Klub kulture: Kolporter stripova u „Goethe“ Institutu

Tokom perioda nametnute izolacije, projekti u oblasti kulture preselili su se u onlajnu. Isto se dogodilo i sa programima Goethe“ Instituta iz Bukurešta, koji je u partnerstvu sa Udruženjem Puna polovina“ ponudio publici koja voli vizuelnu umetnost Kolporter stripa“. Više detalja saznaćemo od Oktava Avrameskua, predsednika Asocijacije „Puna polovina“: „U ova vremena, koja su malo drugačija, trebalo je da se održi i nekoliko salona stripova i da objavimo nekoliko knjiga, nastavili bismo ne baš intenzivnu aktivnost, ali zanimljivu u oblasti stripa. S obzirom da nije bilo moguće, zajedno sa „Goethe Institutom“ mislili smo da možemo da napravimo projekat u onlajnu, odabravši 20 rumunskih umetnika, mladih i ne samo, koji bi podelili svoja iskustva iz dana izolacije. „

Monica Chiorpec, 20.06.2020, 15:45

Tokom perioda nametnute izolacije, projekti u oblasti kulture preselili su se u onlajnu. Isto se dogodilo i sa programima Goethe“ Instituta iz Bukurešta, koji je u partnerstvu sa Udruženjem Puna polovina“ ponudio publici koja voli vizuelnu umetnost Kolporter stripa“. Više detalja saznaćemo od Oktava Avrameskua, predsednika Asocijacije „Puna polovina“: „U ova vremena, koja su malo drugačija, trebalo je da se održi i nekoliko salona stripova i da objavimo nekoliko knjiga, nastavili bismo ne baš intenzivnu aktivnost, ali zanimljivu u oblasti stripa. S obzirom da nije bilo moguće, zajedno sa „Goethe Institutom“ mislili smo da možemo da napravimo projekat u onlajnu, odabravši 20 rumunskih umetnika, mladih i ne samo, koji bi podelili svoja iskustva iz dana izolacije. „

Mihaj Jonuc Graždeanu samo je jedan od 20 rumunskih umetnika koji su prihvatili igru“ koju su predložili inicijatori projekta. Kakva je bila njegova intervencija u Kolporteru stripova“ rečiće nam u nastavku: Imao sam na raspolaganju samo crtež, stranicu na kojoj sam crtao i izneo svoje utiske o ovoj situaciji. Životni stil umetnika, uglavnom slobodnjaka, koji radi kod kuće, ne razlikuje se mnogo od određenih aspekata nametnutih uredbom, kao što je period izolacije. Na primer, kada radite na projektu stripa, bilo da se radi o grafičkom romanu ili albumu stripa, postoji period samo-nametnute koncentracije i strogosti, koji može trajati 3-6 meseci, da biste uspešno završili veliki broj stranica stripa. „

Za rumunskog stripovskog umetnika, kulturni događaji slede jedan za drugim konstantno tokom godine. Vrlo posebna situacija poslednjih meseci se preselila u onlajnu, uključujući vizuelne projekte, tako da je Mihaj Jonuc Graždeanu morao, kao i većina umetnika, da se prilagodi novoj situaciji: Već neko vreme, tačnije sedam godina, pripremam izložbe stripova, ličnih i za druge autore, koje organizujem u muzejima sa kojima sarađujem, organizujem izložbe i predajem crtanje stripova u državnim i privatnim školama. Tokom izolacije, prilagodio sam se i radio online radionice sa decom, pa čak i virtualne izložbe stripova. Razvili smo razne digitalne projekte, čak smo u martu pokrenuli novi broj časopisa BD Historia, istorijski stripovi“, sa prezentacijama i onlajn porudžbinama “.

Stripovi su više od samog crteža uokvirenih u uzastopne slike. Mihaj Jonuc Graždeanu objašnjava funkcije ove vrste umetnosti: Strip koji sam osmislio i nacrtao izgleda kao katastar stanova, nacrtan na stranici na kojoj zidovi postaju okviri stripa. Vidi se malo i napolju, sa ulice. Tako sam odlučio da organizujem stranicu. U tekstu sam uneo više poruka i informacija. Ova vrsta stripa spada u nekoliko žanrova. Postoji strip istorijskog nadahnuća, jer ova stranica označava stvarni, svetski trenutak u naše doba. To je ujedno i šaljiva strip stranica, jer smo uveli satirične dijaloge. „

Pored toga, socijalne i obrazovne funkcije radova predloženih u Kolporteru stripa“ ne mogu se zanemariti. Štaviše, Mihaj Jonuc Graždeanu čak ih smatra potencijalnim istraživačkim materijalima o životnim pričama iz doba pandemije: Ubuduće mogu postati čak i grafički referentni dokumenti, jer uvode vremenski period, koji je ilustrovan. Posebno je dobro urađen, pa može postati referenca za dokumentaciju u raznim projektima. Postoje, naravno, veb stripovi ili internetski stripovi koji se mogu čitati na tabletima ili telefonima. „

Najveća prednost ove vrste vizuelne umetnosti je, štaviše, dostupnost široj javnosti. Ali takođe i priča koncentrisana na samo jednoj ploči za crtanje. Oktav Avramesku nam je rekao:Stripovi su okruženje koje može biti razigrano, ali ne i nužno. To nije karikatura, on priča priču. To je oblik predstavljanja, kazivanja priče. Autori su kroz slike ispričali jednostavne priče, koje svi prepoznajemo. Kreću se lako, poput slike. „

Kolporter stripova“ Goethe“ Instituta u Bukureštu nastaviće se ove jeseni, kada će se uspostaviti saradnja sa umetnicima iz Nemačke. Oktav Avramesku: Bilo je to razdoblje ponovne kalibracije, ne samo u reflektirajućem pravcu, već i kalibraciji osmi[ljavanja projekta, jer se umetnik ili kulturni operater dobro uklapa u ograničenja. Ograničenja su dobra u umetnosti. Mnogo je ideja na kojima smo radili i koje ćemo realizovati. Projekat se ne zaustavlja. 20 autora koji učestvuju u akciji Kolporter stripa“ takođe će imati izložbu negde na jesen, kada će mere biti ublažene “.

Među ostalim umetnicima koji su doprineli u realizaciji akcije Kolporter stripa“ ubrajaju se imena poput Mirće Popa, Đorđa Romana, Ileane Surdućan, Marije Surdućan, Oktaviana Kurusa, Timoteja Droba, Kseniije Pamfil, Kristijana Darstara i Oktava Ungureanua.