Vesti – 22.1.2026
Događaji koji su obeleželi današnji dan
Dragana Diamandi и Newsroom, 22.01.2026, 16:19
Predsednik Rumunije Nikušor Dan danas je učestvovao na vanrednom sastanku Evropskog saveta u Briselu. Šefovi država i vlada Evropske unije razgovarali su o zajedničkom odgovoru na pokušaje Sjedinjenih Država da preuzmu kontrolu nad Grenlandom. U sredu je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu predsednik Donald Tramp zatražio otvaranje hitnih pregovora kako bi Vašington otkupio Grenland, navodeći da su SAD jedina sila koja može da garantuje bezbednost ostrva. Evropski lideri, međutim, zalažu se za poštovanje principa međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta i nacionalnog suvereniteta, ali i za punu podršku i solidarnost sa Danskom i Grenlandom. Šefica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, rekla je da Evropska unija priprema mere za podršku Grenlandu kroz snažan investicioni paket za podršku lokalnoj ekonomiji i infrastrukturi.
Vlada Rumunije je danas, u prvom čitanju, razmatrala nacrt zakona o kumulaciji specijalne penzije sa državnom platom. Predlog predviđa da osobe koje primaju specijalne penzije, kao i one koje primaju penzije na osnovu doprinosa, mogu da rade do 70. godine života uz godišnju saglasnost poslodavca. Zakon sadrži i posebnu odredbu za osobe koje ostvaruju pravo na službenu ili vojnu penziju, koje mogu da nastave da rade u državnom sektoru samo pod uslovom da im se penzija umanji za 85%. Portparolka Vlade u Bukureštu, Joana Dođoju, izjavila je da postoje i izuzeci koji će u potpunosti primati i specijalnu penziju i platu u državnom sektoru. Reč je o lokalno izabranim funkcionerima i osobama čiji je mandat izričito utvrđen Ustavom, kao i o vojnim i policijskim oficirima koji predaju na univerzitetima sa vojnim i pravnim profilom.Dođoju je dodala da će mera smanjenja specijalne penzije za 85 odsto biti na snazi do 31. decembra 2027. godine.
Vlada u Bukureštu je danas na dnevni red svog sastanka, između ostalog, uvrstila projekat, koji se smatra značajnim, a koji se tiče učešća Rumunije 2028. godine, kao počasnog gosta, na Sajmu knjiga u Frankfurtu. Ovo je najveći događaj te vrste na svetu i za rumunsku književnost predstavlja stratešku kapiju pristupa ne samo ka nemačkom govornom području, već i ka celokupnoj svetskoj izdavačkoj sceni. Izvršna vlast smatra da status počasne zemlje gosta pruža naciji privilegiju da bude u centru pažnje i podrazumeva upravljanje paviljonom od približno 1500-2000 m2, kao i realizaciju obimnog kulturnog programa. Iz tog razloga, prema vladi, opravdano je osnivanje odbora za koordinaciju ovog velikog projekta sa složenim logističkim, finansijskim i institucionalnim implikacijama.
Moldavska podružnica rumunske državne kompanije Romgaz dobila je licencu za trgovinu gasom u Republici Moldaviji. Licenca važi 10 godina. Romgaz je najveći proizvođač i operater skladišta prirodnog gasa u Rumuniji, a njegov ulazak na veleprodajno tržište prirodnog gasa u Republici Moldaviji poklapa se sa periodom pojačanog uvoza iz Rumunije, usled ekstremno niskih temperatura. Kompanija ima za cilj da pokrije između 20% i 30% uvoza gasa Republike Moldavije, što predstavlja značajan udeo na tržištu koje je gotovo u potpunosti zavisno od uvoza, sa procenjenom godišnjom potrošnjom od oko milijardu kubnih metara.
Predsednica Republike Moldavije, Maja Sandu, izjavila je da u njenoj zemlji ne postoji većinska podrška za uniju sa Rumunijom. „Barem prema anketama, nema većinske podrške. Mi smo demokratska zemlja i strogo sledimo odluku građana“, odgovorila je Sandu na pitanje o potencijalnom scenariju organizovanja referenduma na temu ponovnog ujedinjenja. Takođe je precizirala da o ovoj temi nije razgovarala sa evropskim liderima. Maja Sandu je takođe rekla da najviše želi mir za Republiku Moldaviju, a to se može osigurati ulaskom u Evropsku uniju i dobijanjem zaštite Rumunije. Pitanje joj je upućeno nakon što je liderka iz Kišinjeva nedavno izjavila da bi glasala za ponovno ujedinjenje sa Rumunijom, ako bi se u Republici Moldaviji održao referendum.
