Budućnost Šengenskog sporazuma (16.10.2015)
Nemačka politika obrodošlice, pravi magnet za Afganistance i Pakistance, bio je lep moralni gest, ali Angela Merkel se sada nalazi pred ispitom odgovornosti za političku zaštitu Evrope i njenih spoljnih granica- ocenio je predsednik Evropskog saveta Donald Tusk. On smatra da pojedine države iz neposredne blizine Evropske unije koriste izbeglice kao oruzije u hibridnom ratu protiv komunitarnog bloka sa ciljem da steknu odredjene povlastice..Donald Tusk je istovremeno rekao da spoljne granice Evropske neće biti osigurane, Šengenski prostor će se jednostavno raspasti, a rastući strah medju evropskim stanovništvom otvoriše put usponu radikalnih partija. Prema najnovijim podacima, od početka godine više od 310 000 izbglica stiglo je u Grčku iz Turske preko Egejskog mora i turske vlasti su sprecile samo nekoliko hiljada izbeglica da stignu u Evropsku uniju. Sada se najavljuje postizanje sporazuma izmedju Turske i Evropske unije koji bi predvideo veću finansijsku pomoć Ankari i preuzimanje pojedinih izbeglica iz Turske, a za uzvrat Turska vlada bi trebala da otvori šest novih izbegličkih logora. Prema navodima Evropske agencije za zaštitu spoljnih granica Evropske unije, Fronteks, u prvih 9 meseci ove godine na teritoriju Evrospske unije stiglo je 710 000 izbeglica,a tokom cele prošle godine 282 000. Nedavno je Fonteks pozvao članice Unije da ”u cilju upravljanja migracionim pritiskom’’ stave na raspolaganju Agenciji skoro 800 pograničnih policajaca. Zahtev je obražlozio director Fronteksa Fransis Legeri — rečima : pojedine zemlje članice treba da shvate da bi umesto upućivanja stotine policajaca na nacionalne granice, bilo korisnije da uh upute na spoljne granice Unije.’’ Migracioni talas- najveći u posljednoj polovini prošlog veka – pod znak pitanja stavlja budućnost evropskog prostora slobodnog kretanja koji omogučava slobodan protok 400 miliona osoba bez kontrole na granici. Sloboda kretanja donosi beneficije ali i rizike, i članice Šengenskog prostora treba da upravljaju i beneficijama i rizicima. Izbeglice su stvorile situaciju koja još više komplikuje stvari i to 30 godina od kada je saradnja vlada Belgije, Francuske, Nemačke, Luksemburga i Holandije konkretizovana Šengenskim sporazumom o postepenom ukidaju kontrole na graničnim prelazima. Bukurešt već duže vreme teži lanstvu u Šengen. Trebalo je da nasa zemlja udje u Šenghen 2011. godine kada je ispunila tehničke uslove.Može li novonastala situacija sa izbeglicama predstavljati proveru spremnosti Bukurešta da deluje kao članica Šengena i istovremno da doprinese rešavanju migracione krize?. Predsednik Rumunije Klaus Johnis je izjavio ’’Rumunija želi i dalje da učestvuje u pronalaženju rešenja. Solidarna je sa ostalim članicama Unije. U ovom kontekstu naš pristup se bazira na solidarnosti i odgovornosti. Bićemo uz ostale zemlje članice i daćemo nas doprinos pronalaženju resenja.Kada je reć o odbrani spoljnih granica Rumunija stoji dobro. Iako nismo članica Šengena, Rumunija ozbiljno pristupa pitanju odbrane spoljnih granica Evropske unije i to sa veoma dobrim rezultatima. Rumunija se zapravo ponaša kao članica Šengena.’’
