Rumunija energetski pol ? (05.06.2015)

Formiranje energetske unije spada u red najvažnijih projekata Evropske komisije u periodu 2014-2020. godine, naglasio je predsednik Komisije Žan Klod Junker na samom početku svog mandata. Pojekat je veoma ambiciozan, ali poznato je da je Unija najveći svetski potrošač energije, sa oko 50% ukupnih količina i trend je u usponu, tako da će u narednih 15 godina dostići cak 70%. Takozvane gasne krize nastale posle trgovinskohg spora izmedju Rusije i Ukrajine od 2006 do 2009. godine i sadašnja neizvesna situacija na granicama dve države samo jačaju argumente o potrebi osiguranja energetske bezbednosti Evropske unije i upozoravaju na rizike kojima je Evropa izložena zbog zavisnosti od ruskog gasa. U aprilu prosle godine poljska delegacija pri Evropskoj uniji napravila je važan korak- dostavila je Evropskoj uniji i članicana dokument o mapi puta za postizanje evropske energetskle unije koja bi se oslanjala na nekoliko glavnih stubova: na infrastrukturu, mehanizme solidarnosti, jačanje pregovaračke položaja zemalja članica i Evropske unije prema trećima, razvoj domaćih izvora energije i jačanje energetske zajednice. Premijer Donald Tusk je ranije u intervju za Fajnanšl tajms saopštio ovaj stav. On je naglasio da prekomerna zavisnost od ruskog gasa slabi evropski savez. Polazeći od primera bankarske unije EU, Tusk je ocenio da je potrebno da se na nivou Evropske unije formira zajedničko telo zaduženo za pregovore i nabavku energije, telo koje bi se oduprelo monopolskom položaju Rusije i stvorilo slobodno konkurentsko tržište. Iako je primljen sa dosta interesa na evropskom nivou i snažnom podrskom Velike Britanije, koja je Komisiji uputila više predloga za jačanje saradnje u oblasti energije, predlog nije ubedio sve. Skeptici su upozorili da bi ovakav plan predpostavljao ogromne napore i sem napora postavilo bi se i pitanje institucionalnog poverenje kada je reč o zajedničkom skladištenju ili tranzakcijama u takozvanoj evropskoj energetskoj korpi. Za Bukurešt predlozi Poljske i Velike Britanije sadrže veoma interesantne faktore za energetsku bezbednost i njeno aktivno učešće u budućoj energetskoj politici može da doprinese konsolidaciji položaja Rumunije kao proizvodjača i energetskog huba jugoistočne Evrope. Trenutno zajedno sa Bugarskom, Madjarskom i Slovačkom Bukurešt je potpisao u maju u Rigi zajedničku deklaraciju o regionalnoj gasnoj interkonekciji. Inicijativa je potekla u vreme kada se ulažu veliki napori na evropskom i regionalnom nivou za jačanje energetske bezbednosti. Ovaj demarš potvrdjuje angažman pomenutih država za konkretizaciju evergetske unije ali istovremeno promoviše i projekte energetske infrastructure u srednjoj i istočnoj Evropi koji se mogu finansirati evropskim fondovima- obajsnio je šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku: U prvom redu veoma važno je to da se tekst odnosi na diverzifikaciju izvora i ruta snabdevanja prirodnim gasom i u drugom redu odnosi se na predlog Evropske komisije o utvrdjivanju Enregetske unije. Cilj teksta je implementacija interkonekcija u dvosmernom sistemu izmedju država koje su potpisale zajedničku deklaraciju.

