Vesti 28.09.2022
Rumunija još jednom najoštrije osuđuje takozvane referendume od 23. do 27. septembra u regionima koje su ruske trupe ilegalno okupirale u Ukrajini,
Newsroom, 28.09.2022, 19:30
Rumunija još jednom
najoštrije osuđuje takozvane referendume od 23. do 27. septembra u regionima
koje su ruske trupe ilegalno okupirale u Ukrajini, uz direktno učešće i
podršku ruskih okupacionih snaga, čiji su konačni rezultati objavljeni u sredu.
Kako navodi Ministarstvo spoljnih poslova iz Bukurešta, Rumunija ne priznaje rezultate
ovih nelegalnih i nelegitimnih referenduma. Ministarstvo spoljnih poslova
Rumunije ističe da oni predstavljaju ozbiljno kršenje međunarodnog prava i da
stoga ne proizvode nikakvo pravno dejstvo. Rumunsko ministarstvo navodi i da
Rusija organizovanjem takozvanih referenduma još jednom pokazuje da krši
osnovne principe međunarodnog prava i da
deluje suprotno svojim obavezama kao stalna članica Saveta bezbednosti UN.
Rumunija ponovo potvrđuje svoju čvrstu podršku nezavisnosti, suverenitetu i
teritorijalnom integritetu Ukrajine i apeluje na sve države da odbiju pokušaje
Rusije da nezakonito pripoji teritorije druge države ili bilo koje slične
akcije. Proruske vlasti u ukrajinskim regionima Zaporožje, Herson, Lugansk i
Donjeck izglasale su pozitivno glasanje za pripajanje ovih teritorija Rusiji.
Sledeća faza je na ruskom parlamentu koji će izglasati dokument kojim se ozvaničava integracija ovih
regiona u Rusku Federaciju.
Evropska unija
upozorila je u sredu da će svaki napad koji bi mogao da gađa njenu energetsku
infrastrukturu dobiti ujedinjen i energičan odgovor. Upozorenje dolazi nakon
neobjašnjivih eksplozija koje su u ponedeljak pogodile gasovode Severni tok 1 i
2 u Baltičkom moru, a koje Evropljani okarakterišu kao sabotažu.
Dok su neke sumnje usmerene na Rusiju, rusko ministarstvo spoljnih poslova je
saopštilo da američki predsednik Džo Bajden mora da kaže da li Sjedinjene
Države stoje iza curenja gasa iz Severnog toka 1 i 2 koji povezuje Rusiju sa
Nemačkom. Portparol ruskog predsednika Vladimira Putina, Dmitrij Peskov, je
istakao da su američke kompanije koje izvoze tečni prirodni gas u Evropu veliki
korisnici potpunog isključivanja gasovoda Severni tok. Bela
kuća je uzvratila da je smešno da Rusija sugeriše da bi SAD mogle da budu
odgovorne za curenje gasa. Rusija je ovog meseca zaustavila isporuke gasa
Severnim tokom 1, a Severni tok 2, koji je završen 2021. godine, posle
evropskih sankcija koje su Rusiji uvedene nakon agresije na Ukrajinu, nije
pušten u rad. Iako nisu bili u funkciji, dva gasovoda su bila puna gasa.
U kontekstu nedavnih
dešavanja u Rusiji, uključujući i najavu u vezi sa delimičnom mobilizacijom, Ministarstvo
spoljnih poslova u Bukureštu podseća i uporno ponavlja preporuke upućene
Rumunima – da izbegavaju nebitna putovanja na rusku teritoriju i da oni koji su
privremeno u Rusiji da vode računa o tome da što pre napuste ovu zemlju.
Istovremeno, Ministarstvo spoljnih poslova preporučuje rumunskim građanima koji
su prisutni u Rusiji da budu pažljivi, da izbegavaju mesta gde se održavaju
javna okupljanja ili velika okupljanja ljudi i da ne učestvuju u mogućim
protestnim akcijama ili drugim demonstracijama koje mogu izazvati ulično
nasilje. I Ambasada SAD u Moskvi preporučila je američkim građanima u Rusiji da
odmah napuste zemlju, koristeći privatni kopneni prevoz. Slične preporuke
stigle su iz drugih ambasada u Moskvi, uključujući i ambasadu Bugarske i
Poljske.
Evropska banka za
obnovu i razvoj poboljšala je svoje procene u vezi sa evolucijom rumunske
privrede u 2022. i 2023. godine, ali upozorava da sledeće godine očekuje
značajno usporavanje rasta, navodi se u izveštaju koji je u sredu objavila
međunarodna finansijska institucija. Prema novim predviđanjima, rumunska
ekonomija bi ove godine zabeležila napredak od 5,4%, a sledeće 1,9%, što je
revidirani broj znatno veći od procena iz maja. U to vreme, ova institucija je
procenila da će bruto domaći proizvod Rumunije zabeležiti povećanje od 2,9%
u 2022. i smanjenje od 1,1% u 2023. Evropska banka za obnovu i razvoj je veliki
institucionalni investitor u Rumuniji, koji je do sada uložio skoro deset milijardi
evra u skoro 500 projekata.
Prema studiji koju je
sprovela Američka trgovinska i industrijska komora u Rumuniji, AmCham, koja
predstavljena u sredu u okviru ekonomskog foruma SAD. – Rumunija ukupna vrednost raymene između Rumunije i SAD
dostigla je prošle godine 5,4 milijarde dolara, u poređenju sa 2,4 milijarde
dolara u 2011,. Američke direktne i indirektne investicije u Rumuniji porasle
su sa 6,5 milijardi dolara u 2019. na 7,5 milijardi dolara u 2020. Sjedinjene Američke
Države su peti trgovinski partner Rumunije, sa 6,8% ukupne razmene, i
najvažniji partner van Evropske unije. U zavisnosti od prometa, većina
američkih investicija u Rumuniji je u proizvodnji, poljoprivredi i zdravstvenom
sektoru. U zemlji ima 900 kompanija sa američkim kapitalom, na trećem mestu
posle Mađarske i Češke.
Načelnik Generalštaba
Srbije general Milan Mojsilović boravi od 27. do 29. septembra u poseti
susednoj Rumuniji, na poziv načelnika Generalštaba generala Danijela Petreskua.
Dve delegacije su prvog dana posete analizirale bezbednosnu situaciju u regionu
Zapadnog Balkana, sa akcentom na očuvanju stabilnosti i suzbijanju bezbednosnih
pretnji. Ovom prilikom razgovaralo se i o mogućnostima unapređenja saradnje
dve vojske. General Mojsilović je izrazio zahvalnost na podršci koju Rumunija
daje teritorijalnom integritetu Srbije i istakao da je njegova zemlja i dalje
angažovana na razvoju srpsko-rumunskih odnosa, koje ceni kao prijateljske i
dobrosusedske.