Corina Cristea, 16.10.2015, 13:13
Nemačka politika obrodošlice, pravi magnet za Afganistance i Pakistance, bio je lep moralni gest, ali Angela Merkel se sada nalazi pred ispitom odgovornosti za političku zaštitu Evrope i njenih spoljnih granica- ocenio je predsednik Evropskog saveta Donald Tusk. On smatra da pojedine države iz neposredne blizine Evropske unije koriste izbeglice kao oruzije u hibridnom ratu protiv komunitarnog bloka sa ciljem da steknu odredjene povlastice..Donald Tusk je istovremeno rekao da spoljne granice Evropske neće biti osigurane, Šengenski prostor će se jednostavno raspasti, a rastući strah medju evropskim stanovništvom otvoriše put usponu radikalnih partija. Prema najnovijim podacima, od početka godine više od 310 000 izbglica stiglo je u Grčku iz Turske preko Egejskog mora i turske vlasti su sprecile samo nekoliko hiljada izbeglica da stignu u Evropsku uniju. Sada se najavljuje postizanje sporazuma izmedju Turske i Evropske unije koji bi predvideo veću finansijsku pomoć Ankari i preuzimanje pojedinih izbeglica iz Turske, a za uzvrat Turska vlada bi trebala da otvori šest novih izbegličkih logora. Prema navodima Evropske agencije za zaštitu spoljnih granica Evropske unije, Fronteks, u prvih 9 meseci ove godine na teritoriju Evrospske unije stiglo je 710 000 izbeglica,a tokom cele prošle godine 282 000. Nedavno je Fonteks pozvao članice Unije da ”u cilju upravljanja migracionim pritiskom’’ stave na raspolaganju Agenciji skoro 800 pograničnih policajaca. Zahtev je obražlozio director Fronteksa Fransis Legeri — rečima : pojedine zemlje članice treba da shvate da bi umesto upućivanja stotine policajaca na nacionalne granice, bilo korisnije da uh upute na spoljne granice Unije.’’ Migracioni talas- najveći u posljednoj polovini prošlog veka – pod znak pitanja stavlja budućnost evropskog prostora slobodnog kretanja koji omogučava slobodan protok 400 miliona osoba bez kontrole na granici. Sloboda kretanja donosi beneficije ali i rizike, i članice Šengenskog prostora treba da upravljaju i beneficijama i rizicima. Izbeglice su stvorile situaciju koja još više komplikuje stvari i to 30 godina od kada je saradnja vlada Belgije, Francuske, Nemačke, Luksemburga i Holandije konkretizovana Šengenskim sporazumom o postepenom ukidaju kontrole na graničnim prelazima. Bukurešt već duže vreme teži lanstvu u Šengen. Trebalo je da nasa zemlja udje u Šenghen 2011. godine kada je ispunila tehničke uslove.Može li novonastala situacija sa izbeglicama predstavljati proveru spremnosti Bukurešta da deluje kao članica Šengena i istovremno da doprinese rešavanju migracione krize?. Predsednik Rumunije Klaus Johnis je izjavio ’’Rumunija želi i dalje da učestvuje u pronalaženju rešenja. Solidarna je sa ostalim članicama Unije. U ovom kontekstu naš pristup se bazira na solidarnosti i odgovornosti. Bićemo uz ostale zemlje članice i daćemo nas doprinos pronalaženju resenja.Kada je reć o odbrani spoljnih granica Rumunija stoji dobro. Iako nismo članica Šengena, Rumunija ozbiljno pristupa pitanju odbrane spoljnih granica Evropske unije i to sa veoma dobrim rezultatima. Rumunija se zapravo ponaša kao članica Šengena.’’
U poslednje vreme ulazak Rumunije u Šengen je odložen zbog unutrašnjopolitičkih razloga pojedinih članica, a novi skup na ovu temu odložen je na zahtev Bukurešta, jer se po rečima premijera Viktora Ponte znalo da odluka neće biti povoljna za Bukurešt. Na konferenciji Specijalne komisije Parlamenta za ulazak Rumunije u Šenghen bivši minister inostranih poslova Titus Korlacean je podvukao da ulazak u Šengen ne zavisi od tehničkih postupaka Rumunij, već o nepovoljnoj političkoj situaciji u Evropi, ovoga puta zbog izbeglickog talasa: ” Izveštaji mnogih komisija Fronteksa o našim granicama ne stižu do političkih faktora odlučivanja.Uvek su se pojavili faktori koji nisu išli u našu korist i ovde zelim da kazem direktno i politički da su razlozi bili spoljne a ne unutrašnje prirode.
Prema opštem mišljenju ni u narednim mesecima stav zemalja članica Šenghena neće se menjati tako u bliskoj budućnosti nećemo imati šanse za ulazak u Šenghen.
