Vesti – 23.02.2026

Događaji koji su obeležili današnji dan

Marija Nenadić-Zurka, 23.02.2026, 18:10

Senat u Bukureštu je u ponedeljak odbacio jednostavan predlog koji je podnela populistička opozicija protiv ministarke spoljnih poslova Oane Coju. Ministarka Oana Coju nije učestvovala u debatama, jer je bila u Briselu na sastanku Saveta za spoljne poslove. Kritikovana je zbog, citiramo, „pogrešnog načina vođenja spoljne politike, progresivnog, odvojenog od ekonomske realnosti Rumunije“. Umesto ministarke spoljnih poslova, u debatama o jednostavnom predlogu učestvovala je državna sekretarka u Ministarstvu spoljnih poslova Klara Volintiru. Ona je rekla da je tokom ovog mandata transparentnost Ministarstva spoljnih poslova povećana, čime je odgovorila na kritike opozicije.

Rumunija je, zajedno sa Albanijom, Bugarskom, Italijom i Severnom Makedonijom, usvojila Ministarsku deklaraciju u Tirani na sastanku o Koridoru VIII, saopštilo je u ponedeljak Ministarstvo spoljnih poslova. Prema saopštenju upućenom AGERPRES-u, time pet država ponavlja politički, ekonomski i strateški značaj projekta, koji ima za cilj da otkloni nedostatke u povezanosti u Jugoistočnoj Evropi. Deklaracija takođe ističe značaj Crnog mora i Zapadnog Balkana kao važnih ekonomskih područja sa značajnim potencijalom za dalji razvoj. Koridor VIII igra ključnu ulogu u tom pogledu, olakšavajući trgovinske tokove i poboljšavajući regionalne i evropske lance snabdevanja. I privatni sektor i lokalne zajednice imaju koristi od razvoja Koridora, što povećava otpornost regionalnih ekonomija i stvara investicione mogućnosti, ističe Ministarstvo spoljnih poslova. Koridor VIII takođe poboljšava vojnu mobilnost, doprinoseći naporima za konsolidaciju istočnog krila i saradnji NATO-a i Evropske unije.

Rumunski parlament biće osvetljen u bojama ukrajinske zastave u utorak uveče kako bi se obeležile četiri godine ruske agresije na Ukrajinu. Institucija se tako pridružuje drugim državama koje će, zajedničkim gestom solidarnosti, odati počast žrtvama rata, saopštila je Poslanička komora. U utorak se obeležavaju četiri godine od izbijanja rata, a kako bi obeležile ovaj trenutak, nekoliko građanskih organizacija u Konstanci i Jašiju zakazale su javne događaje.

Ministri spoljnih poslova zemalja Evropske unije sastali su se u ponedeljak u Briselu, u okviru Saveta za spoljne poslove (SSP), čiji su glavni prioriteti agresija koju je Rusija pokrenula protiv Ukrajine 2022. godine i situacija na Bliskom istoku. Sastanak, kojim je predsedavala visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaja Kalas, održava se samo dan pre četvrte godišnjice početka ničim izazvane i neopravdane ruske vojne agresije protiv Ukrajine. Evropski ministri spoljnih poslova razgovarali su o ovoj temi, nakon neformalne razmene mišljenja sa svojim ukrajinskim kolegom Andrijem Sibigom. Cilj sastanka Saveta za spoljne poslove, koji je proglasila šefica evropske diplomatije, jeste usvajanje 20. paketa sankcija Evropske unije protiv Rusije, nakon što ambasadori zemalja članica prošle nedelje nisu uspeli da postignu dogovor o ovom pitanju.

Ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoju sastao se u Vašingtonu sa američkom sekretarkom za unutrašnju bezbednost Kristi Noem. Prema saopštenju ministarstva u Bukureštu, dvoje zvaničnika su razgovarali o upravljanju migracijama, bezbednosti granica, borbi protiv organizovanog kriminala i novim pretnjama. Na dnevnom redu je bio i program ukidanja viza. Rumunska strana je naglasila veliko interesovanje koje ova tema ima u Rumuniji i predstavila je tehničke instrumente koji su već u funkciji. Dve strane su se složile da nastave dijalog i saradnju na ovu temu.

Mađarska blokira usvajanje 20. paketa sankcija protiv Rusije, kao i glasanje o kreditu za Ukrajinu od 90 milijardi evra. Evropski ministri spoljnih poslova u ponedeljak su u Briselu bili iznenađeni protivljenjem Mađarske kreditu, koji je Viktor Orban dogovorio na decembarskom samitu. Države članice su želele da i paket sankcija protiv Rusije i kredit dobiju zeleno svetlo u ponedeljak ili u utorak, kada će se navršiti četiri godine od izbijanja rata.

Cene goriva na rumunskom tržištu nastavile su uzlazni trend koji je započeo početkom godine. Dumitru Kisalica, predstavnik Udruženja za pametnu energiju, rekao je da su glavni uzroci povećanje akciza od 1. januara, povećanje cene sirove nafte na međunarodnim tržištima i problemi sa potražnjom u jugoistočnoj Evropi, izazvani napadom na cevovod koji transportuje rusku sirovu naftu do Mađarske i Slovačke. On je objasnio da povećanje međunarodnih cena sirove nafte 2026. godine nije u potpunosti odraženo u cenama na pumpama u Rumuniji, koje su porasle za 8,5% u slučaju dizela, dok je u slučaju benzina stvarno prilagođavanje bilo još manje. Kisalica je takođe rekao da bi, kako bi se ograničio uticaj evolucije međunarodnih cena nafte na cene na pumpama u Rumuniji, bio neophodan mehanizam za automatsku državnu intervenciju kada cena rumunske nafte poraste za više od 10% u periodu od tri meseca.

Avion sa skoro 200 putnika izvršio je prinudno sletanje u nedelju uveče na aerodrom Anri Koanda u Bukureštu, odakle je neposredno pre toga poleteo. Letelica se vratila sa rute iznad Bugarske nakon što je kapetan prijavio moguće probleme sa pritiskom u kabini. Avion – Erbas A 320 – trebalo je da sleti u Hurgadu, u Egiptu. Prema standardnim procedurama, letelica je kružila iznad prestonice, na visini koja nije zahtevala pritisak, kako bi sagorela gorivo i smanjila težinu kako bi mogla da sleti u optimalnim uslovima. Nije bila potrebna medicinska pomoć.

Rumunija će biti počasni gost na Frankfurtskom sajmu knjiga 2028. godine, Nemačka – najvažnijem sajmu knjiga i kreativnih industrija na svetu, sa tradicijom dugom preko 500 godina -, u tom svojstvu upravljaće paviljonom od približno 1.500-2.000 kvadratnih metara – najavljuju vlasti u Bukureštu. Navode da status počasnog gosta označava ulazak Rumunije u međunarodni izložbeni program sa velikim kulturnim, ekonomskim i diplomatskim uticajem. Počasni gost sledećeg izdanja Sajma, na jesen ove godine, je Češka Republika, a zatim Čile, 2027. godine. Lista prethodnih gostiju uključivala je zemlje i regione kao što su Novi Zeland, Flandrija i Holandija (obe zemlje sa holandskim govornim područjem), Norveška, Litvanija, Indija i Filipini.