Depresija- sve češći mentalni poremećaj (06.06.2025)

Depresija je kognitivni poremećaj koji negativno utiče na potencijal mišljanja, na memoriju, pažnju i preradu informacija. Osobe koje pate od depresije imaju probleme sa koncentracijom, sa donošenjem odluka i rešavanjem raznih problema, kao i sa disfunkcionalnim mišljenjem,, apatične su, bezvoljne i imaju osećaj krivice.

Corina Cristea и Mircea Mihai, 06.06.2025, 09:44

Depresija je kognitivni poremećaj koji negativno utiče na način mišljanja, na sećanje, pažnju i preradu informacija. Osobe koje pate od depresije imaju probleme sa koncentracijom, sa donosenjem odluka i rešavanjem raznih problema, kao i sa disfunkcionalnim mišljenjem, apatične su, bezvoljne i imaju osećaj krivice. Depresija ili kognitivni poremećaj se ne mogu uočiti, ali imaju tu snagu da uzdrmaju život jedne osobe. Ove osobe teško mogu da objasne šta ih boli. Na globalnom planu 1 od 8 osoba boluje od mentalne bolesti, odnosno od anksioznosti ili depresije, prema podacima Svedske zdravstvene organizacije, a 1 od od 10 mladih do 19 godina suočava se sa ovim bolestima, koje u najvećem broju slučajeva ostaju nepoznate ili bez tretmana. ,,Depresija je pre svega ime jedne patologije i želela bih ovo da naglasim, jer se ovaj naziv pojavljuje u kolokvijalnom govoru i svaka vrsta neraspoloženja, apatije, svaki emocionalni umor sa realnim razlozima nazivamo depresijom-precizirala je Jolanda Krecesku, klinička psihološkinja, psihoterapeutka, osnivačica prvog antidepresivnog haba u Rumuniji i predsednica Asocijacije Happy Minds: ,,Depresija je emocionalna, kognitivna bolest ponašanja koja se javlja u periodu od najmanje dve-tri nedelje u neprekidnoj formi u svim aspektima našeg života. Drugim rečima osećamo se premoreni, apatični, bez energije, sa probavnim poremećajima i sve ovo bez realnog razloga. Depresija je stanje nelagodnosti kada za to ne postoji valjan razlog’’.

U Rumuniji prema procenama Nacionalnog instituta javnog zdravlja 3 od 100 osoba boluje od mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja i ovi mentalni poremećaji pojavljuju se u najmlajdjim godinama, čak i kog osoba mladjih od 10 godina. Jolanda Krecesku dodaje: ,,Nažalost, ovi simtomi pojavljuju se u ranim uzrastima. Ako pre nekoliko godina nismo govorili o ovoj dijagnozi kod osoba mladjih od 18 godina, sada se depresija javlja kod mladjih ljudi. Postavlja se pitanje da li se zaista radi o depersiji ili o drugim uzrocima koji dovode do ove simptomatologije. Jer, odsustvo emocionalnog treninga u detinstvu razlog je za slabiju emocionalnu inteligenciju zbog roditeljskog protekcionizma. Deca ne uče kako da se bore sa frustracijama ili sa neuspehom i tada nastaje period neraspoloženja, odustva emocionalnog zadovoljstva pred svakom društvenom izazovu. Zatim, pojava digitalne komunikacije smanjuje realnu društvenu interakciju koja može da dovede do emocionalnog stanja. Ovde se mogu dodati sve jači akademski i društveni pritisci, jer tražimo sve više od dece, imamo nerealne ideale koji potiču iz društvenih medija ili naše bliske sredine. Često čujemo roditelje koji uporedjuju decu.’’

Nacionalna studija dokazuje da 1 od 4 Rumuna tvrdi da se suočavao sa depresijom ili anksioznošću u 2024. godini, a skoro 50% ispitanika mladjih od 30 godina priznaje da su imali ovakve probleme. 61% ispitanika izjavilo je da su se suočavali sa depresijom ili anksiozom i nisu tražili stručnu pomoć. Postavlja se pitanje zašto? Jolanda Krecesku smatra da zbog stigmatizacije: ,,Iako je pandemijski period uticao na privikavanje ljudi na terapeustke procese i mogli su da naprave razliku izmedju psihičke bolesti, psihijatra, lekova, psihijatrijske bolnice i psihologa, sednica psihoterapije, fizičkih ili oni onlajn emocionalnih treninga koji bi pomogli osobama sa emocionalnim problemima, postoji ipak ova stigmatizacija kao i otežani pristul stručnjacima zbog materijalnih problema.’’

U vezi sa decom koja se nalaze u ovakvim situacijama, prihološkinja Jolanda Krecesku kaže da ova deca učestvuju u mnogim programima i projektima prevencije depresije: ,,Prevencija je najbolja intervencija. Deca su ponekad zaštičena, ali postoji i opstrukcija prisptupa stručnjacima zbog stigmatizacije čak i od strane roditelja. Ako prihvatamo da naše dete ima emocionalne probleme, možemo zaključiti da nismo bili dobri roditelji i u ovom slučaju ulazimo u period negacije i ne priznajemo ili umanjujemo emocionalni efekat sredine na naše dete.’’

Postoje, po oceni psihološkinje Jolande Krecesku, institucije u kojima se deci može pružati pomoć i bez saglasnosti roditelja. (Generalne direkcije za socijalnu pomoć i zaštitu deteta) Ove institucije imaju protokole i stručnjake koji mogu da pomognu. Postoje zatim i Advokat deteta koji može da interveniše, školski savetnici i telefonske linije posvećene deci.