Vesti – 28.07.2025
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka и Newsroom, 28.07.2025, 18:30
Rumunski šef države, Nikušor Dan, primio je u ponedeljak u Bukureštu predsednika Narodne skupštine Republike Koreje, Vu Von-šika. Dva visoka zvaničnika istakla su odličnu dinamiku bilateralnog dijaloga, u kontekstu usvajanja, prošle godine, Zajedničke deklaracije o konsolidaciji strateškog partnerstva između Rumunije i Republike Koreje i godišnjice, 2025. godine, 35 godina bilateralnih odnosa. Nikušor Dan je naglasio interes Bukurešta za povećanje južnokorejskih investicija u Rumuniji, u oblasti odbrane, civilne nuklearne energije kroz nuklearnu elektranu Černavoda (jugoistok), obnovljivih izvora energije, infrastrukturnih projekata, kao što je saradnja između luka Konstanca i Busan, i oblasti informacionih i novih tehnologija. S druge strane, visoki korejski zvaničnik je naglasio investicioni interes južnokorejskih kompanija u Rumuniji i ponovo potvrdio podršku pristupanju Bukurešta Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj. Na dnevnom redu bila je i bezbednosna situacija koja je rezultat ruske agresije protiv Ukrajine i učešća Demokratske Narodne Republike Koreje u podršci Rusiji, sa globalnim implikacijama.
Fiskalne mere uključene u drugi paket za smanjenje prekomernog budžetskog deficita Rumunije biće analizirane u vladajućoj koaliciji u Bukureštu, kao i na izvršnom nivou. Paket, koji ima za cilj da državne kompanije i lokalne administracije učine efikasnijim, mogao bi biti usvojen ove nedelje, a vlada bi preuzela odgovornost za ove mere u parlamentu u prvoj polovini avgusta. Od 1. avgusta stupa na snagu prvi paket mera štednje. Predsednik Nikušor Dan je u petak proglasio zakon za koji se koaliciona vlada u Bukureštu obavezala parlamentu. Među merama su povećanje stopa poreza na dodatu vrednost i akciza, zdravstveni doprinosi za penzije veće od 3.000 leja (oko 600 evra), zamrzavanje penzija i plata u javnom sektoru i ograničavanje bonusa i državnog zapošljavanja. Nezadovoljni, zaposleni iz mnogih oblasti delovanja organizovali su proteste.
Dragoš Anastasiju, jedan od pet potpredsednika rumunske vlade, podneo je ostavku u nedelju nakon što je štampa otkrila da je jedna od njegovih kompanija umešana u slučaj korupcije. Rekao je da je njegova kompanija bila izložena pritisku Poreske uprave, što ga je navelo da ponudi skriveni mito zaposlenom u poreskoj upravi kako bi spasao svoj posao. Usred optužbi, Dragoš Anastasiju je odlučio da podnese ostavku, kako ne bi oštetio imidž vlade. Pozvao je premijera Ilija Boložana da lično preuzme međuresornu radnu grupu formiranu za reformu državnih preduzeća.
Snažne oluje pogodile su u nedelju nekoliko okruga u Rumuniji. Kuće i putevi su bili poplavljeni, padao je veliki grad, a vetar je oborio desetine drveća. Najpogođeniji okruzi bili su Njamc (severoistok) i Sučava (sever). U Njamcu se stotine ljudi samoevakuisalo ili je evakuisano iz poplavnih voda. U Sučavi, gde je jedna osoba preminula usled poplava, nivoi velikih vodotoka dostigli su granicu opasnosti. Generalni inspektorat za vanredne situacije mobilisao je dodatne resurse za podršku vatrogascima u upravljanju vanrednom situacijom izazvanom poplavama u ovom okrugu. To uključuje interventne kamione, čamce na naduvavanje, prenosive motorne pumpe i drugu opremu neophodnu za sprovođenje operacija spasavanja i evakuacije u pogođenim područjima. Štete je bilo i u okrugu Botošanj (severoistok) gde je oluja uništila krovove nekoliko zgrada, oborila drveće i električne kablove preko puteva i poplavila domaćinstva. I u okrugu Hargita (centar), poplave su blokirale puteve, pogođeno je nekoliko domaćinstava i mostova. Oluje su bile i u okrugu Alba (centar), Arad (zapad), Hunedoara (centar) i Valča (jug). S druge strane, takođe u nedelju, usred prekomerne vrućine, izbilo je nekoliko požara suve vegetacije u različitim delovima zemlje i zahvatilo je stotine hektara zemlje.
