Vesti 30.04.2019
Predsednica
rumunske Vlade, Viorika Dančila boravi 1 i 2 maja u poseti Poljskoj koja ima
dva glavna trenutka. U sredu Dančila učestvuje u Varšavi na konferenciji šefova vlada država Srednje i
Istočne Evrope koje su pristupile EU
posle 2004 godine najime: Bugarska, Češka, Hrvatska, Estonija, Letonija,
Litvanija, Malta, Slovačka i Mađarska. Dan kasnije rumunska premijerka učestvuje na Međunarodnu šetnju života,
događaj koji se organizuje svake godine i koji pretpostavlja šetnju između
bivših nacističkih logora Aušvic i Birkenau. Takođe, Viorika Dančila će biti prisutna na jednoj Komemorativnoj ceremoniji u Birkenau,
zajedno sa liderima međunarodne
zajednice, vladinim zvaničnicima,
predstavnicima raznih veroipovesti, kao i organizacija studenata i dece.
Roxana Vasile, 30.04.2019, 17:46
Predsednica
rumunske Vlade, Viorika Dančila boravi 1 i 2 maja u poseti Poljskoj koja ima
dva glavna trenutka. U sredu Dančila učestvuje u Varšavi na konferenciji šefova vlada država Srednje i
Istočne Evrope koje su pristupile EU
posle 2004 godine najime: Bugarska, Češka, Hrvatska, Estonija, Letonija,
Litvanija, Malta, Slovačka i Mađarska. Dan kasnije rumunska premijerka učestvuje na Međunarodnu šetnju života,
događaj koji se organizuje svake godine i koji pretpostavlja šetnju između
bivših nacističkih logora Aušvic i Birkenau. Takođe, Viorika Dančila će biti prisutna na jednoj Komemorativnoj ceremoniji u Birkenau,
zajedno sa liderima međunarodne
zajednice, vladinim zvaničnicima,
predstavnicima raznih veroipovesti, kao i organizacija studenata i dece.
U Rumuniji se nastavlja predizborna kampanja za evroparlamentarne izbore od 26 maja. Na izborima učestvuju 13 političkih stranaka i alijansa: Socijal Demokratska Stranka i Alijansa Liberala i Demokrata, iz vladine koalicije, Demokratski Savez Mađara u Rumuniju koji podržava vlast jednim protokolom o parlamentarnoj saradnji, Nacionalna Liberalna Stranka, Alijansa Unija Spasite Rumuniju i Plus, Stranka Narodni Pokret, Pro Rumunija, koju saćinjavaju disidenti socijaldemokrata, kao i neparlamentarne stranke Nacionalna Unija za Progres Rumunije, Blok Nacionalnog Jedinstva, Ujedinjena Rumunija, PRODEMO, Rumunska Socialistička Stranka i Samostalne Socijal Demokrate. Takođe kandiduju se i trojica samostalnih kandidata. Rumunija će imati u budućem Evropskom parlamentu 33 evroposlanika. Kandidat kojem će pripasti 33 mandat će moći da ga preuzme prema odluci Evropskog saveta, samo posle povlaćenja Velike Britanije iz EU. Za rumune iz dijaspore osnovano je 441 biračko mesto, a najviše su u Italiji, Španiji, i susednoj R. Moldaviji. Istog dana sa izborima za Evropski parlament u Rumuniji se održava i referendum na teme pravosuđja kojeg je sazvao predsednik Klaus Johanis.
Potpredsednik vlade I vršilac dužnosti ministra pravde, Ana Birčal suspendovala je danas procedure za selekciju generalnog tužioca Rumunije I za dužnost zamenika tužioca u agenciji Eurožust koja se bavi pravnom saradnjom u krivičnoj oblasti između agencija država članica EU. Ona je saopštila da će one biti nastavljene u narednom periodu. Prema predviđanjima zakona ministar pravde podnosi svoj predlog za dužnost generalnog tužioca Odeljenju za tužioce Visokog saveta sudstva u vidu odobrenja I zatim predsedniku Klausu Johanisu. Predsednik može samo jednom sa obrazloženjem da odbije predlog ministra pravde. Mandat generalnog tužioca Rumunije, Augustina Lazara istekao je 27 aprila, a na njegovo mesto privremeno je imenovan Bogdan Liku.
Stotine hiljade osoba onlajn se upisalo da bi učestovovale na liturgijama Pape Franjo u toku posete Rumuniji. Sem rumuna, bogosluženjima će prisutstvovati vernici iz Mađarske, Srbije I Ukrajne. Papa Franjo će boraviti u trodnevnoj apostolskoj poseti Rumuniji od 31 maja do 2 juna, na poziv predsednika Klausa Johanisa I Rumunske katoličke Crkve. Papa Franjo će posetiti Bukurešt, Jašji, najveći grad na istoku zemlje, Blaž, duhovni centar rumunskih grko-katolika, gde je predviđena beatifikacija sedmorice episkopa koji su poginuli u komunističkim zatvorima I franjevačku bogomolju Šumuleu Čjuk sa mađarskim većinskim življem. Podsetimo da je 1999 godine Rumunija postala prva većinski pravoslavna zemlja u istoriji koju je posetio jedan rimo-katolički poglavar, najime Papa Jovan Pavle II.
