Vesti – 30.07.2025
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka и Newsroom, 30.07.2025, 18:09
Rumunska vlada će pokušati da identifikuje dodatna sredstva u reviziji budžeta sledećeg meseca, kako bi se nastavio što veći broj investicionih projekata kroz program lokalnog razvoja „Angel Salinji“. Odluka je doneta u sredu, na zahtev Socijaldemokratske stranke (PSD), na sastanku lidera vladajuće koalicije koju čine i Nacionalna liberalna partija, Unija spasimo Rumuniju i Demokratski savez Mađara u Rumuniji (PNL, USR i UDMR). Prethodno je premijer Ilije Boložan objavio da je 10 milijardi leja (oko 2 milijarde evra) koji su predstavljali ovogodišnji budžet za ovaj program, čiji je cilj modernizacija lokalnih zajednica, iscrpljeno. Takođe, nakon revizije budžeta sledećeg meseca, očekuje se da će izvršna vlast usvojiti drugi paket mera za smanjenje budžetskog deficita. Ovaj paket se odnosi na nove uslove za penzionisanje sudija, izmene Zakona o insolvenciji, oporezivanje kapitala i kapitalnih transfera i reforme državnih preduzeća. Prvi paket će stupiti na snagu 1. avgusta i uključuje mere štednje kao što su povećanje stopa poreza na dodatu vrednost, akciza na alkohol, duvan i gorivo, plaćanje doprinosa za zdravstveno osiguranje za penzije koje prelaze 3 hiljade leja (oko 600 evra) i zamrzavanje penzija i plata.
Rumunija je Evropskoj komisiji podnela portfolio projekata za razvoj odbrambene industrije i povećanje vojne mobilnosti, investicije koje će biti finansirane kroz evropski mehanizam Bezbednosne akcije za Evropu (SAFE). Prema saopštenju vlade, približno 70% projekata predviđa nabavku vojne opreme za razvoj nacionalne odbrambene industrije, a preostalih 30% je za povećanje vojne mobilnosti tipa transporta i logističke veze. Mehanizam Bezbednosne akcije za Evropu (SAFE) je privremeni finansijski mehanizam Evropske unije, sa budžetom od 150 milijardi evra, u obliku kredita. Oni se odobravaju na osnovu nacionalnog investicionog plana odbrambene industrije, koji je odobrila Evropska komisija, a sredstva se mogu koristiti do kraja 2030. godine.
Zemljotres jačine 8,8 stepeni Rihterove skale pogodio je danas poluostrvo Kamčatka u Rusiji, izazvavši upozorenja na cunami za milione ljudi u zemljama duž pacifičke obale. Rumunsko ministarstvo spoljnih poslova takođe je izdalo upozorenje na cunami za regione u Sjedinjenim Američkim Državama, Novom Zelandu i Okeaniji. Bukurešt je savetovao ljudima da odmah napuste ili izbegavaju priobalna područja, kao i mesta za plivanje, ribolov, plovidbu i luke. Međutim, u roku od nekoliko sati od zemljotresa nije prijavljena veća šteta, a upozorenja na cunami su ukinuta ili smanjena u mnogim regionima. Zemljotres je bio najjači zabeležen na svetu od katastrofe u Fukušimi u Japanu u martu 2011. godine i jedan od najjačih ikada izmerenih.
Ambasadori zemalja članica Evropske unije nisu uspeli da postignu dogovor o sankcijama protiv Izraela zbog humanitarne situacije u Pojasu Gaze. Na sastanku u Briselu, evropski zvaničnici su izjavili da izraelska intervencija u palestinskoj enklavi, koja je izazvala humanitarnu katastrofu, krši ljudska prava i humanitarno pravo i stoga je suštinski princip saradnje sa Evropskom unijom. Štaviše, kažu da iako se Izrael pre dve nedelje obavezao da će dozvoliti da međunarodna humanitarna pomoć stigne do Gaze, to se nije materijalizovalo. Evropska komisija je već predložila reviziju sporazuma sa Izraelom i podnela je predlog da se Tel Aviv ukloni iz programa finansiranja „Horizont“, od kojih su neki povezani sa istraživanjima sa vojnom primenom. Italija i Nemačka su se, međutim, usprotivile tome i zatražile više vremena za ispitivanje predloga. U tom kontekstu, povećao se broj država koje su signalizirale spremnost da priznaju državu Palestinu. Francuska i 14 drugih zemalja danas su uputile zajednički apel u UN da priznaju državu Palestinu i pozvale svet da im se pridruži. Prošlog četvrtka, francuski predsednik Emanuel Makron je takođe najavio da će Pariz zvanično priznati državu Palestinu na Generalnoj skupštini UN u septembru. Takođe danas, Velika Britanija je odbacila izraelske kritike da bi svako priznanje palestinske države od strane Londona podstaklo Hamas da izvodi nove terorističke akte.
Trenutno rumunsko zakonodavstvo i visina penzija za magistrate podstiču ljude da rano napuste sistem, rekao je predsednik zemlje, Nikušor Dan, na konferenciji za novinare na kojoj je upotrebio reč „rasulo“ da okarakteriše situaciju. Dan je takođe rekao da nakon provere zahteva za penzionisanje koje je dobio na potpis, 90% njih nije bilo u skladu sa pravilom prema kojem magistrat koji želi da napusti sistem mora da objavi svoju nameru najmanje 90 dana unapred, kako ne bi uticao na delatnost institucije u kojoj radi. Predsednik je takođe rekao da je pravosuđu potrebna predvidljivost da bi pravilno funkcionisalo, a zakonske izmene koje će biti napravljene težiće ka ovom cilju.
Stotine profesora iz cele zemlje protestovalo je u sredu ispred Ministarstva prosvete u Bukureštu, nezadovoljni zbog nekoliko mera uključenih u prvi vladin paket fiskalno-budžetskih mera, sa uticajem na njihovu oblast. Nastavne norme će biti povećane, cena satnice će biti smanjena, obrazovne jedinice sa malim brojem dece će biti spojene, a odeljenja će imati veći broj učenika. Po mišljenju prosvetara, izvršna vlast izaziva „neviđenu krizu u poslednjih 35 godina“ u obrazovanju. Sindikati, koji su pozvali na ostavku resornog ministra Danijela Davida, najavili su da će nastaviti s protestom ispred sedišta Ministarstva, a skup će biti organizovan 8. septembra, prvog dana nove školske godine.
Rumunski plivač David Popović, aktuelni olimpijski šampion, kvalifikovao se za finale na 100 metara slobodno na Svetskom prvenstvu u plivanju u Singapuru u četvrtak. U utorak je David Popović osvojio zlatnu medalju na 200 metara slobodno, pobedivši Amerikanca Luka Hobsona i Japanca Murase Tacuje. Za Davida Popovića ovo je druga svetska titula, nakon one osvojene 2022. godine u Budimpešti. Sportista je takođe olimpijski šampion na 200 metara slobodno – osvojio je zlato u Parizu 2024. godine. U Singapuru, David Popović je nameravao da se takmičiti i na 50 metara slobodno, ali je odustao.
