Vesti 25.07.2017
U intervjuu za nacionalnu televiziju ambasador SAD u Bukureštu, Hans Klem je kazao da će nabavljanje Patriot raketa od strane Rumunije imati značajan uticaj a to će indirektno uticati i na odbranu susednih država i cele Severoatlanske alijanse. Prema rečima američkog diplomate, ne postoji nijedan razlog da ovaj demarš vodi do tenzija sa Rusijom, s obzirom da se radi o odbrambenim kapacitetima. Hans Klem je precizirao da je mera nabavljanja Patriot raketa od strane Bukurešta deo angažmana Bukurešta da odvoji 2% od bruto društvenog proizvoda za odbranu, angažman koji Vašington čvrsto podržava. Podsećamo da je agencija Pentagona koju citira Rojters, javljala da je Stejdeparment odobrio, pre dve nedelje, eventualnu nabavku odbrambenih raketa Patriot od strane Rumunije u vrednosti od 3,9 milijardi dolara.
Florentin Căpitănescu, 25.07.2017, 19:47
U intervjuu za nacionalnu televiziju ambasador SAD u Bukureštu, Hans Klem je kazao da će nabavljanje Patriot raketa od strane Rumunije imati značajan uticaj a to će indirektno uticati i na odbranu susednih država i cele Severoatlanske alijanse. Prema rečima američkog diplomate, ne postoji nijedan razlog da ovaj demarš vodi do tenzija sa Rusijom, s obzirom da se radi o odbrambenim kapacitetima. Hans Klem je precizirao da je mera nabavljanja Patriot raketa od strane Bukurešta deo angažmana Bukurešta da odvoji 2% od bruto društvenog proizvoda za odbranu, angažman koji Vašington čvrsto podržava. Podsećamo da je agencija Pentagona koju citira Rojters, javljala da je Stejdeparment odobrio, pre dve nedelje, eventualnu nabavku odbrambenih raketa Patriot od strane Rumunije u vrednosti od 3,9 milijardi dolara.
Desničarska vlada u Bukureštu odustala je od takse solidarnosti, mere koja je predviđena u programu vlade i koja bi trebalo da se primenjuje osobama sa visokim primanjima. To je saopštio u utorak premijer Mihaj Tudose, po čijim rečima sprovedene simulacije nisu dale očekivane rezultate. Za sada nemamo druge mere kada je reč o primenjivanju pojedinih taksi ili poreza, dodao je premijer. Nedavno, Vlada u Bukureštu je odustala i od oporezivanja obrta kapitala, umesto profita.
Evropski komesar ze regionalnu politiku Korina Krecu, odobrila je finansiranje triju projekata za saobraćajnu infrastrukturu Rumunije u kojoj će se investirati preko 400 miliona evra. Ovi projekti koji su finansirani iz fondova EU, namenjeni su da poboljšaju saobraćajnu bezbednost, da doprinose ekonomskom razvoju regiona i da konsoliduju teritorijalnu koheziju zemlje, precizirala je komesarka Krecu koja je predstavnik Rumunije u komunitarnoj Vladi. Ovih 400 miliona evra će se koristiti iz fondova za kohezionu politiku.
Narednih 12 meseci doćiće do deprecijacije nacionalne monete lej koja će dostići vrednost od 4,6 leja za jedan evro a stopa inflacije će biti od 2% – ukazuje se u saopštenju udruženja finansijskih analitičara sertifikovanih na međunarodnom planu (CFA). Juna meseca pokazatelj makroekonomskog poverenja udruženja analitičara sertifikovanih na međunarodnom planu (CFA) opao je u odnosu na prošli mesec na 60 bodova, za 6,6 bodova manje u odnosu na prethodni period. Pokazatelj je lansiran 2011 godine a posredstvom pokazatelja kvantifikovane su anticipacije finansisjkih analitičara u vezi sa ekonomskom aktivnošću u Rumuniji za narednu godinu. Pokazatelj je imao vrednosti od 0 (nedostatak poverenja) i 100 (potpuno poverenje u rumunsku privredu).
Prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja koje je realizovala Svetska Banka pod geslom ,,Gradovi-magnet, migracije i migranti u Rumuniji 1,1 milion Rumuna želi da narednih pet godina želi da napušta Rumuniju, a dva miliona želi da se preseli u jedan od velikih gradova zemlje. Po istom ispitivanju, Bukurešt, Kluž, Temišvar i Brašov najatraktivniji su gradovi za one koji žele da se presele unutar zemlje. Građani Rumunije su ti koji imaju u vidu napuštanje Rumunije, dok građani koji žive u okolini Bukurešta nameravaju da se presele u unutrašnjost zemlje. Ispitanici iz urbanih sredina i sa visokom stručnom spremom rekli su da žele da se nastane u inostranstvu a ispitanici sa nižom stručnom spremom i iz urbanih zona žele da se presele unutar zemlje. Muškarci su ti koji žele da emigriraju, dok žene žele da se presele unutar zemlje.
