Vesti 25.10.2021
U poslednja 24 sata u Rumuniji je potvrdjeno skoro 9200 novih slučajeva zaraženih koronavirusom. Od posledica infekcije Kovid-19 preminula je 301 osoba
Newsroom, 25.10.2021, 19:38
U poslednja 24 sata u Rumuniji je potvrdjeno skoro 9200 novih slučajeva zaraženih koronavirusom. Od posledica infekcije Kovid-19 preminula je 301 osoba, od čega 2 smrtna slučaja su naknadno upisana u danasnji presek, objavila je Grupa za stratesku komunikaciju.1885 ljudi je hospitalizovano na intezivnoj nezi. Zbog teške epidemiološke situacije u poslednjem periodu, bez presedana od pocetka pandemije, u Rumuniji su stupile na snagu nove restriktivne mere. Između ostalog, nošenje zaštitne maske postalo je obavezno i u zatvorenim prostorima, a da bi se pristupilo u većinu javnih institucija potrebno je prikazati kovid propusnicu. Uveden je noćni karantin odnosno policijski čas od 22 do 5 ujutu za nevakcinisane osobe i osobe koje nisu primile obe doze vakcine, a predškolska deca, učenici osnovnih i srednjih škola od danas su na neplaniranom raspustu 2 nedelje.
Razgovori između političkih lidera u Bukureštu o podršci manjinskoj vladi PNL-UDMR u ponedeljak nisu dali nikakve rezultate. Mandatar Nikolae Čiuka tvrdi da je završio vladin program, ali nije iznosio detalje niti je ovaj dokument učinio javnim. On se sastao sa predstavnicima USR, koji su ponovili da neće podržati manjinsku vladu, a najbolje rešenje je izvršna vlast sa parlamentarnom većinom. Predsednik USR Dačijan Čološ kaže da njegova stranka želi trajno rešenje, a varijanta je obnavljanje koalicije sa PNL i UDMR. Predsednik PNL-a, vršilac dužnosti premijera Florin Kacu, potvrdio je da odgovornost za prevazilaženje političke krize snose USR i PSD, koji su zajedno sa AUR -om 5. oktobra izglasali smenu njegove vlade. Do kraja nedelje, mandatar mora da izađe pred parlament sa vladinim programom i timom ministara
Vojska ostaje čvrsta znamenitost i uživa poverenje, doprinoseći očuvanju stabilnosti neophodne za razvoj rumunskog društva, rekao je predsednik Klaus Iohannis u ponedeljak na svečanosti organizovanoj povodom Dana rumunske vojske. Šef države je zahvalio svima koji su sa osećanjem dužnosti ispunili svoju plemenitu misiju služenja zemlji. On je naglasio da su profesionalizam i posvećenost koju je vojska pokazala na kriznim žarištima doprineli evroatlantskom i evropskom pravcu Rumunije, kao i jačanju snažnog strateškog partnerstva sa Sjedinjenim Američkim Državama. Dan rumunske vojske obeležava se danas u celoj zemlji, nizom manifestacija organizovanih u malom formatu, uz poštovanje mera za sprecavanje sirenja virusa Sars-Cov-2. U glavnom gradu, kod Spomenika “Heroj otadžbine” iz Drugog svetskog rata i na Grobu Neznanog junaka, na organizovanim vojnim i verskim svečanostima, učestovali su avioni rumunskog ratnog vazduhoplovstva. Slične manifestacije održane su ispred spomenika rumunskih vojnika iz Austrije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Češke, Ruske Federacije, Poljske, Republike Moldavije i Mađarske. Prema podacima Ministarstva nacionalne odbrane, u Drugom svetskom ratu život je izgubilo preko 90.000 rumunskih vojnika, skoro 60.000 je prijavljeno kao nestalo, a preko 330.000 je ranjeno u borbama.
Brojnim događajima obeležena je, u ponedeljak, stogodišnjica rođenja poslednjeg suverena Rumunije, kralja Mihajla I. Bio je poslednji od četiri kralja iz dinastije Hohenzoollern-Sigmaringen nemačkog porekla, koja je stupila na presto 1886 u Bukureštu i izgradila modernu Rumuniju. Kralj Mihajl I rođen 25. oktobra 1921. godine, preuzeo je presto 1940. godine, nakon abdikacije svog oca, manje popularnog Karola II. Kralj Mihajl je 23. avgusta 1944. godine, tokom Drugog svetskog rata, naredio hapšenje de fakto šefa države maršala Jona Antoneskua, izlazak Rumunije iz saveza sa Hitlerovom Nemačkom i povratak svojim tradicionalnim saveznicima, Sjedinjenim Americkim Državama i Britaniji. Prema istoričarima, ova odluka je skratila rat za najmanje šest meseci i spasila stotine hiljada života. Tri godine kasnije, kada je zemlja bila praktično pod sovjetskom vojnom okupacijom i vladavinom komunista, kralj je bio primoran da abdicira,napusti zemlju i otišao u egzil na Zapad. Mihaj je podržavao aktivnosti Rumunskog nacionalnog komiteta, predstavljenog kao vlada u egzilu, iako zapadne demokratije nikada nisu prepoznale njen karakter. Mihajlu je bilo dopusteno da se vrati u domovinu tek nakon antikomunističke revolucije 1989. godine, vraćeno mu je rumunsko državljanstvo, koje su mu komunisti predhodno oduzeli, kao i deo njegove imovine. Kralj Mihaj je, kao specijalni ambasador, u velikim zapadnim kancelarijama promovisao prijem Rumunije u NATO, 2004. i EU, 2007. Preminuo je 5. decembra 2017. Prvorođena od njegovih pet ćerki, princeza Margareta, je naslednica kralja Mihajla na čelu Kraljevske porodice Rumunije i čuvara krune. .
Republika Moldavija tražiće od Rusije da odredi fer cenu za isporučeni prirodni gas – rekao je u ponedeljak zamenik premijera prozapadne vlade u Kišinjevu Andrej Spanu. On je najavio da će pregovori biti nastavljeni 27. oktobra, u Sankt Peterburgu, gde želi da se sastane i sa šefom ruskog energetskog giganta Gasproma Aleksejem Milerom. Rusija takođe veruje da dijalog sa Moldavijom o gasu treba nastaviti, ali predsednik Vladimir Putin još ne planira da razgovara o tom pitanju sa rukovodstvom Kišinjeva, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov. Gazprom je zapretio Republici Moldaviji da će od 1. decembra obustaviti isporuku prirodnog gasa ako vlada u Kišinjevu ne isplati u potpunosti akumulirani dug za isporuke u septembru i oktobru. Gasprom tvrdi da je prvobitni dug bio 433 miliona dolara, ali se povećao na 709 miliona, zbog kašnjenja Kišinjeva sa isplatom. Kišinjev je zatražio produženje ugovora sa Gaspromom, ali ne po ceni koju traže Rusi, koja je porasla sa 550 na 790 dolara za hiljadu kubnih metara gasa i pet puta je veća od proseka plaćenog prošle godine.
