Vesti – 28.09.2023

Bruto minimalna zarada biće povećana od 1. oktobra sa 600 evra na 660 evra, navodi se u odluci koju je u četvrtak usvojila Vlada Bukurešta. Od ove mere koristi će imati 1,8 miliona zaposlenih. Povećanje minimalne zarade ima za cilj podsticanje zapošljavanja, povećanje kupovne moći zaposlenih i smanjenje rada na crno. Od ovog povećanja imaće koristi i druge socijalne kategorije čija se primanja obračunavaju prema vrednosti minimalne zarade, kao što su osobe sa invaliditetom i oni koji zarađuju od samostalne delatnosti i od prava intelektualne svojine. (…) Socijaldemokratski premijer Marčel Čolaku precizirao je da će povećanje minimalnih zarada u poljoprivredi, građevinarstvu i prehrambenoj industriji biti odloženo, jer najnovije računice pokazuju da bi zaposleni gubili novac prilikom plaćanja zdravstvenog osiguranja.

Newsroom, 28.09.2023, 15:27

Evroatlantski centar za otpornost organizuje, u četvrtak i petak, u Bukureštu, drugo izdanje Evroatlantskog foruma za otpornost“, na kojem učestvuju rumunski zvaničnici i strani stručnjaci iz struktura izvrsnosti i ekspertize Evropske unije i NATO-a. Prema rečima organizatora, tema ovog izdanja je Resilience at Sea and its Impact on Land“, koja želi da odgovori na bezbednosne izazove koji pogađaju pomorje sa dalekosežnim posledicama koje u većini slučajeva zahtevaju koordinisane i globalne odgovore. Svaka sesija zakazana tokom dva dana rasprava imaće dupli format, odnosno istovremeno u Bukureštu i Njujorku, Briselu, Vašingtonu, Kijevu, Ljubljani i Lublinu. Evroatlantski centar za otpornost je telo izvrsnosti u oblasti otpornosti, partner NATO-a i Evropske Unije, koje deluje u korist ovih organizacija, kao i država članica ili partnera.

Ministri unutrašnjih poslova iz Evropske Unije sastaju se danas u Briselu, sa migracijom i azilom kao glavnim tačkama dnevnog reda. Sastanak se održava u vreme kada se Evropa suočava sa ogromnim talasom migranata koji prelaze centralni Mediteran da bi stigli do južne Italije. Učesnici će biti informisani o statusu tekućih zakonodavnih rasprava u cilju reforme evropskog zakonodavstva o azilu. Odredba sadržana u paktu o migraciji i azilu, koji je Evropska komisija predstavila u septembru 2020. godine, odnosi se na sistem obavezne solidarnosti između država članica Evropske Unije u slučaju masovnog priliva migranata na granice zemlje članice. Tekst je trenutno blokiran zbog nesuglasica između zemalja. U julu su se ovom tekstu usprotivile Mađarska, Poljska, Austrija i Češka, dok su Nemačka, Slovačka i Holandija bile uzdržane. Prema rumunskom poslaniku u Evropskom parlamentu Viktoru Negreskuu (S&D), Rumunija mora da iskoristi priliku sastanka ministara unutrašnjih poslova Evropske Unije da, između ostalog, predstavi kako štiti svoje granice, kako upravlja zahtevima za azil i kako je upravljala situacijom izbeglica iz Ukrajine. Podsećamo, Austrija, koja je u decembru prošle godine blokirala pristupanje Rumunije i Bugarske Šengenu, pozvala se na nedovoljnu kontrolu migrantskih tokova — situaciju koju su opovrgle vlasti u Bukureštu i Brisel.

Generalštab odbrane Rumunije organizovao je, u sistemu video-konferencije, sastanak sa predstavnicima lokalnih javnih vlasti na jugoistoku zemlje, u kontekstu napada Ruske Federacije na luke na ukrajinskoj obali Dunava. Prema saopštenju za štampu Ministarstva odbrane, video konferencija je imala za cilj optimizaciju međuinstitucionalne koordinacije“. Na dnevnom redu je bilo predstavljanje bezbednosne situacije, procesa javnog komuniciranja vojske, tema koje se odnose na pripremu stanovništva, ekonomije i teritorije za odbranu, odnosno zakonske odgovornosti različitih institucija iz sistema odbrane države – rekao je citirani izvor.

Predsednik rumunskog Senata Nikolaje Čuka učestvuje danas i sutra na Konferenciji predsednika parlamenata zemalja članica Saveta Evrope, koja se održava u Dablinu. Nikolaje Čuka je precizirao da su teme kojima će se obratiti 400 učesnika: posledice agresorskog rata Ruske Federacije protiv Ukrajine i uloga nacionalnih parlamenata u obnovi Ukrajine, izazovi demokratiji u nestabilnim vremenima i, na kraju, ali ne manje važno, jednakost i različitost u javnom predstavljanju. Čuka smatra da je ničim izazvana i neopravdana vojna agresija Rusije na Ukrajinu donela duboke promene u evropskoj geopolitici, posebno u ekonomskoj, energetskoj i trgovinskoj oblasti. Crno more je postalo područje od povećanog interesovanja velikih sila, a Rumunija je u strateškom položaju da bude jedina zemlja članica Evropske Unije i NATO-a koja ima i kopnene i morske granice sa Ukrajinom“, naglasio je predsednik Senata.

Potpredsednica Bundestaga Katrin Goring-Ekard boraviće od 29. septembra do 2. oktobra u Temišvaru (zapad) i Sibinju (centar). U Temišvaru će se sastati sa gradonačelnikom Dominikom Fricom radi dijaloga o političkim pitanjima u sedištu Gradske kuće, a učestvovaće, uveče 29. septembra, kao počasni gost na izvođenju monumentalnog muzičkog stvaralaštva „Gure-Lider“. Takođe, potpredsednik Bundestaga će posetiti Urgentni tranzitni centar u Temišvaru. Katrin Goring-Ekard će se u Sibinju sastati sa predstavnicima Demokratskog foruma Nemaca u Rumuniji, kako bi se informisala o aktivnostima i problemima nemačke manjine. Povodom posete utvrđenoj crkvi u Kalniku, zajedno sa Fondacijom utvrđenih crkava, formiraće se imidž ovih jedinstvenih spomenika nasleđa i znamenitosti Transilvanije.

Izložba Brankuš: rumunski izvori i univerzalne perspektive“ predstavljena je novinarima u četvrtak u Narodnom Muzeju Umetnosti u Temišvaru (zapad). Ovo je prva izložba umetnika u rodnoj zemlji, posle više od 50 godina, a za javnost se otvara u subotu, kao sastavni deo kulturnog programa Temišvar 2023 — Evropska prestonica kulture“. Možete videti skulpture kao što su Majastra, Miss Pogani, Dečija glava, Poljubac, Molitva ili Prekretnica. Manifestacija će biti završena 28. januara 2024. godine. Poslednja rumunska izložba posvećena velikom vajaru održana je 1970. godine.

Pojava nepredviđene situacije jedan je od glavnih razloga za zabrinutost Rumuna sa finansijske tačke gledišta. Ovo je jedan od zaključaka studije tržišta koju je naručila važna komercijalna banka. S tim u vezi, što se tiče finansijske sigurnosti, Rumune brine i inflacija, činjenica da nemaju dovoljno prihoda ili potencijalni gubitak posla. Povećanje bankarskih stopa ili mogućnost ekonomske krize takođe se može naći među najvećim strahovima.