Vesti – 28.11.2024
Događaji koji su obeležili današnji dan
Dragana Diamandi и Newsroom, 28.11.2024, 17:25
Ustavni sud Rumunije zatražio je ponovno prebrojavanje svih glasačkih listića iz prvog kruga predsedničkih izbora, nakon što je dobio zahteve za poništenje rezultata glasanja. Sudije Ustavnog suda su jednoglasno odlučile da zatraže ponovnu verifikaciju i brojanje svih važećih i nevažećih glasačkih listića sa predsedničkih izbora 24. novembra. Centralna izborna komisija ima rok do petka, do 14.00 časova, da dostavi rezultate Ustavnom sudu, kada je zakazana nova sednica sudija Ustavnog suda. Odluka sudija usledila je na zahtev predsedničkog kandidata Kristijana Terheša, koji tvrdi da bi glasački listici Ludovika Orbana bili prebrojavani za Elenu Laskoni, koja je zauzela drugo mesto sa razlikom od samo 2.742 glasa od trećeplasiranog, aktuelnog premijera Marčela Čolakua. Istovremeno, sudije Ustavnog suda odbacile su, takođe jednoglasno, zahtev Sebastijana Popeskua kandidata Nove Rumunije za poništenje prvog kruga glasanja,. Podsećamo, 1. decembra se održavaju parlamentarni izbori, a 8. decembra je zakazan drugi krug predsedničkih izbora.
Vrhovni savet nacionalne odbrane, na zasedanju danas u Bukureštu, utvrdio je da je bilo sajber napada sa ciljem da se utiče na korektnost izbornog procesa u prvom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji, saopštila je Predsednička administracija. Članovi Saveta su potvrdili da je, u aktuelnom regionalnom, a posebno izbornom bezbednosnom kontekstu, Rumunija, zajedno sa drugim državama na istočnom krilu NATO-a, postala prioritet za neprijateljske akcije pojedinih državnih i nedržavnih aktera, posebno Ruska Federacija koja pokazuje sve veći interes za uticaj na javnu agendu u rumunskom društvu i društvenu koheziju. Predsedništvo Rumunije napominje da je analiza dokumenata otkrila prevaru da je, kršenjem izbornog zakonodavstva, kandidat za predsedničke izbore, u ovom slučaju nezavisni Kalin Đeorđesku imao je koristi od masovne izloženosti zbog preferencijalnog tretmana koji mu je TikTok platforma dala sa uticajem na konačni rezultat izbora. U tom smislu, članovi Vrhovnog saveta odbrane zatražili su od nadležnih u oblasti nacionalne bezbednosti, nadležnih za nesmetano odvijanje izbornog procesa, kao i od organa krivične istrage da hitno preduzmu neophodne korake za razjašnjenje ovih aspekata.
Sinod Rumunske pravoslavne crkve podsetio je sveštenstvo da im je zabranjeno da se bave partijskom politikom ili učestvuju u izbornim kampanjama kao pristalice. Od njih se zahteva da zadrže svoju neutralnost kako u javnim izjavama tako iu praktičnim aktivnostima. Politička opcija sveštenika biće izražena samo tajnim ličnim glasanjem, istakli su poglavari Rumunske pravoslavne crkve, s obzirom na parlamentarne izbora 1. decembra, na Dan državnosti, i drugi krug predsedničkih izbora, 8. decembra. Istovremeno, Sinod ponavlja apel liderima političkih partija da ne dozvole regrutovanje članova iz redova sveštenstva, niti korišćenje u političke svrhe crkvenog osoblja, prostora, službi i crkvenih obeležja. Pravoslavna crkva ne preporučuje podršku nijednoj političkoj partiji ili bilo kojoj političkoj ideologiji, ali poziva sve građane da se opredele za dobrobit zemlje i promociju hrišćanskih vrednosti u društvu. Na poslednjem popisu stanovništva u Rumuniji, 2021. godine, 85,3% stanovništva izjasnilo se kao pravoslavno.
Na tradicionalnoj vojnoj paradi koja se održava u Bukurešta, 1. decembra, na Dan državnosti Rumunije, učestvovaće oko 2.500 pripadnika vojske, 190 tehničkih sredstava i 45 letelica. Zajedno sa rumunskim vojnicima, na ceremoniji učestvuje oko 240 stranih vojnika iz Albanije, Belgije, Češke, Hrvatske ili Francuske. Njima će se pridružiti i kolege iz Nemačke, Italije, Luksemburga, Severne Makedonije, Republike Moldavije, Poljske, Portugala, Velike Britanije, Španije, SAD i Turske. Istovremeno, biće organizovana i izložba vojne opreme koja se može posetiti po završetku svečane ceremonije. Dan državnosti Rumunije biće obeležen vojnim svečanostima u drugim velikim gradovima u zemlji, kao i u vojnim bazama gde su raspoređeni rumunski vojnici.
Evropski parlament izglasao je novi sastav Evropske komisije na celu sa Ursulom fon der Lajen. U svom drugom mandatu, šefica Komisije, Ursula fon der Lajen, izjavila je da će prva inicijativa Izvršne vlasti Zajednice biti „Kompas konkurentnosti“, strateški plan za razvoj evropske privrede. Među pet izvršnih potpredsednica Komisije je i Rumunka Roksana Minzatu, koja će upravljati socijalnim politikama, profesionalnim pripremama, i pojedinim obrazovnim politikama.
Kontrole na kopnenin granicama Rumunije sa šengenskim prostorom biće ukinute od 1. januara 2025. godine. Odluku su usvojili u sredu predstavnici zemalja članica EU na sastanku COREPER -a u Briselu. Sledi da Evropski savet formalo usvoji odluku sredinom sledećeg meseca. Takodje u sredu Stejt department Sjedinjenih Država objavio je opštu situaciju o procentu odbijanja viza B1/B2 za fiskalnu 2024. godinu. Prema dokumentu, Rumunija je dostigla stopu od 2,61%, koja je ispod praga od 3 procenta koju nameće američko zakonodavsto za pristup programu – putovanje u Ameriku bez viza. Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Bukureštu precizira da je ispunjavanje stope odbijanja za putne vize samo jedan od mnogih kriterijuma koji određuju da li zemlja ispunjava uslove za program ukidanja viza.
