Vlada i smanjenje javnih troškova

Vlada u Bukureštu je odlučila da preuzme odgovornost u parlamentu za paket zakona koji se odnose na reformu državnog aparata, mere fiskalne ravnoteže i borbu protiv utaje poreza. Preterano trošenje javnih sredstava, neplaćanje poreza i fiskalna utaja su prepreke razvoju zemlje, kaže premijer Marčel Čolaku:

Corina Cristea, 25.08.2023, 15:14

Vlada u Bukureštu je odlučila da preuzme odgovornost u parlamentu za paket zakona koji se odnose na reformu državnog aparata, mere fiskalne ravnoteže i borbu protiv utaje poreza. Preterano trošenje javnih sredstava, neplaćanje poreza i fiskalna utaja su prepreke razvoju zemlje, kaže premijer Marčel Čolaku:

Staviću svoj mandat na sto u parlamentu, jer podržavam reforme i socijalnu pravdu. Moramo razjasniti stvari i Rumuni moraju videti ko zaista želi da sprovede reforme i povede zemlju napred, i ko se opire i bori za privilegije i velika bogatstva. Ja verujem da je ovo pravi put i obaveštavam vas da ću nastaviti odlučno u ovom pravcu“.

U proceduri preteranog deficita još od 2019. godine i nakon što su podaci pokazali da je fiskalna situacija posle prvih meseci ove godine gora nego što su vlasti predvidele, Rumunija se nalazi u situaciji da hitno primeni mere prilagođavanja, da bi izbegla i gubitak evropskih fondova. A preuzimanje odgovornosti vlade u parlamentu znači da će fiskalne mere biti prihvaćene bez rasprave, stoga značajno brže. Izvršna vlast je pripremila preko 50 mera za smanjenje troškova u budžetskom sistemu, i prema rečima premijera, govorimo o prvoj pravoj“ reformi u tom smislu.

Među merama se nalazi smanjenje za 200 hiljada slobodnih radnih mesta u budžetskom aparatu, smanjenje broja funkcija u javnim službama i broja rukovodećih mesta, spajanje institucija, decentralizacija nekih usluga, kao i prioritizacija nacionalnih investicionih programa, ali i ograničenje dodataka ili ukidanje vaučera za odmor za osobe u budžetskom sistemu sa prihodima većim od određenog nivoa. Sve su ove mere namenjene da dovedu do manjih troškova za državu.

Uredba o smanjenju budžetskih troškova će znatno smanjiti i plate zaposlenih, upozorili su, međutim, sindikati, koji tvrde da je normativni akt u stvari paket mera štednje. Na primer, sindikalisti iz Sindikalnog udruženja Kartel Alfa tvrde da rešenje nije smanjivanje osnovnih sredstava za opstanak zaposlenih, odnosno oporezivanje obroka i nadnice, već značajno smanjivanje prenatrpanog centralnog vladinog aparata ili čak smanjivanje javnih subvencija za političke partije.

Zajedno sa nekoliko ministara, premijer će sledeće nedelje otići u Brisel da bi razgovarao sa predsednicom Evropske komisije, Ursulom fon der Lajen, o promeni cilja budžetskog deficita od 4,4% bruto domaćeg proizvoda koji je predložen za 2023. godinu. Razgovori bi trebalo da uključi i paket fiskalnih mera.

U Bukureštu, Unija spasite Rumuniju (USR, demokratska opozicija) je već najavila da će podneti zahtev za izglasavanje nepoverenja protiv vlade koalicije Socijaldemokratske stranke i Nacionalne liberalne stranke (PSD-PNL) i da će za početak ovog poduhvata sarađivati sa svim političkim snagama u Parlamentu, osim sa Alijansom za ujedinjenje Rumuna (AUR, populistička, ultranacionalistička stranka), koja se smatra neprihvatljivom. I Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR) će podneti zahtev za izglasavanje nepoverenja, kako bi blokirao normativne akte koji bi, po mišljenju ove stranke, gurnule rumunska preduzeća u stečaj.