Zimske ekonomske prognoze

Rumunija je zabeležila ekonomski rast od 3,9 odsto u 2019. za razliku od 4,4 odsto u 2018. godini, pokazuju zimske ekonomske prognoze koje je u četvrtak objavila Evropska komisija. Brojke koje je predstavilo komunitarno izvršno telo pokazuju da će se trend usporavanja privrede nastaviti kako ove godine, tako i naredne, iako su aktuelne procene optimističkije od prethodnih. Uporedjenju sa prognozama objavljenim u novembru, Evropska Komisija je senzibilno korigovala nagore procene o privredi Rumunije, u uslovima u kojima je prošle jeseni računala na rast od 3,6 odsto u 2020. i 3,3 odsto u 2021. godini, a u ovom trenutku prognozira rast od 3,8 odsto za tekuću godinu i 3,5 odsto za narednu.

Ştefan Stoica, 14.02.2020, 15:53

Rumunija je zabeležila ekonomski rast od 3,9 odsto u 2019. za razliku od 4,4 odsto u 2018. godini, pokazuju zimske ekonomske prognoze koje je u četvrtak objavila Evropska komisija. Brojke koje je predstavilo komunitarno izvršno telo pokazuju da će se trend usporavanja privrede nastaviti kako ove godine, tako i naredne, iako su aktuelne procene optimističkije od prethodnih. Uporedjenju sa prognozama objavljenim u novembru, Evropska Komisija je senzibilno korigovala nagore procene o privredi Rumunije, u uslovima u kojima je prošle jeseni računala na rast od 3,6 odsto u 2020. i 3,3 odsto u 2021. godini, a u ovom trenutku prognozira rast od 3,8 odsto za tekuću godinu i 3,5 odsto za narednu.

Od svih 27 zemalja članica Evrospke unije samo Malta će imati veći ekonomski rast od Rumunije. Komunitarno izvršno telo podseća da je Rumunija dostigla vrhunac ekonomskog rasta od 7,1 odsto u 2017. te je usledilo konstantno usporavanje od 4,4 odsto u 2018. i 3,9 odsto u 2019. Komisija procenjuje da će realan rast Bruto unutrašnjeg proizvoda ostati robustan tekuće i iduće godine, a planirani znatni fiskalni podsticaji dati novi podstrek privatnoj potrošnji i stimulisati uvoze. Po njenim procenama, očekuje se da u 2020. investicije ostanu na solidnom nivou, uz podršku gradjevinarstva i boljim korišćenjem evropskih fondova. Istovremeno, Evropska komisija očekuje da ukidanje mera uvodjenih u decembru 2018. koje se odnose na dodatno oporezivanje banaka i firmi u energetskom sektoru ide u korist privatnim investicijama.

Paralelno, komunitarno izvršno telo prognozira da će stopa inflacije nastaviti da pada u Rumuniji, sa proseka od 3,9 odsto u 2019. na 3,4 odsto u 2020. i 3,3 odsto u 2021. Evropska komisija upozorava da će poreska politika biti krucijelan element koji će uticati na evoluciju ekonomskog rasta u 2020. i 2021. godini. Prema tome, nastavljanje fiskalnih politika koje ugrožavaju postojeće makroekonomske neravnoteže moglo bi uništiti poverenje investitora i dovesti do većih troškova za finansiranje. Sa druge strane, pokretanje fiskalne konsolidacije, koja je preko potrebna, dovelo bi do smanjenja nagomilanih neravnoteža i senzibilnog povećanja ekonomskog rasta u prognoziranom intervalu, smatra komunitarno izvršno telo. Po njegovim procenama, zakonodavna nepredvidljivost ili pogoršanje fiskalnog deficita mogla bi ugroziti, takodje, poslovnu klimu u Rumuniji i imati negativan efekat po investicione odluke.

Komisija je još saopštila da će ritam porasta Bruto unutrašnjeg proizvoda u evrozoni ostati stabilan na 1,2 odsto u 2020. i 2021. godini, i procenjuje da će u istom periodu, na nivou Evropske unije, ritam porasta senzibilno padati do 1,4 odsto.