Svetski samit o klimatskim promenama (18.11.2022)

Jedan od glavnih ciljeva Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama bio je taj kako intenzivirati borbu potiv globalnog zagrevanja. U senci više kriza, uključujući energetsku i prehrambenu, 27 Konferencija o klimatskim promenama, održana ove godine u Šarm El Šejku, imala je za cilj stvaranje uslova za punu primenu Pariskomg sporazuma o ogranićenju rasta temperature do kraja veka na 1,5 celzijusovih stepeni u odnosu na predindustrijski period. Cilj je od izuzetne važnosti, jer prekoraćenje ovog nivoua ravno je gubljenju kontrole nad klimatskim promenama, upozoravaju eksperti. Predstavnici skoro 200 zemalja učestvovali su ove godine u radovima konferencije u egipatskom Šarm El Šejku, na obali Crvenog Mora. Tekuću godinu su obeležili katastrofalne poplave, produžene suše, toplotni talasi bez presedana, požari i oluje sa katastrofalnim posledicama. U vreme ruske agresije na Ukrajinu, mnoge zemlje su morale da koriste veće količine fosilnog goriva kako bi obezbedile potrebnu energiju, u vreme kada je Medjuvladina grupa eksperata Ujedinjenih nacija za klimatske promene upozoravala da emisije uglen dioksida treba smanjiti za 45% do 2030. godine u odnosu na 2010. godinu kako bi se dostigao clj predvidjen Pariskim sporazumom iz 2015. godine. Merenja su pokazala da je leto 2022. bilo najtoplije u Evropi, sa temperaturnim rekordima i da su toplotni talasi odgovorni za više od 150 hiljada smrtnih slučajeva. Snažna akcija danas mogla bi-po ocenama stručnjaka Organizacije Ujedinjenih nacija-da spreči još veći broj smrtnih slučajeva, sa napomenom da su ekstremne temperature uzročnici više od 148 000 smrtnih slučajeva u Evropi u poslednjih 50 godina. U Izveštaju Ujedinjenih nacija navodi se da se evropski kontinent zagreva brže od svih kontinenata, dva puta više od prosečne temperature planete u poslednjih 30 godina. Roksana Božariu, klimatološki ekspert izjavila je za Radio Rumunija: ,,Istina je, jer gasovi sa efektima staklene bašte ne ostaju tamo gde su izbačeni u atmosferu, već cirkulišu atmosferom i mešaju se sa gasovima sa globalnim efektima. U slučaju Evrope posledice su veće nego u drugim zonama sveta zbog lokalnih faktora. Na jugu Evrope klimatske promene će najviše uticati na poljoprivredu zbog nedostatka padavina. Naročito u mediteranskim zemljama u kojima je nestašica vode veoma velika. Temperature utiču na brže isparavanje vlažnosti zemljišta, male količine padavina, naročito u letnjem periodu, imaju takodje negativan uticaj, tako da negde na horizontu 2050. godine u zonama Španije, Italije i Francuske postoji mogučnost napuštanja poljoprivrednih terena jer ni adekvatnim merama klimatski uslovi neće biti povoljni za poljoprivrednu aktivnost. I u Rumuniji se oseća ova posledica ali ne istim intenzitetom kao u mediteranskim zemljama.“

