Vesti 28.12.2020
Preko 2.600 novih slučajeva kovid-19 prijavljeno je u Rumuniji, u ponedeljak, nakon izvršenih preko 7.700 testova, što znači da se radi o stopi od preko 34% pozitivnih osoba
Eugen Coroianu, 28.12.2020, 18:04
Preko 2.600 novih slučajeva kovid-19 prijavljeno je u Rumuniji, u ponedeljak, nakon izvršenih preko 7.700 testova, što znači da se radi o stopo od preko 34% pozitivnih osoba. U poslednja 24 sata umrle su još 104 osobe, a 1.197 pacijenata je hospitalizovano na intenzivnoj nezi. Ukupan broj slučajeva premašio je 618.400, a umrlih 15.300. Na intenzivnoj nezi hospitalizovano je 1197 osoba. Skoro 85% osoba kod kojih je dijagnostifikovan kovid-19 se oporavilo. Drugi je dan kampanje vakcinacije protiv novog koronavirusa u našoj zemlji. U ponedeljak, prvog dana, više od 1.100 osoba od 2066 medicinskog osoblja vakcinisano je širom zemlje. Minorne reakcije na vakcinu zabeležene su samo kod jedne osobe. Nova tranša vakcine protiv kovid-19 stiže u Rumuniju, u utorak. Prve doze daju se medicinskom osoblju u bolnicama koje se nalaze prvim borbenim linijama protiv pandemije. Prva faza, čiji je cilj vakcinacija lekara, biće završena u januaru. U drugoj fazi, biće vakcinisane osobe koje pripadadju rizičnim grupama i zaposleni u ključnim oblastima a tek u aprilu počinje vakcinacija stanovništva.
Novi premijer Rumunije, Florin Kacu razgovarao je u ponedeljak sa sindikatima i udruženjima poslodavaca o pitanju povećanja, od sledeće godine, minimalne zarade u privredi zagarantovane u isplati. Nakon sastanka, jedan od velikih sindikata najavio je protestne akcije, nezadovoljan povećanjem koje je predložila vlada. Takođe u ponedeljak, premijer je razgovarao sa predsednikom Klausom Johanisom i ministrom finansija o stadijumu izrade državnog budžeta za 2021. Nova vlada u Bukureštu je održala prvi zvanični sastanak, nakon čega je Florin Kacu najavio da mere podrške ekonomskom okruženju, pogođenog pandemijom kovid-19, biće uključene u budžet za narednu godinu, a kompanije HoReCa biće oslobođene još tri meseca od plaćanja specifičnog poreza. Takođe je rekao da će postojati novo izdanje programa podsticanja za poslodavce malih i srednjih preduzeća IMM Invest i da će se produžiti period odlaganja plaćanja rata bankama. Premijer je rekao da će budžet za 2021. biti izgrađen sa deficitom od 7% BDP-a, što pokazuje posvećenost fiskalnoj konsolidaciji i da ekonomija nije otežana.
Domaćinstva EU su 2019. godine u proseku izdvojila 13% ukupnih izdataka za potrošnju na hranu i bezalkoholna pića, dok su rumunska domaćinstva izdvojila 26% od ukupnih izdataka za hranu i bezalkoholna pića, pokazuju podaci koje je danas objavio Eurostat. Ostale države članice u kojima hrana ima visok udeo u ukupnim izdacima za potrošnju domaćinstava su Litvanija (20,2%) i Estonija (19,3%). Suprotno tome, udeo izdataka za hranu i bezalkoholna pića u ukupnim izdacima za potrošnju je manji od 10% u tri države članice: Irskoj (8,6%), Luksemburgu (8,9%) i Austriji (9,7%). ). U slučaju Rumunije, udeo izdataka za hranu i bezalkoholna pića u ukupnim izdacima za potrošnju smanjio se sa 27,3% koliko je bio 2009. na 26% u 2019. Sveukupno, u 2019. domaćinstva EU potrošila su preko 956 milijardi (što je ekvivalentno sa 6,8% BDP-a EU) za hranu i bezalkoholna pića. Ovo je treća najveća kategorija izdataka nakon troškova za stan, vodu, električnu energiju, gas i drugih goriva“ i prevoz“.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis boraviće u utorak u zvaničnoj poseti Republici Moldaviji, na poziv svoje nove koleginice iz susedne države, prozapadne Maje Sandu. To je prva poseta na visokom nivou koju će primiti Maja Sandu, nakon što je preuzela predsedničku funkciju, posle izbora od 15. novembra, na kojima je pobedila bivšeg šefa države, filoruskog socijalistu Igora Dodona. Kako javlja Predsednička administracija u Bukureštu, poseta predsednika Rumunije Kišinjevu pružiće okvir za slanje snažne poruke podrške novom predsedniku i građanima Moldavije, u naporima da demokratizuje, u naporima da nepovratno primeni principe vladavine zakona i konsoliduj kako evropski tok, tako i privilegovane odnose sa Rumunijom. Dvojica predsednika usvojiće zajedničku deklaraciju koja ima za cilj jačanje bilateralnog strateškog partnerstva, potvrđujući poseban odnos između Bukurešta i Kišinjeva. Nosilac rumunskog državljanstva, ekonomista, magistrirala javnu upravu na Univerzitetu Harvard, bivša savetnica izvršnog direktora Svetske banke, bivša ministarka i bivša premijerka u Kišinjevu, Maja Sandu postala je u 48. Godini, tri decenije nakon proglašenja nezavisnosti od Moskve, prva žena predsednik Republike Moldavije.
