Vesti – 28.03.2025
Događaji koji su obeležili današnji dan
Dragana Diamandi и Newsroom, 28.03.2025, 17:25
Vrhovni savet narodne odbrane danas je održao prvu sednicu koju je sazvao privremeni predsednik Ilije Boložan. Kako se navodi u saopštenju Predsedništva, analiziran je razvoj rata koji je Ruska Federacija pokrenula protiv Ukrajine pre tri godine, sa akcentom na analizu situacije na terenu, kao i implikacije Rumunije u pregovaračkom procesu. Bukurešt pozdravlja rezultate nedavnih pregovora u Rijadu o prekidu vatre i napore SAD u tom pravcu, kao prvi korak ka postizanju mirovnog sporazuma. Istovremeno, u saopštenju se navodi i da je Rumunija, kao susedna država sa najdužom kopnenom i pomorskom granicom sa Ukrajinom, direktno zainteresovana za okončanje rata. Kao priobalna država na Crnom moru, Rumunija sa najvećom pažnjom prati sve razgovore u vezi sa primirjem i obezbeđivanjem bezbednosti plovidbe u Crnom moru. Takođe, da bi efikasno odgovorila na nove geopolitičke izazove, neophodno je da Rumunija usvoji proaktivnu strategiju, istovremeno jačajući bilateralne odnose sa SAD. Jačanje odvraćanja i odbrambenog stava NATO-a, posebno na istočnom krilu, ostaje prioritet – navodi se i u saopštenju. S druge strane, članovi Vrhovnog saveta narodne odbrane (CSAT) su na sastanku u petak analizirali i odobrili novi brod za rumunsku mornaricu, tipa lake korvete, sposobnog da u najkraćem mogućem roku izvrši mnoštvo operacija.
Lideri zemalja koje podržavaju Ukrajinu trenutno isključuju ukidanje sankcija uvedenih Rusiji i čak razmišljaju o njihovom intenziviranju – jednoglasan je zaključak samita održanog u četvrtak u Parizu, nakon što je Rusija ukidanje sankcija postavila kao uslov za stupanje na snagu sporazuma o prekidu vatre u regionu Crnog mora. Prisutni na sastanku, privremeni predsednik Rumunije Ilije Boložan izjavio je da Rumunija isključuje slanje vojnika u Ukrajinu, ali ukoliko se postigne mirovni plan, ona bi mogla da postane transportno čvorište za određene snage. Istovremeno je najavio da će Rumunija učestvovati u radnoj grupi za praćenje poštovanja sporazuma o prekidu vatre u Crnom moru, kroz infrastrukturu koju ima, ali i kroz saradnju sa Turskom i Bugarskom.
Ministar za investicije i evropske projekte Marčel Bološ založio se u petak u Briselu za snažnu buduću kohezionu politiku, koja treba da i dalje ostane glavna dugoročna strukturna investiciona politika EU. Kako je saopšteno iz resornog ministarstva, Marčel Bološ je u okviru Saveta za opšte poslove predstavio zajednički stav 16 država članica koje podržavaju značaj snažne kohezione politike u budžetu EU za period posle 2027. godine. „Snažna koheziona politika je ključni pokretač konvergencije, otpornosti i konkurentnosti, koji su suštinski međusobno povezani i međusobno se jačaju“, rekao je Marčel Bološ u Briselu. U zajedničkom dokumentu 16 evropskih zemalja ističe se važnost nastavka snažne i uravnotežene podrške svim regionima Unije, u cilju jačanja ekonomske, socijalne i teritorijalne kohezije.
