Transilvanska mačka nadomak međunarodnog priznanja (26.05.2026)

Za rasnu mačku koja učestvuje na takmičenjima, lepota nije samo u oku ocenjivača. Govorimo o stavu, podigreu. Transilvanska mačka je ove godine započela svoj put ka međunarodnom priznanju.

Dragana Diamandi и Ana-Maria Cononovici, 26.05.2026, 10:30

Za rasnu mačku koja učestvuje na takmičenjima, lepota nije samo u oku ocenjivača. Govorimo o stavu, podigreu. Transilvanska mačka je ove godine započela svoj put ka međunarodnom priznanju. Potiče iz planinskih predela Karpata i prepoznatljiva je po krznu sivkastih nijansi i izražajnim očima. Njen temperament se opisuje kao blag i razigran, zbog čega je pogodna i za porodice i za ljubitelje mačaka koji cene interakciju sa životinjama.

Adrijan Dragota, predsednik Rumunske felinološke federacije, objasnio nam je:

„Reč je o preliminarnoj fazi priznavanja, odnosno rasa još nije priznata u svim organizacijama. Postoje određene procedure, a preliminarna procedura podrazumeva predstavljanje rase koja treba da bude zvanično priznata na prvoj izložbi. Nakon toga rasa se prihvata, pošto je ocene sudije, a zatim sledi period tokom kojeg odgajivači treba, naravno, da predstave više primeraka kako bi pokazali način na koji se prenosi karakteristika koja definiše novu rasu.”
Adrijan Dragota, predsednika Rumunske federacije mačaka, govori o osobenosti ove mačke:
,,Ova transilvanska mačka ima i jedan model koji se naziva i karpatski, po Karpatima, jer je prvi put primečena kroz genetsku mutaciju koja se desila prirodno u području Karpata, posebno u Poljskoj i Mađarskoj. U Mađarskoj čak postoji više odgajivača koji su pokušali da stabilizuju ovaj model. Popularnije rečeno, to je neka vrsta „obrnute sijamke“, koristim tu rasu radi poređenja jer je poznatija. Dok sijamska mačka ima telo sa tamnijim ekstremitetima – šapama, ušima i repom – kod karpatske transilvanske mačke je obrnuto: telo je tamno, pretežno crno, dok su ekstremiteti, rep, noge i ona maska na licu svetli, beli.
Kao da je „negativ“ sijamske mačke. Međutim, nema plave oči; može imati bilo koju drugu boju očiju. Plava boja je tipična za oči bez pigmenta, dok ovde oči imaju pigment, s obzirom na to da je telo pretežno crno.”

Adrijan Dragota je pohvalio prilagodljivost mačaka uopšte, navodeći da svaka mačka takođe zadržava svoj divlji karakter:

„Sve mačke koje žive u slobodnom okruženju, u prirodi, sposobne su da se same održavaju, za razliku od pasa koji bi zahtevali mnogo veći unos hrane. Mačka može da se hrani od insekata do malih ptica i glodara, mnogo je veštiji lovac i tokom godina suživota sa čovekom nije izgubila svoje prirodne karakteristike. Dakle, svaka mačka može sama da se hrani, a struktura njenog krzna joj pomaže da preživi zimu. Ne postoje slučajevi u kojima se mačke, uprkos negativnim temperaturama od 10 ili 20 stepeni (minus), smrznu. One takođe imaju višu telesnu temperaturu, oko 38 stepeni Celzijusa u normalnim uslovima, pa su znatno bolje prilagođene niskim temperaturama tokom zime.”
Takođe smo od Adrijana Dragote saznali da je transilvanska mačka mačka prijatnog karaktera. Zatim nam je ispričao o fazama međunarodnog priznanja:

,,Trenutno postoje dve faze priznavanja, u organizaciji koja se zove Svetska federacija mačaka i u jednoj u Engleskoj. Trebalo bi proći i preliminarnu fazu Međunarodne federacije mačaka. Sve ovo bi moglo da potraje još dve ili tri godine. Rumunija je, na primer, 2014. godine doprinela priznavanju jedne rase, singapurske mačke, najmanje mačke na svetu, rasa koja ima najmanje dimenzije, koja u odraslom dobu dostiže oko 2 kg do 2,5 kg. Rumunija je prošla sve korake za njeno priznavanje. