Evropski putevi droge (07.01.2022)

Uprkos kritikama desnoorijentisane opozicije, medicinskih uduženja i Crkve, malteški Parlament je u decembru doneo zakon prema kojem svaka odrasla osoba može da poseduje 7 grama kanabisa i da uzgaja najviše 4 stabljike. Malta je postala prva evropska država koja dozvoljava ograničeno gajenje i upotrebu kabanisa za sopstvene potrebe. Odluka dolazi posle jake struje u Evropskoj uniji: u oktobru Luksemburg je najavio slične planove, ali Vlada ove zemlje nije prihvatila predlog. Nemačka, zemlja u kojoj se kanabis upotrebljava u medicinske shvrhe od 2017. godine, javlja da želi da propisuje tržište kanabisa. Slične inicijative imale su i Švajcarska, Luksemburg i Holandija, dok su u Italiji pristalice upotrebe kanabisa prikupile dovoljan broj potpisa za organizovanje referenduma. Promena stava evropskih vlada dolazi posle odluke Ujedinjenih nacija iz 2020. godine o skidanju kanabisa sa spiska opasnih susptanci. Institit za Konkuentnost privrede u objavljenoj studiji u novembru ističe da bi legalizacija kanabisa donela Nemačkoj poreske prihode od oko 4,7 miliardi evra godišnje, 1,3 miliarde od policijske i pravosudne aktivnosti i otvorila bi 27 000 radnih mesta. Kakve šanse imaju ove donete ili najavljene mere da stave pod konktrolu upotrebu droge, pojavu u naglom porastu u Evropi, na jednom tržištu koje se snabdava iz domaće proizvodnje i krijumčarenjem droge iz drugih zona sveta? Južna Amerika, zapadna Azija i severna Afrika su važni snabdevaći Evrope nelegalnom drogom, dok je Kina zemlja izvor novih psihoaktivnih supstanci. Evropski izveštaj o drogi, predstavljen u junu 2021. godine, upozorava na opasnost od upotrebe široke lepeze supstanci, često velike potentnosti i čistoće po javno zdravlje. Dokument dokazuje da je 15% mladih evropljana, odnosno 18 miliona, uzimalo kanabis u poslednjoj godini i više od 25 miliona osoba od 15 do 64 godina, odnosno 7,6% evropljana ovog uzrasta uzimalo kanabis. U izveštaju se dalje navodi kako su grupe organizovanog kriminala povećale proizvodnju nelegalnih droga u Evropi i upozorava da se pojavljuju nove opasnije i jače psihoaktivne supstence. U 2019. godini u Uniji je zabeleženo 1,5 miliona prekršaja, 82% u vezi sa upotrebom droge za sopstvene potrebe. Istovremeno zatvoreno je i 370 nelegalnih laboratorija za proizvodnju droge. Prema Evropskom posmatraču od 45 evropskih gradova koji raspolažu podacima o ostacima kokajina u otpadnim vodama, više od polovine je saopštilo da su količine povećane. Prema centralizovanim podacima u Evropskoj uniji i dalje se zaplejnjuju velike količine kokajina i herojina. Rumunski stručnjaci upozoravaju da je u poslednjem periodu povećana upotreba kanabisa i psihoaktivnih supstanci i da je uzrast potrošaća sve niži. U prvih 11 meseci 2021. godine policajci Direkcije za suzbijanje organizovanog kriminala zaplenili su na teriroriji Rumuniji skoro tonu ipo herojina, 900 kg kokaina i 400 kg kanabisa. Samo male količine ovih droga namanjene su rumunskom tržištu, izjavio je za Radio Rumunija Viktor Nistor, glavni policijski komesar: ,,Sve velike količine zapljene u Rumuniji u poslednjem periodu bile su u tranzitu, nisu bile namanjene našem tržištu. Rumunija, kao i mnoge druge evropske države nalazi se na koridorima krijumčara koji imaju pristup crnomorskoj luci, klasičnom balkanskom putu herojina, koji polazi iz Avganistana, Irana, Turske ka Bugarskoj i Rumuniji do zapadne Evrope. Ako se uporedjujemo sa susednim zemljama kada je reć o zaplenjenim količinama droge, smatram da mi stojimo dobro, jer su količine namenjene rumunskom tržištu u stalnom porastu. U svim izveštajima o praćenju krijumčarenja droge naglašava se da su sve vrste droge prisutne na tržištu i da je broj potrosača u porastu.“