Nacionalna uprava za administraciju i regulativu u komunikacijama (ANCOM), koordinator digitalnih usluga u Rumuniji, organizovala je u četvrtak vežbu testiranja kapaciteta da se odgovori na izazove koji se mogu pojaviti u onlajn okruženju, s obzirom da se održavaju predsedniči izbori u maju. U vežbi su učestvovali predstavnici nacionalnih vlasti, Evropske komisije, velikih onlajn platformi i civilnog društva. S druge strane, premijer Rumunije Marčel Čolaku kritikovao je nedavnu odluku Nacionalnog audio-vizuelnog saveta u Bukureštu da ukloni video zapise pojedinih novinara, smatrajući da je to odstupanje od demokratije. Mišljenja ne treba mešati sa informacijama i nikada ih ne treba cenzurisati – rekao je premijer, koji je dodao da je nedostojno da članovi Nacionalne komisije za borbu protiv korupcije svoje odluke o sankcionisanju pravdaju političkim stavovima i ličnim razlozima, a ne zakonom. Glavna uloga Saveta je da obezbedi civilizovan i uravnotežen okvir za javne rasprave, a ne da ih opstruiše ili da se transformiše u Ministarstvo istine – zaključio je Marčel Čolaku.
Ustavni sud Rumunije je odbacio kao neosnovane primedbe koje su formulisali senatori i poslanici Alijanse za ujedinjenje Rumuna, Partije mladih i S.O.S. Rumunija (opozicija) protiv dva zakona o odbrani nedavno usvojena u parlamentu. Sudije su utvrdile da i zakon o obaranju dronova koji ulaze u nacionalni vazdušni prostor, i zakon o izvođenju vojnih misija i operacija u mirnodopsko vreme na teritoriji rumunske države, ne krše osnovni zakon. Žalbe su se uglavnom odnosile na odredbe koje regulišu prenos ovlašćenja. Sud je utvrdio da regulisanje zajedničke nadležnosti između struktura institucija koje su deo sistema nacionalne odbrane i struktura snaga savezničkih i partnerskih država ne utiče na suverenitet Rumunije.
Rumunija prelazi na letnje računanje vremena u noći izmedju subote i nedelje, kada ce časovnici biti pomereni za jedan sat unapred, sa 3:00 po lokalnom vremenu na 4:00. Tako će poslednja nedelja 30. mart sa samo 23 sata postati najkraći dan u godini. Poslednjih godina se intenzivno raspravlja o prelasku sa zimskog na letnje računanje vremena, a Evropski parlament je preporučio napuštanje promene vremena. Države članice Unije trebalo je do 2021. da obaveste da li nameravaju trajno da primenjuju letnje ili zimsko računanje vremena, ali je diskusija ostala mrtvo slovo na papiru. Promena vremena je odlučena iz praktičnih razloga – da se što bolje iskoristi dnevna svetlost. Trenutno 70 zemalja širom sveta ima letnje i zimsko računanje vremena.
Prosečni troškovi rada po satu u globalnoj ekonomiji procenjeni su prošle godine na 33,5 evra u EU i 37,3 evra u evrozoni, u poređenju sa 31,9 evra u EU i 35,7 evra u evrozoni 2023. godine, pokazuju podaci koje je u petak objavio Evropski zavod za statistiku (Evrostat). Prosečni troškovi sata pokazuju značajne razlike između zemalja članica Evropske unije. Najniži troškovi rada po satu zabeleženi u Bugarskoj (10,6 evra), Rumuniji (12,5 evra) i Mađarskoj (14,1 evra), a najveći u Luksemburgu (55,2 evra), Danskoj (50,1 evra) i Belgiji (48,2 evra). U slučaju zemalja van evrozone, troškovi rada po satu izraženi u nacionalnoj valuti porasli su prošle godine u svim državama članicama, sa najvećim rastom u Rumuniji (14,2%), Bugarskoj (13,9%), Mađarskoj (13,6%) i Poljskoj (12,8%), a najmanji rast u Švedskoj
Rumunske šampionke rukometašice CSM Bukurešt igraju u subotu na svom terenu sa rumunskom ekipom Rapid Bukurešt u odlučujućoj utakmici za plasman u četvrtfinale Lige šampiona. CSM je favorit nakon pobede, 34-24, ostvarene u gostima. Pobednik dvomeča igraće protiv danskog šampiona Esbjerga za plasman na Fajnal-for takmičenja. Takođe u subotu, Dunerea Braila (jugoistok) sastaje se sa Ikastom Handboldom iz Danske, u revanš meču četvrtfinala EHF Evropske lige. U kolu je ekipa Braile izgubila rezultatom 32-30.
