„Ispovedni oktogon“ (07.02.2023)

Osam bogomolja smeštenih na površini od osam kvadratnih kilometara, u starom delu grada Konstanca, smeštenom na obali Crnog mora, govore o hiljadugodišnjoj istoriji suživota više etničkih zajednica i verskih konfesija, u ovim krajevima. O priči ovih spomenika razgovarali smo s Valentinom Komanom, turističkim vodičem:

Ana-Maria Cononovici, 07.02.2023, 18:30

Osam bogomolja smeštenih na površini od osam kvadratnih kilometara, u starom delu grada Konstanca, smeštenom na obali Crnog mora, govore o hiljadugodišnjoj istoriji suživota više etničkih zajednica i verskih konfesija, u ovim krajevima. O priči ovih spomenika razgovarali smo s Valentinom Komanom, turističkim vodičem:

Praktično, ovaj oktogon ispričava nam priču grada Konstanca, od trenutka kada je sultan Abdul-Aziz odlučio 1860. godine da izgradi železničku prugu, pa je malo selo ribara i pastira preraslo u bujnu, optimističnu zajednicu koja, pre svega, veruje u budućnost. Tako se u Konstanci pojavljuju grčka, jermenska i jevrejska zajednica, a kasnije, nakon završetka rata za nezavisnost Rumunije, dolaskom rumunske administracije, prirodno raste i rumunska zajednica. I, očigledno, svaka od navedenih zajednica je imala svoje mesto bogosluženja – najstarija je grčka crkva Metamorfozis“, sagrađena sredinom 19. veka, u vreme veoma tolerantnog sultana. Inače, priča se da je zemljište na kome je podignuta ova crkva, kao mesto hrišćanskog bogosluženja, poklonio sam sultan Abdul-Aziz, 32. sultan Osmanlijskog carstva. Iz približno istog perioda datira i džamija Hunkiar“, najstarija muslimanska bogomolja u Konstanci, koja, takođe, ima priču iza priče, jer je izgrađena na mestu još starije džamije, sa još starijom pričom.

Prateći istorijski tok stvari, Valentin Koman dodaje:

Većina drugih bogomolja koje u ovom trenutku nalazimo u Starom gradu, u toj prelepoj, šarenoj, raznolikoj, kosmopolitskoj Konstanci, nastaloj između 1860. i početka Drugog svetskog rata, pripada zajednicama koje su se ukorenile u taj period. Bugarsku zajednicu smo, nažalost, izgubili kada je skoro u potpunosti napustila Dobrudžu, nakon potpisivanja Krajovskog sporazuma između rumunske i bugarske države, vezanog za stariju priču Kvadrilaterale. Imamo Veliku sinagogu“ koja i danas stoji, nažalost teško oštećena. Verovatno je završila u ovom stanju, jer se jevrejska zajednica trgovaca u Konstanci polako proredila, a mračna vremena Drugog svetskog rata su je još više razredila, 40-50 ljudi koji danas čine jevrejsku zajednicu više nemaju finansijskih sredstava da održavaju svoju bogomolju, drugu u gradu, jer Velika sinagoga, koliko god da je oštećena, nastavlja priču o još starijoj, Aškenaškoj sinagogi“, koje već davno nema, iako je prazno zemljište gde je stojala, uspomena, pored Velike sinagoge, na bolja vremena ove zajednice. Imamo i Jermensku crkvu“ koja takođe ima svoju priču, jer je, u suštini, crkva koju danas vidimo, bivša jermenska škola. Crkva pripada trgovačkoj zajednici Jermena, koja je ostavila i neke izuzetne građevine, među kojima je vredno pomenuti Kuću sa lavovima“, verovatno treću najlepšu i najreprezentativniju građevinu baštine grada Konstanca. Jermenska zajednica je imala malu drvenu crkvu, koju je uništio razorni požar. A onda je zajednica odlučila da se pola škole pretvori u crkvu. Tako je uz objekat dograđen mali i lepi kameni zvonik, i tako je zgrada dobila novu ulogu, novu duhovnu misiju.

A priča još ima, kako nas uverava naš sagovornik, jer se ispod ovih zgrada nalaze stare bazilike rimskog grada Tomisa. Valentin Koman nastavlja:

Očigledno imamo dve, verovatno najimpozantnije bogomolje, ovde u Konstanci. Jedna je Katedrala Svetih Petra i Pavla“ – prva pravoslavna crkva rumunske zajednice, sagrađena negde krajem 19. veka, takođe sa bajkovitom pričom, jer je preživela teške ratne godine, čak je u jednom trenutku ozbiljno oštećena tokom bombardovanja. A druga je Džamija Karla Prvog“, koliko znamo, jedina džamija koja nosi ime hrišćanina, kralja Rumunije Karla Prvog. U stvari, zove se i Kraljeva džamija“, jer predstavlja poklon Karla Prvog stanovništvu Dobrudže, podsećajući da smo ovde svi građani, braća, jednaki, tolerantni jedni prema drugima, i voljni da živimo zajedno. Džamija je prva zgrada od armiranog betona izgrađena u Rumuniji na zahtev kralja, kao poklon muslimanskoj zajednici u Dobrudži. Čak i danas je ta bogomolja svo vreme otvorena za posetitelje. Ne možemo a da ne spomenemo prelepu katoličku crkvu – Rimokatoličku katedralu Sv. Antuna Padovanskog“, takođe sagrađenu na mestu starije katoličke crkve, jer kao što sam vam rekao, oko 1860. godine ovde su došli Britanci koji su počeli da grade železničku prugu između Konstance i Medžidije, a zatim su je proširili do mesta Černavoda. Ova katolička katedrala se mukotrpno gradila, uz mnogo truda, sa mnogo donacija. A sve to čini njenu priču još interesantnijom. Tokom Drugog svetskog rata ova prelepa građevina smatrana je toliko čvrstom i dobrom zaštitom da su sovjetske trupe, koje su osvojile grad, odlučile da je koriste kao skladište municije. Danas je to prelepa katedrala koja sledi svoju duhovnu misiju.

Šarmantne priče, o istoriji i istorijama, o mirnom suživotu, ponesene povetarcem i slanim kapljicama Crnog mora.