Vesti – 30.07.2026
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka, 30.07.2026, 17:44
Senat u Bukureštu sastao se u četvrtak kako bi glasao o projektima vezanim za prekretnice iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost, koje je u sredu usvojila Poslanička komora kao prvi obavešteni zakonodavni forum. Reč je o projektu usvajanja sporazuma o zajmu SAFE između Evropske unije i Rumunije, vrednog skoro 17 milijardi evra, novog Zakonika o urbanističkom planiranju, integritetu državne službe i dekarbonizaciji. S druge strane, predsednik Senata, Mirča Abrudean, objavio je da je između 4. i 6. avgusta sazvao novu vanrednu sednicu ovog zakonodavnog foruma radi usvajanja Nacionalne strategije za zaštitu biodiverziteta. To je još jedna suštinska prekretnica u Nacionalnom planu za oporavak i otpornost, vredna približno milijardu evra – objavio je Abrudean na društvenoj mreži.
Predsednik Nikušor Dan primio je u četvrtak premijera Republike Moldavije (bivše sovjetske, pretežno rumunskog govornog stanovništva), Vasilea Tofana, koji je bio u zvaničnoj poseti Bukureštu, i kome je ponovo potvrdio čvrstu i doslednu podršku Rumunije evropskom putu Kišinjeva. Premijer Vasile Tofan, na svom prvom putovanju u inostranstvo od stupanja na dužnost, izrazio je zahvalnost na stalnoj i bezuslovnoj podršci koju pruža Rumunija. Tofan se sastao i sa svojim kolegom, Ilijem Boložanom, koji je izjavio da će Bukurešt nastaviti da bude glavni podržavalac Republike Moldavije na nivou Evropske unije, stavljajući na raspolaganje iskustvo stečeno kao država članica i pružajući političku i diplomatsku podršku. Ilije Boložan je takođe rekao da su se razgovori fokusirali na agendu bilateralne saradnje u oblastima kao što su energetika, transport, obrazovanje, kultura i životna sredina. Prema rečima vršioca dužnosti premijera, razgovori su se fokusirali i na regionalnu i međunarodnu situaciju, obeleženu velikim izazovima i pretnjama u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu.
Poslanički dom u Bukureštu, kao telo koje donosi odluke u ovom slučaju, usvojio je u sredu nacrt zakona kojim se predviđa privremeno i postepeno smanjenje akcize na dizel gorivo, u zavisnosti od kretanja cena. Mera usmerena na smanjenje nedavno povećanih cena na pumpama može se primenjivati tri meseca, sa mogućnošću uzastopnog produženja. Smanjenje će se vršiti tokom perioda krize i biće automatski deaktivirano kada uslovi više nisu ispunjeni. Normativni akt takođe predviđa doprinos solidarnosti, ograničavajući izvoz naftnih derivata i smanjujući količinu biogoriva u gorivima. Da bi stupio na snagu, predsednik zemlje mora da promulgira nacrt zakona.
Šumski požari se šire po sve većem broju evropskih zemalja u mediteranskom basenu, a plamen je teško kontrolisati u uslovima jakih vetrova i izuzetno visokih temperatura. Nakon Francuske, Španije, Grčke i u Turskoj je izbilo u sredu desetine jakih požara u turističkim regionima na jugu i zapadu zemlje. U Grčkoj su dva vatrogasca izgubila živote pokušavajući da ugase šumski požar na ostrvu Krit. Nekoliko požara se širi u Grčkoj zbog jakih vetrova koji dostižu 80 km na sat. Požari takođe izazivaju pustoš na ostrvima Paros i Lezbos, kao i u regionima Mesinija i Lakonija na poluostrvu Peloponez. Ministarstvo spoljnih poslova u Bukureštu preporučuje rumunskim građanima da izbegavaju pogođena područja i da slede uputstva vlasti u Atini. U Francuskoj situacija ostaje kritična sa povratkom toplotnog talasa i vetra. Novi kontingent rumunskih vatrogasaca, treći po redu, već je otputovao da pomogne svojim francuskim kolegama.
U celom Dunavskom slivu vlada jaka suša. U Rumuniji je protok reke tri puta manji od proseka za ovaj period, a stručnjaci kažu da će početkom avgusta pasti na nivo veoma blizu istorijskog minimuma iz 1985. godine, koji je na ulazu u zemlju iznosio 1.400 kubnih metara u sekundi. U tom području su na snazi ograničenja navodnjavanja, ali snabdevanje stanovništva vodom nije pogođeno. Zbog izuzetno niskog nivoa Dunava, Blok 1 Nuklearne elektrane Černavoda je u utorak kontrolisano isključen iz nacionalnog energetskog sistema. Istovremeno, kruzer sa 186 putnika se nasukao, turisti su prevezeni u bugarsku luku Vidin, ali je brod ostao zaglavljen u peščanom sprudu na rumunskoj obali.