Corina Cristea, 18.11.2022, 10:55

Jedan od glavnih ciljeva Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama bio je taj kako intenzivirati borbu potiv globalnog zagrevanja. U senci više kriza, uključujući energetsku i prehrambenu, 27 Konferencija o klimatskim promenama, održana ove godine u Šarm El Šejku, imala je za cilj stvaranje uslova za punu primenu Pariskomg sporazuma o ogranićenju rasta temperature do kraja veka na 1,5 celzijusovih stepeni u odnosu na predindustrijski period. Cilj je od izuzetne važnosti, jer prekoraćenje ovog nivoua ravno je gubljenju kontrole nad klimatskim promenama, upozoravaju eksperti. Predstavnici skoro 200 zemalja učestvovali su ove godine u radovima konferencije u egipatskom Šarm El Šejku, na obali Crvenog Mora. Tekuću godinu su obeležili katastrofalne poplave, produžene suše, toplotni talasi bez presedana, požari i oluje sa katastrofalnim posledicama. U vreme ruske agresije na Ukrajinu, mnoge zemlje su morale da koriste veće količine fosilnog goriva kako bi obezbedile potrebnu energiju, u vreme kada je Medjuvladina grupa eksperata Ujedinjenih nacija za klimatske promene upozoravala da emisije uglen dioksida treba smanjiti za 45% do 2030. godine u odnosu na 2010. godinu kako bi se dostigao clj predvidjen Pariskim sporazumom iz 2015. godine. Merenja su pokazala da je leto 2022. bilo najtoplije u Evropi, sa temperaturnim rekordima i da su toplotni talasi odgovorni za više od 150 hiljada smrtnih slučajeva. Snažna akcija danas mogla bi-po ocenama stručnjaka Organizacije Ujedinjenih nacija-da spreči još veći broj smrtnih slučajeva, sa napomenom da su ekstremne temperature uzročnici više od 148 000 smrtnih slučajeva u Evropi u poslednjih 50 godina. U Izveštaju Ujedinjenih nacija navodi se da se evropski kontinent zagreva brže od svih kontinenata, dva puta više od prosečne temperature planete u poslednjih 30 godina. Roksana Božariu, klimatološki ekspert izjavila je za Radio Rumunija: ,,Istina je, jer gasovi sa efektima staklene bašte ne ostaju tamo gde su izbačeni u atmosferu, već cirkulišu atmosferom i mešaju se sa gasovima sa globalnim efektima. U slučaju Evrope posledice su veće nego u drugim zonama sveta zbog lokalnih faktora. Na jugu Evrope klimatske promene će najviše uticati na poljoprivredu zbog nedostatka padavina. Naročito u mediteranskim zemljama u kojima je nestašica vode veoma velika. Temperature utiču na brže isparavanje vlažnosti zemljišta, male količine padavina, naročito u letnjem periodu, imaju takodje negativan uticaj, tako da negde na horizontu 2050. godine u zonama Španije, Italije i Francuske postoji mogučnost napuštanja poljoprivrednih terena jer ni adekvatnim merama klimatski uslovi neće biti povoljni za poljoprivrednu aktivnost. I u Rumuniji se oseća ova posledica ali ne istim intenzitetom kao u mediteranskim zemljama.“

U Evropi na rast prosečne temperature utiče nordijska zona, one arktičke zone u kojima sneg i led kada se tope stvaraju efekat vodopada, dodaje Roksana Božariu. Nordijska zona se tri puta brže zagreva od globalnog proseka, tako da se Evropa dva puta brže zagreva u odnosu na prosečnu temperaturu. Na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP27 generalni sekretar Ujedinjenih nacija je upozorio da koračamo ka klimatskom paklu. Po rečima Antonija Gutereša sve zemlje treba da biraju: ili će saradjivati na smanjenju emisija uglen dioksida, ili osuditi naredne generacije na klimatsku katastrofu. ,,Klimatska kriza tiće se ljudske bezbednosti, ekonomske bezbednosti, bezbednosti sredine, nacionalne bezbednosti i samog života“, izjavio je na Samitu u Egiptu lider Bele kuće Džo Bajden pre nego što je predstavio korake koje će napraviti SAD, druga najveća država sveta po emisiji gasova sa efektima staklene bašte u atmosferu. Predsednik Rumunije Klaus Johanis obraćajući se prisutnima upozorio je da rat na eropskom kontinentu, koji ima globalne posledice, stvara energetsku nesigurnost, nestašicu hrane i ekonomsku nestabilnost, ne treba da skrene pažnju sa klimatskih promena. Naprotiv, ogranićenje klimatskih promena je od presudnog značaja za borbu protiv ovih izazova i za odbranu blagostanja sadašnjih i budućih generacija, naglasio je šef rumunske drzave: ,,Rumunija u potpunosti podržava lidersku ulogu Evropske unije u procesu ogranićenja klimatskih promena i preuzetih obaveza neto smanjenje emisija gasova sa efektima staklene bašte. Traba da osiguramo urednu klimatsku tranziciju, sa višestrukim koristima, investicijama u istraživanje, razvoj, inovacije, razvoj zelene ekonomije i otvaranje novih radnih mesta.“

Mladi u Rumuniji su motivisani da deluju na pravcu ogranićenja klimatskih promena, a ova posvećenost treba da bude za sve nas izvor inspiracije, dodao je predsednik Rumunije Klaus Johanis.