Zahtev za izglasavanje nepoverenja rumunskoj vladi
Ştefan Stoica, 31.08.2020, 13:25
Za smenu liberalne vlade u Bukureštu, suočene poslednjeg dana vandredng zasedanja parlamenta sa zahtevom za izglasavanje nepoverenja, potrebna su 233 glasa. Inicijatori zahteva su socijaldemokrate, koji su krajem prošle godine izgubili vlast, a i dalje su najveća stanka zastupljena u parlamentu, tvrde da imaju dovoljan broj glasova za rušenje vlade, koju optužuju za način upravljanja krizom izazvanom koronavirusom, za uništenje privrede i pad životnog standarda gradjana.
Socijaldemokratska stranka (PSD) tvrdi, medjutim, da ima program vladavine sa realnim ciljevima. Prvi podpredsednik stranke, Sorin Grindeanu, izneo je detalje: ,,Glavna tri prioriteta Socijaldemokratske stranke su: zdravstvo, obrazovanje i ekonomija. U osnovi, izgradili smo ovaj vladin program da bismo odgovorili na četiri fundamentalne stvari: profesionalno upravljanje sanitarnom krizom, siguran povratak učenika i nastavnika u škole, stvarni oporavak ekonomije i povećanje prihoda gradjana.
Predstavnici Nacionalne liberalne partije (PNL), zauzvrat, optužuju političke protivnike za neodgovornost i iskorišćavanje sanitarne krize u izborne svrhe. Liberali su takodje podneli žalbu Ustavnom Sudu u vezi sa podnošenjem zahteva za izglasavanje nepoverenja za vreme parlamentarnog raspusta a sud je najavio da do 1. septembra čeka obrazloženje o mogućem pravnom sukobu izmedju vlade i parlamenta. U meduvremenu, političke kalkulacije se vrše do poslednjeg trenutka, a pregovori se mogu okarakterisati kao intezivni. Liberalni premijer Ludovik Orban istile: ,,Kao što dobro znate, pregovori su javni. Videćete rezultate. Ne bih to nazvao izglasavanje nepoverenja, nazvao bih “kapljicom cijanida sa kojom socijaldemokrate ponovo žele da otruju Rumuniju.
Zahtev socialdemokrata za izglasavanje nepoverenja, koji je ubrzo stekao podršku PRO Rumunije i Alijanae liberala i demokrata (ALDE), ima za cilj poboljšanje imidža Socijaldemokratske stranke pred lokalne izbore 27. septembra i parlamentarne izbore, krajem godine, smatraju analitičari. I to u uslovima u kojima glavna opoziciona stranka izgubila je polovinu narodne podrške nakon parlamentarnih izbora 2016. godine.
Pad vlade Ludovika Orbana nije ravan preuzimanju vlasti od strane socijaldemokrata. Predsednik Klaus Johanis u više navrata je izjavljivao da neće imenovati socijaldemokratu za premijera, čak i ako ta partija formira većinu sa drugim malim strankama. Eventualni period u kojem bi Rumunija imala privremenu vladu, pretpostavio bi smanjen manevarski prostor, vlada ne bi više imala sposobnost izdavanja hitnih uredbi, instrument koji je kabinet liberala, koji nemaju vecinu u parlamentu, iskoristio nekoliko puta. Iz opozicije, Unija Spasite Rumuniju (USR) i Partija Narodnog pokreta (PMP) saopštili su da ne podržavaju zahtev o izglasavanju nepoverenja, dok je Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR) odložio odluku o glasanju do poslednjeg trenutka.