Corina Cristea, 05.06.2015, 12:03

Formiranje energetske unije spada u red najvažnijih projekata Evropske komisije u periodu 2014-2020. godine, naglasio je predsednik Komisije Žan Klod Junker na samom početku svog mandata. Pojekat je veoma ambiciozan, ali poznato je da je Unija najveći svetski potrošač energije, sa oko 50% ukupnih količina i trend je u usponu, tako da će u narednih 15 godina dostići cak 70%. Takozvane gasne krize nastale posle trgovinskohg spora izmedju Rusije i Ukrajine od 2006 do 2009. godine i sadašnja neizvesna situacija na granicama dve države samo jačaju argumente o potrebi osiguranja energetske bezbednosti Evropske unije i upozoravaju na rizike kojima je Evropa izložena zbog zavisnosti od ruskog gasa. U aprilu prosle godine poljska delegacija pri Evropskoj uniji napravila je važan korak- dostavila je Evropskoj uniji i članicana dokument o mapi puta za postizanje evropske energetskle unije koja bi se oslanjala na nekoliko glavnih stubova: na infrastrukturu, mehanizme solidarnosti, jačanje pregovaračke položaja zemalja članica i Evropske unije prema trećima, razvoj domaćih izvora energije i jačanje energetske zajednice. Premijer Donald Tusk je ranije u intervju za Fajnanšl tajms saopštio ovaj stav. On je naglasio da prekomerna zavisnost od ruskog gasa slabi evropski savez. Polazeći od primera bankarske unije EU, Tusk je ocenio da je potrebno da se na nivou Evropske unije formira zajedničko telo zaduženo za pregovore i nabavku energije, telo koje bi se oduprelo monopolskom položaju Rusije i stvorilo slobodno konkurentsko tržište. Iako je primljen sa dosta interesa na evropskom nivou i snažnom podrskom Velike Britanije, koja je Komisiji uputila više predloga za jačanje saradnje u oblasti energije, predlog nije ubedio sve. Skeptici su upozorili da bi ovakav plan predpostavljao ogromne napore i sem napora postavilo bi se i pitanje institucionalnog poverenje kada je reč o zajedničkom skladištenju ili tranzakcijama u takozvanoj evropskoj energetskoj korpi. Za Bukurešt predlozi Poljske i Velike Britanije sadrže veoma interesantne faktore za energetsku bezbednost i njeno aktivno učešće u budućoj energetskoj politici može da doprinese konsolidaciji položaja Rumunije kao proizvodjača i energetskog huba jugoistočne Evrope. Trenutno zajedno sa Bugarskom, Madjarskom i Slovačkom Bukurešt je potpisao u maju u Rigi zajedničku deklaraciju o regionalnoj gasnoj interkonekciji. Inicijativa je potekla u vreme kada se ulažu veliki napori na evropskom i regionalnom nivou za jačanje energetske bezbednosti. Ovaj demarš potvrdjuje angažman pomenutih država za konkretizaciju evergetske unije ali istovremeno promoviše i projekte energetske infrastructure u srednjoj i istočnoj Evropi koji se mogu finansirati evropskim fondovima- obajsnio je šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku: U prvom redu veoma važno je to da se tekst odnosi na diverzifikaciju izvora i ruta snabdevanja prirodnim gasom i u drugom redu odnosi se na predlog Evropske komisije o utvrdjivanju Enregetske unije. Cilj teksta je implementacija interkonekcija u dvosmernom sistemu izmedju država koje su potpisale zajedničku deklaraciju.

Mnogo manje zavisna od ruskog gasa Rumunija može postati čak i važan energetski pol, naglašeno je na konferenciji Evropskog parlamanta povodom Dana rumunske energije. Naš izveštač iz Brisela Čerasela Radulesku sintetizovala je utiske eksperata, evroprlamentaraca i zvaničnika Evropske komisije:

Zastarela energtska infrastruktura Evrope, slabo integrisna energetska tržišta, posebno na transnacionalnom planu, odsustvo koordinacije u okviru nacionalnih energetskih politika dokazuje da Evropljani i kompanije nemaju mogučnost većeg izbora ili smanjenja cene energije – zaključila je Evropska komisija prilikom izrade ambicioznog programa formiranja Energetske unije. Treba spomenuti da je šest zemalja zavisno od samo jednog snabdevača, u ovom slučaju od Rusije, a mnoge se nalaze na jugoistoku i u centru Evrope.

Na sreću ovo nije slučaj Rumunije, koja po oceni organizatora može postati važan evropski energetski pol u regionu, posebno ako će biti dovoljno evropskog novca za investicije u infrastrukturu.