Kao rezultat usvojenih mera fiskalne konsolidacije i na zdravijoj ekonomskoj osnovi, u narednim mesecima rumunska privreda će ući u fazu oporavka — saopštio je premijer Ilije Boložan u objavi na društvenim mrežama. U sredu je premijer razgovarao sa guvernerom Centralne banke, Mugurom Isareskuom, o budućem budžetskom projektu Rumunije, koji bi trebalo da bude završen sredinom februara, a sastao se i sa predstavnicima lokalnih izabranih zvaničnika iz svih političkih partija, kako bi razgovarali o izradi budžeta, u kontekstu povećanja poreza i taksi od 1. januara. Premijer Ilije Boložan želi da budžet za ovu godinu bude usvojen u drugoj polovini narednog meseca.
Evropski parlament je u sredu, prostom većinom, usvojio predlog da se sporazum o slobodnoj trgovini sa južnoameričkim državama članicama Merkosura uputi Sudu pravde Evropske unije, radi procene usklađenosti njegovog sadržaja sa ugovorima Zajednice. Glasanje bi moglo da odloži stupanje na snagu dokumenta potpisanog prošle subote u Paragvaju, ali Evropska komisija, koja je izrazila žaljenje zbog odluke Evropskog parlamenta, može se odlučiti za njegovu privremenu primenu. U Bukureštu su odluku Evropskog parlamenta pozdravile PSD i AUR, ali su je kritikovale PNL i USR.
Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR), u parlamentarnoj opoziciji, vodi u preferencijama građana, sa podrškom većom od 40 odsto —prema barometru agencije Inscop Research. Nacionalističku stranku sledi Socijaldemokratska partija (PSD), deo vladajuće koalicije, sa nešto više od 18 odsto podrške. Takođe na vlasti, Nacionalno-liberalna partija (PNL) ima 13,5 odsto, dok je Unija spasite Rumuniju (USR) blizu 12 odsto. Predstavnike Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (UDMR), takođe u vladi, glasalo bi gotovo 5 odsto birača. Prema podacima Inscop Researcha, analiza biračkih namera Rumuna u poslednjih devet meseci (od maja 2025. do januara 2026. godine) ukazuje na stabilnost podrške svim partijama, što pokazuje da one ne beleže značajne dobitke, ali ni gubitke, uprkos periodu obeleženom tenzijama izazvanim dešavanjima u ključnim oblastima kao što su ekonomija/cene, fiskalna politika i porezi, spoljna politika, pravosuđe, kao i bezbednosni rizici i rat.
Ukrajinski državljani mogu steći državljanstvo drugih država na osnovu zakona koji je stupio na snagu 16. januara, a spisak tih zemalja odobrava vlada u Kijevu – precizira Ambasada Ukrajine u Bukureštu. Kao odgovor na širenje u informativnom prostoru Rumunije nekih članaka u kojima – navodi diplomatska misija – pokušava se protumačiti sadržaj normativnog akta, Ambasada pominje da je na spisku bilo Kanade, Nemačke, Poljske, Sjedinjenih Američkih Država i Češke Republike, gde se nalaze najveće ukrajinske zajednice u dijaspori. Spisak će u budućnosti biti proširen. Ranije je Socijaldemokratska partija (PSD), u saradnji sa Vladom, zatražila od institucija sa spoljnopolitičkim odgovornostima u Bukureštu da hitno razjasne sa Kijevom razloge zašto je Rumunija izostavljena sa spiska država za koje je Ukrajina regulisala mogućnost posedovanja sporazuma o dvojnom državljanstvu, smatrajući izostavljanje duboko nepravednim. Podsećamo da Rumuni predstavljaju drugu najveću etničku manjinu u
susednoj državi.
Rumunska teniserka Sorana Krstea poražena je u četvrtak od Japanke Naomi Osake, dvostruke pobednice u Melburnu, u drugom kolu Australijan opena, prvog grend slema u godini. Sa 35 godina, Krstea je u svojoj poslednjoj sezoni na profesionalnoj sceni. Još jedna Rumunka, Gabrijela Ruse, kvalifikovala se prvi put u trećem kolu Australijan opena i boriće se za mesto u osmini finala sa Mirom Andrejevom (Rusija, rangirana među 10 najboljih).