Corina Cristea, 07.01.2022, 09:45

Uprkos kritikama desnoorijentisane opozicije, medicinskih uduženja i Crkve, malteški Parlament je u decembru doneo zakon prema kojem svaka odrasla osoba može da poseduje 7 grama kanabisa i da uzgaja najviše 4 stabljike. Malta je postala prva evropska država koja dozvoljava ograničeno gajenje i upotrebu kabanisa za sopstvene potrebe. Odluka dolazi posle jake struje u Evropskoj uniji: u oktobru Luksemburg je najavio slične planove, ali Vlada ove zemlje nije prihvatila predlog. Nemačka, zemlja u kojoj se kanabis upotrebljava u medicinske shvrhe od 2017. godine, javlja da želi da propisuje tržište kanabisa. Slične inicijative imale su i Švajcarska, Luksemburg i Holandija, dok su u Italiji pristalice upotrebe kanabisa prikupile dovoljan broj potpisa za organizovanje referenduma. Promena stava evropskih vlada dolazi posle odluke Ujedinjenih nacija iz 2020. godine o skidanju kanabisa sa spiska opasnih susptanci. Institit za Konkuentnost privrede u objavljenoj studiji u novembru ističe da bi legalizacija kanabisa donela Nemačkoj poreske prihode od oko 4,7 miliardi evra godišnje, 1,3 miliarde od policijske i pravosudne aktivnosti i otvorila bi 27 000 radnih mesta. Kakve šanse imaju ove donete ili najavljene mere da stave pod konktrolu upotrebu droge, pojavu u naglom porastu u Evropi, na jednom tržištu koje se snabdava iz domaće proizvodnje i krijumčarenjem droge iz drugih zona sveta? Južna Amerika, zapadna Azija i severna Afrika su važni snabdevaći Evrope nelegalnom drogom, dok je Kina zemlja izvor novih psihoaktivnih supstanci. Evropski izveštaj o drogi, predstavljen u junu 2021. godine, upozorava na opasnost od upotrebe široke lepeze supstanci, često velike potentnosti i čistoće po javno zdravlje. Dokument dokazuje da je 15% mladih evropljana, odnosno 18 miliona, uzimalo kanabis u poslednjoj godini i više od 25 miliona osoba od 15 do 64 godina, odnosno 7,6% evropljana ovog uzrasta uzimalo kanabis. U izveštaju se dalje navodi kako su grupe organizovanog kriminala povećale proizvodnju nelegalnih droga u Evropi i upozorava da se pojavljuju nove opasnije i jače psihoaktivne supstence. U 2019. godini u Uniji je zabeleženo 1,5 miliona prekršaja, 82% u vezi sa upotrebom droge za sopstvene potrebe. Istovremeno zatvoreno je i 370 nelegalnih laboratorija za proizvodnju droge. Prema Evropskom posmatraču od 45 evropskih gradova koji raspolažu podacima o ostacima kokajina u otpadnim vodama, više od polovine je saopštilo da su količine povećane. Prema centralizovanim podacima u Evropskoj uniji i dalje se zaplejnjuju velike količine kokajina i herojina. Rumunski stručnjaci upozoravaju da je u poslednjem periodu povećana upotreba kanabisa i psihoaktivnih supstanci i da je uzrast potrošaća sve niži. U prvih 11 meseci 2021. godine policajci Direkcije za suzbijanje organizovanog kriminala zaplenili su na teriroriji Rumuniji skoro tonu ipo herojina, 900 kg kokaina i 400 kg kanabisa. Samo male količine ovih droga namanjene su rumunskom tržištu, izjavio je za Radio Rumunija Viktor Nistor, glavni policijski komesar: ,,Sve velike količine zapljene u Rumuniji u poslednjem periodu bile su u tranzitu, nisu bile namanjene našem tržištu. Rumunija, kao i mnoge druge evropske države nalazi se na koridorima krijumčara koji imaju pristup crnomorskoj luci, klasičnom balkanskom putu herojina, koji polazi iz Avganistana, Irana, Turske ka Bugarskoj i Rumuniji do zapadne Evrope. Ako se uporedjujemo sa susednim zemljama kada je reć o zaplenjenim količinama droge, smatram da mi stojimo dobro, jer su količine namenjene rumunskom tržištu u stalnom porastu. U svim izveštajima o praćenju krijumčarenja droge naglašava se da su sve vrste droge prisutne na tržištu i da je broj potrosača u porastu.“

Viktor Nistor kaže da Rumunija nije spremna za legalizaciju lakih droga, iako neka udruženja traže legalizaciju. Ove mere mogle bi se doneti eventualno globalno, zdravstveni i obrazovni sistemi treba da budu spremni, a ljudi da shvate kakvoj se opasnosti izlažu kada konzumiraju drogu i tek kasnije da se usvoji jedna varijanta ali ne i legalizacija već dekriminalizacija konzumiranja pojedinih kategorija lakih droga.