Zamci u Rumuniji

Danas ćemo se upoznati sa nekim od najimpozantnijih srednjovekovnih zamaka u Rumuniji, koji nisu samo jednostavne kamene građevine, već prava svedočanstva prošlih epoha.

Marija Nenadić-Zurka и Daniel Onea, 11.12.2025, 15:15

Danas ćemo se upoznati sa nekim od najimpozantnijih srednjovekovnih zamaka u Rumuniji, koji nisu samo jednostavne kamene građevine, već prava svedočanstva prošlih epoha. Za početak, zaustavljamo se u dolini Prahova, na jugu Rumunije, i posećujemo kraljevsko imanje Peleš, arhitektonsku celinu neprocenjive vrednosti. Zamak Peleš je izgrađen u stilu nemačke renesanse i bio letnja rezidencija kralja Karola I (10. maj 1866 – 10. maj 1881, kralj Rumunije: 10. maj 1881 – 10. oktobar 1914). Poseta Pelešu nije ograničena samo na raskošne dvorane, već uključuje i prostore koji su dugo bili zatvoreni za javnost.

Paul Popa, direktor Nacionalnog centra za informisanje i promociju turizma Sinaja, pruža nam detalje:

„Svako ko želi da prođe kroz celu istoriju zamka može posetiti zamak od prizemlja do potkrovlja. Potkrovlje je bilo zatvoreno 47 godina iz raznih razloga i nije bilo otvoreno za javnost. Turista će videti veoma važne i jedinstvene stvari, mesto malo drugačije od ostatka zamka, malo intimnije i gde su kraljičine dame provodile svoje dane. Kralj Mihai je, u detinjstvu, tamo imao stan. Tu je bio salon, gde su provodili deo dana, tokom časova crtanja  koje su kralj, kraljica i bliski prijatelji držali u zamku.“

Na istom imanju, posetioci mogu da se dive i zamku Pelišor, manjoj zgradi, ali posebne lepote, rezidenciji prestolonaslednika Ferdinanda i Marije. On predstavlja iznenađujući stilski prelaz, budući jasan izraz umetničke vizije kraljice Marije, koja je prostor transformisala u umetničko delo u stilu secesije.

„Zamak Pelišor je ostao kakav je bio. Kraljica Marija je prihvatila stil secesije i ostavila svoj trag na zamku, koji, iako spolja veoma podseća na zamak Peleš, iznutra je sasvim druga priča. To je jedini zamak potpuno u stilu secesije u Rumuniji. Kraljičino srce je takođe doneto ovde, kako je želela, da ostane blizu ljudi koje je toliko volela. Srce kraljice Marije smešteno je u sobi koja se kraljici najviše dopadala, koju je u potpunosti ona kreirala, u Zlatnom salonu zamka Pelišor. Prekriven je zastavama Rumunije i Velike Britanije, podsećajući na britansko poreklo naše kraljice. Na neki način, poseta zamku Pelišor će još jednom promeniti sliku koju posetilac ima, putujući od nemačke renesanse do secesije, kroz mnoštvo stilova i epoha, koji oduševljavaju.“

Naše putovanje se nastavlja ka centru Rumunije. Ovde zamak Bran ostaje jedna od najposećenijih turističkih atrakcija. Iako se najčešće povezuje sa mitom o Drakuli, njegova prava istorija je bogata, povezana sa Teutonskim vitezovima, vojvodama i, kasnije, kraljicom Marijom od Rumunije (rođena 29. oktobra 1875, Istvel Park, Ašford, Kent, Engleska – umrla 18. jula 1938, zamak Pelišor, Sinaja, Kraljevina Rumunija). Kompleks je vremenom imao velike investicije kako bi se poboljšalo iskustvo posetilaca.

Aleksandru Prisku, direktor marketinga, govori nam o stalnim naporima za razvoj područja.

„Mislim da od 2009. do danas nije prošla godina u kojoj nismo vodili razgovore i realizovali projekte za razvoj imanja, imanja Bran. Ima ih mnogo. Neki su više a neki manje vidljivi javnosti. Ovde govorimo o restauraciji krova. Možda je južna fasada, međutim, bila projekat koji je imao prilično visok stepen vidljivosti. Ali bilo je i drugih sa vidljivim uticajem, naime Vremenski tunel. Uvođenje lifta koji se spušta iz unutrašnjeg dvorišta zamka, iz prizemlja zamka, do Kraljevskog parka u turistički krug. To je putovanje od 34 metra, kroz stenu. Zatim, restauracija Čajdžinice i njeno uključivanje u turistički krug i restauracija Administratorske kuće. Treba istaći i izložbu „Istorija straha u Transilvaniji“, izložbu koja je realizovana 2020. godine tokom meseci karantina i koja je transformisala četvrti sprat zamka u veliku izložbu, u kojoj se javnosti predstavljaju likovi iz rumunske mitologije. Zamak Bran, dugi niz godina, bila je jedina turistička atrakcija, jedini muzej otvoren 7 dana u nedelji, bez izuzetka. Otvoren je i na Božić ili Novu godinu.“

Na kraju, krećemo ka zapadnoj Transilvaniji, u Hunedoaru, da bismo se divili zamku Korvin, koji se smatra jednim od najlepših srednjovekovnih zamaka na svetu. To je impozantna građevina, sa bastionima, kulama i impresivnim dvorištem. To je takođe pravi ulazak u srednjovekovni život. Turisti mogu da istraže odbrambene strukture i vredne dekorativne elemente, ali i područja koja čuvaju sećanje na priče koje su se prenosile kroz vekove, o čemu saznajemo od Sorina Tinkua, direktora Muzeja Zamka Korvin.

„Posetilac zamka stiže do fontane spomenika, sa veoma poznatom legendom. Ona govori o izgradnji ove fontane od strane tri turska zarobljenika koji su 15 godina kopali u dolomitnom krečnjaku kako bi došli do podzemnih voda. Međutim, po završetku radova, njihova poslednja želja, da budu oslobođeni, nije ispunjena, već su pogubljeni. Jedan od njih je napisao na zidovima zamka, kako legenda kaže: „Imate vodu, nemate srca.“ Od fontane, posetilac može posetiti gotski lapidarijum, gde se može diviti niz gotskih komponenti uklonjenih sa zidina zamka tokom restauracija iz 19. i 20. veka, a dalje se stiže do takozvane Artiljerijske terase ili Bastiona za municiju, još jedne građevine iz 17. veka, ali i Medveđe jame. Ovo je dvorište na ivici zamka, sa krvavom legendom koja nam govori da su se ovde držali medvedi, a zarobljenici dovedeni u zamak bacani su unutra da bi im postali hrana.“

Ova utvrđenja nisu samo nezaboravne turističke destinacije, već istinske lekcije iz istorije i svedočanstva fascinantnih epoha, pozivajući na istraživanje i otkrića.