Vesti – 23.01.2026

Događaji koji su obeleželi današnji dan

Dragana Diamandi и Newsroom, 23.01.2026, 12:54

Vlada želi da u Parlamentu preuzme odgovornost za reformu lokalne i centralne javne uprave, zajedno sa paketom mera za ekonomski oporavak, pre 1. februara, izjavio je u petak premijer Ilije Boložan.
U intervjuu za Radio Rumunija, premijer je rekao da, bez obzira na to šta će se dešavati u narednom periodu, budžet treba da bude usvojen, u normalnim uslovima, što je pre moguće. Precizirao je da bi bruto domaći proizvod (BDP) Rumunije u 2026. godini mogao da premaši 2.000 milijardi leja (oko 400 milijardi evra), da bi budžetski deficit mogao da se približi 6%, dok bi inflacija bila nešto iznad 4%.

Ukrajina, Rusija i SAD će danas održati trilateralne mirovne pregovore u Abu Dabiju, nakon serije razgovora koje su američki zvaničnici odvojeno vodili sa ukrajinskom i ruskom stranom. U Davosu, predsednik Donald Tramp sastao se sa Volodimirom Zelenskim, koji je izjavio da su dogovorene bezbednosne garancije koje će Sjedinjene Države pružiti Ukrajini. Zelenski je dodao da jedino pitanje koje je još predmet pregovora jeste status teritorija. Rusija polaže pravo na čitav Donbas i deo južne Ukrajine, dok je Kijev do sada odbacio ideju o ustupanju teritorija. Kao kompromisno rešenje pominje se povlačenje obe strane iz Donbasa, koji bi postao slobodna ekonomska zona. Međutim, nije jasno da li bi Rusija prihvatila takvu opciju. Vladimir Putin se kasno sinoć sastao sa izaslanicima Donalda Trampa i poručio da se dugoročno rešenje ne može postići ukoliko se ne reši teritorijalno pitanje. Lider Kremlja je, međutim, prihvatio učešće ruske delegacije u današnjim razgovorima u Abu Dabiju.

Odnos Evropske unije sa Sjedinjenim Američkim Državama je veoma značajan, zbog čega će Unija preći preko poslednje zategnute situacije, izjavili su evropski lideri na kraju vanrednog samita održanog u četvrtak u Briselu, sazvanog nakon pokušaja predsednika Donalda Trampa da preuzme kontrolu nad Grenlandom. Evropska unija priznaje da mora više da se fokusira na bezbednost arktičkog regiona, i tim povodom je predsednica Komisije, Ursula fon der Lajen, najavila udvostručenje investicija u Grenland, mogućnost formiranja evropske flote ledolomaca iz fondova za odbranu, kao i koordinaciju sa NATO-om radi bolje zaštite tog područja. Predsednik Nikušor Dan, koji je prisustvovao sastanku u Briselu, izjavio je da ne isključuje mogućnost da Rumunija u budućnosti, kao članica NATO-a, učestvuje u misijama u arktičkom regionu.

Rumunija još nije donela odluku u vezi sa pozivom Sjedinjenih Država da se pridruži takozvanom Savetu za mir, koji je juče u Davosu pokrenuo predsednik Donald Tramp. Do sada je 35 zemalja, uključujući Izrael, Tursku, Saudijsku Arabiju i Egipat, prihvatilo da se pridruži Savetu. Među njima nema nijedne stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, osim Sjedinjenih Država, dok je Rusija saopštila da će razmotriti američki poziv za pridruživanje Savetu za mir. Kritičari ovog tela tvrde da ono uključuje previše zemalja sa autoritarnim režimima i da pokušava da zameni Ujedinjene nacije. Novinske agencije takođe napominju da se mnoge zapadne demokratije ne slažu sa mogućim uključivanjem Rusije, države agresora, u Savet. Predsednik Evropskog saveta, Antonio Košta, takođe je izjavio da Unija ima „ozbiljne sumnje“ u vezi sa „Savetom za mir“, dok šefica evropske diplomatije, Kaja Kalas, vidi moguću saradnju po pitanju Gaze.

Ministarstvo nacionalne odbrane u Bukureštu, zajedno sa lokalnim vlastima, organizuje u subotu vojne i verske ceremonije povodom obeležavanja 167. godišnjice od Ujedinjenja Rumunskih Kneževina. Sproveden pod vođstvom princa Aleksandrua Joana Kuze, čin političke volje kneževina Moldavije i Vlaške za ujedinjenje predstavljao je prvu fazu u stvaranju moderne rumunske unitarne države. Međunarodno priznanje Unije i mere usvojene u narednim godinama dovele su do sticanja i priznanja nezavisnosti Rumunije 1877-1878. godine i do ispunjenja nacionalnog ideala ujedinjenja svih Rumuna 1918. godine.

Šefica diplomatije u Bukureštu, Oana Coju, učestvovala je u Davosu na sastanku o budućnosti globalne trgovine, održanom u okviru godišnjeg sastanka Svetskog ekonomskog foruma. Debata je okupila donosioce odluka na najvišem nivou kako bi razgovarali o prilagođavanju globalnih trgovinskih tokova novim geopolitičkim realnostima. U svojom izlaganju, ministarka Coju predložila je poslovnoj zajednici i kolegama da predstave novu perspektivu o preseku geopolitike i ekonomije, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova. „Održavanje ekonomskog i trgovinskog dijaloga ima direktne pozitivne posledice na smanjenje bezbednosnih rizika, a trgovina ostaje stub stabilnosti u fragmentiranom svetu“, istakla je rumunska ministarka spoljnih poslova.

Sedam od deset Rumuna smatra da zemlja ide u pogrešnom smeru, prema najnovijem istraživanju Informat.ro – INSCOP Research. Prema sociološkom istraživanju, preko 22% ispitanika veruje da stvari u Rumuniji idu u dobrom pravcu,dok 7 odsto ne zna ili nije odgovorilo. Anketa takođe pokazuje da su posebno mladi ljudi, mlađi od 30 godina, osobe sa visokim obrazovanjem, stanovnici Bukurešta i velikih urbanih područja optimistični u pogledu pravca kretanja zemlje. Ljudi stariji od 60 godina, oni sa osnovnim obrazovanjem i stanovnici ruralnih područja su najpesimističniji po tom pitanju. Podaci su prikupljeni između 12. i 15. januara 2026. godine.

Šampion Rumunije u fudbalu, FCSB, poražen je od vicešampiona Hrvatske, Dinama iz Zagreba, rezultatom 4:1, u četvrtak uveče, u pretposlednjem kolu Lige Evrope. To je ubedljivo najteži poraz FCSB-a ove sezone u Ligi Evrope, a rumunski tim se sada nalazi na 29. mestu, sa dva boda manje od zone baraža za osminu finala. Rumunska ekipa mora da pobedi Fenerbahče u meču koji se igra 29. januara u Bukureštu, ali njen plasman zavisi i od rezultata ostalih utakmica.

Rumunska teniserka Gabrijela Ruse poražena je od Ruskinje Mire Andrejeve rezultatom 6-3, 6-4 u trećem kolu Australijan opena, prvog grend slema u godini, u petak u Melburnu. Gabriela Ruse je po prvi put u karijeri igrala u trećem kolu jednog izdanja Australijan opena. Turnir završava sa nagradom od 327.750 australijskih dolara i 130 WTA poena.