Rumunski plivač David Popović, aktuelni olimpijski šampion, kvalifikovao se za finale trke na 200 metara slobodno na Svetskom prvenstvu u plivanju u Singapuru, sa četvrtim vremenom iz polufinala u ponedeljak. Popović, koji je imao najbolje vreme u kvalifikacijama (1 min 45 sek 43/100), pobedio je u drugom polufinalu sa vremenom 1 min 45 sek 02/100. Finale ove discipline održaće se u utorak. David Popović će se takođe takmičiti u disciplinama 100 metara slobodno i 50 metara slobodno. U nedelju je Rumunija osvojila svoju prvu medalju na Svetskom prvenstvu u Singapuru, preko Konstantina Popovića, koji je osvojio bronzanu medalju u skoku u vodu sa velikih visina, i Katalina Prede koji je završio na 5. mestu u istoj disciplini. To je druga svetska medalja za Konstantina Popovića, koji je osvojio zlato 2023. godine u Fukuoki.
Rumunsko Ministarstvo nacionalne odbrane organizuje u utorak vojne ceremonije u Bukureštu i brojnim garnizonima širom zemlje povodom proslave Dana rumunske himne. Dan rumunske himne proglašen je zakonom 1998. godine i slavi se svake godine 29. jula. Trenutna himna je izabrana nakon pada komunističkog režima u decembru 1989. godine. Zasnovana je na patriotskoj pesmi „Un răsunet“ (Odjek) Andreja Murešanua, objavljenoj 1848. godine, komponovane na melodiju koju je sakupio Anton Pan.
Evropska unija i Sjedinjene Američke Države postigle su trgovinski sporazum koji predviđa carine od 15% na evropske proizvode izvezene na američko tržište. Sporazum je objavljen nakon pregovora koji su se održali u Škotskoj između šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i američkog predsednika Donalda Trampa. Prema rečima lidera iz Bele kuće, Evropska unija obećava investicije i kupovinu energenata vredne stotine milijardi dolara, a šefica Komisije kaže da će Sjedinjene Američke Države ovim sporazumom zameniti Rusiju kao dobavljača nafte i gasa Uniji. Carine od 15% primenjivaće se na većinu evropskih proizvoda uvezenih iz SAD, uključujući proizvode za automobilsku industriju i farmaceutske proizvode. Međutim, postoje i proizvodi, i evropski i američki, za koje neće biti carina u trgovinskoj razmeni između dva bloka. To je slučaj sa vazduhoplovnom industrijom, određenim hemijskim proizvodima, poluprovodnicima i određenim poljoprivredno-prehrambenim proizvodima.
Francuska danas i u utorak, zajedno sa Saudijskom Arabijom, u Njujorku kopredsedava međunarodnom konferencijom pod pokroviteljstvom Ujedinjenih Nacija, sa ciljem ponovnog pokretanja rešenja o dve države, izraelskoj i palestinskoj, koje se smatra jedinom mogućnošću koja može doneti mir Bliskom istoku. Sjedinjene Američke Države i Izrael, međutim, bojkotuju događaj. U međuvremenu, izraelske oružane snage su u nedelju objavile pauzu u vojnim aktivnostima u tri oblasti Pojasa Gaze, kako bi humanitarna pomoć stigla do Palestinaca kojima je očajnički potrebna, nakon brojnih međunarodnih kritika onoga što su Ujedinjene nacije nazvale „masovnim izgladnevanjem izazvanim ljudskim delovanjem“. Zamenik generalnog sekretara Organizacije za humanitarna pitanja, Tom Flečer, rekao je da je potrebna ogromna količina pomoći kako bi se izbegla zdravstvena katastrofa.
