacija gasa iz Crnog mora kroz projekat Neptun Deep i da će Rumunija postati najveći proizvođač prirodnog gasa u Evropskoj uniji. Saopštenje je dato u sedištu vlade u Bukureštu, gde su OMV Petrom i Romgaz saopštili da se radi o razvoju Neptun Deep-a, najvećeg projekta prirodnog gasa u rumunskom delu Crnog mora. U periodu od 2 decenije, očekuje se da će projekat ostvariti proizvodnju gasa 30 puta veću od godišnje potražnje, što pokriva 4,3 miliona domaćinstava. Procenjeni prihodi rumunske države biće oko 20 milijardi evra Neptun Deep je veoma važan korak za našu strategiju 2030, koja ima za cilj da podrži energetsku tranziciju Rumunije i regiona“, navela je direktorka kompanije OMV Petrom.
Vlada Rumunije je na sastanku u četvrtak odobrila dodelu hitne pomoći za podršku stanovništvu pogođenom poplavama, klizištima i opasnim meteorološkim fenomenima, u vrednosti od 7 miliona leja (1,4 miliona evra), izjavio je ministar rada i socijalne solidarnosti Marius Budai. Domaćinstva u centru, jugozapadu i jugu Rumunije bila su, ovog meseca, pogođena obilnim padavinama i drugim posebnim meteorološkim pojavama, koje zahtevaju podršku i intervenciju vojnih vatrogasaca na otklanjanju negativnih posledica vremenskih nepogoda.
Evropska investiciona banka(EIB) objavila je u četvrtak nova finansijska sredstva za Rumuniju, u vrednosti od 675 miliona evra, za transport, urbani razvoj i mala preduzeća. Iznos u vrednosti od 600 miliona evra dodeljen je sektoru transporta i biće kofinansiran iz fondova EU za oporavak i otpornost. Grupa Evropske investicione banke EIB i Rumunija obeležavaju 30 godina partnerstva, pri čemu je Evropska investiciona banka dodelila preko 17 milijardi evra u preko 170 finansiranih projekata otkako je počela sa radom u zemlji. S obzirom na napredak koji je rumunska ekonomija ostvarila u proteklih 30 godina, ponosan sam što je grupa Evropske investicione banke EIB, kao banka EU, bila u mogućnosti da je podrži obezbedjivanjem sredstva za bolje škole, bolnice, javnu infrastrukturu, univerzitete i transport i podrži klimatske akcije i mala preduzeća“, rekla je potpredsednica Evropske investicione banke Liljana Pavlova tokom događaja koji je održan u Bukureštu. Sa svoje strane, Marjut Falkstedt, izvršni direktor Evropskog investicionog fonda, naglasila je da je FEI do sada generisao finansijsku podršku za više od 56.000 rumunskih preduzeća. Naš angažman u Rumuniji je pravi uspeh, dokazali smo šta možemo da postignemo efikasnom saradnjom između lokalnih, nacionalnih i evropskih aktera“, rekao je izvršni direktor Evropskog investicionog fonda.
Prema merama koje je usvojio Parlament u Bukureštu, od danas se na rumunsku zastavu ne mogu dodati nikakvi drugi natpisi ili simboli osim onih odobrenih zakonom ili vojnim propisima. Dokumentom je takođe predviđeno da, tokom intoniranja državne himne, je zabranjeno pričanje Takođe, zakon predviđa da se na mestima na kojima se vijori rumunska zastava mogu dodati i zastave Evropske unije i NATO-a. Nepoštovanje odredbi u vezi sa isticanjem zastave, njenom upotrebom u formi koja nije zakonom dozvoljena, predvidjena je novčana kazna od 500 do 5.000 leja (100 do 1.000 evra).
Ministarstvo spoljnih poslova u Bukureštu najoštrije je osudilo izjave takozvanog predstavnika Moskve u Hersonu, ukrajinskom regionu koji je nezakonito okupiran od Rusije, koji je zapretio da će ruska vojska pogoditi most Đurgiulešti, koji se nalazi na granici Rumunije i Republike Moldavije. Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije smatra da su takve izjave upućene Republici Moldaviji, a koje ciljaju i na deo teritorije Rumunije, saveznice NATO, neprihvatljive i navodi da je gadjanje civilne infrastrukture ratni zločin“. Ruski ambasador u Republici Moldaviji pozvan je u Ministarstvo spoljnih poslova u Kišinjevu da da objašnjenja u vezi sa izjavama takozvanog ruskog guvernera Hersona. Njegove pretnje su formulisane nakon što su danas ukrajinske trupe raketirale most Čongar koji povezuje delove Hersonske oblasti pod kontrolom Rusije sa poluostrvom Krim, koje su Rusi okupirali od 2014. godine.
Bivši gradonačelnik sektora 4 i 5 Glavnog grada Kristijan Popesku-Pijedone pušten je u sredu iz zatvora nakon što je Vrhovni sud prihvatio kasacionu žalbu koju je podneo i naložio njegovo oslobađanje. Bivši gradonačelnik je odslužio godinu dana, od četiri godine zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja u predmenu Kolektiv. On ima pravo da nastavi svoj mandat u sektoru 5. Vrhovni sud je odbio žalbe ostalih osuđenih u predmetu. Predsednik Asocijacije Kolektiv Eugen Janku izjavio je da je puštanje na slobodu bivšeg gradonačelnika očekivano, s obzirom na uslove u kojima su pušteni direktori koji su ovlastili rad Kolektivnog kluba. Pravda u Rumuniji je previše dobro plaćena sramota, rekao je Janku. Podsećamo, 64 mlade osobe su stradale od posledica požara koji je izbio tokom rok koncerta koji je održan uveče 30. oktobra 2015. godine u bukureštanskom klubu Kolektiv. Posle višegodišnjih suđenja, osuđeni su, na zatvorsku kaznu, zajedno sa gradonačelnikom Piedoneom, vlasnici kluba, vatrogasci koji su proveravali klub bez preduzimanja zakonskih mera u pogledu poštovanja protivpožarnih propisa i pirotehničari zadušeni za vatromet tokom koncert .
Naftna mrlja, na Dunavu kod Čelareva u Srbiji, kao posledica havarije, zaustavljena je pre nego što je stigala do granice Rumunije, saopštila je Nacionalna uprava Rumunske vode. Iz ove institucije ističu da, iako zagađenje nije prekograničlo dozvoljenu granicu, iz bezbednosnih razloga, timovi će nastaviti da prate ispravnost vode Dunava u oblasti Bazias, na ulazu u zemlju, još 24 sata. Iz broda pod bugarskom zastavom na glavnom toku Dunava kod srpskog grada Čelareva izlilo se 35 tona nafte. Vlasti u Beogradu preduzele su mere da ograniče zagađenje, pa su čak postavile i plutajuću zaštitnu branu kako bi se uhvatila naftna mrlja.
Sjedinjene Države će pružiti dodatnu pomoć, vrednu 1,3 milijarde dolara, za ukrajinsku ekonomiju, posebno za njenu suštinsku infrastrukturu – najavio je američki državni sekretar Entoni Blinken tokom Međunarodne konferencije o obnovi Ukrajine u Londonu. Sa svoje strane, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen obećala je da će stvoriti fond od 50 milijardi evra za Kijev u naredne četiri godine. Na skupu učestvuju desetine političkih lidera i privrednika iz celog sveta. Rumuniju predstavlja nova ministarka inostranih poslova Luminica Odobesku.
Rumunija je u sredu uveče izgubila od Španije sa 3:0 u Bukureštu, na Evropskom prvenstvu u fudbalu za igrače do 21 godine. Rumunija igra u B, pored Španije, Ukrajine i Hrvatske. Prvenstvo se održava od 21. juna do 8. jula i okuplja 16 ekipa, podeljenih u 4 grupe. Utakmice se igraju u u Rumuniji, u Bukureštu i Kluž-Napoki i u Gruziji. Rumunija je takođe domaćin 2 četvrtfinala i polufinala. Tri najbolje rangirane ekipe na turniru kvalifikuju se za Olimpijske igre koje će se održati u Parizu sledeće godine.
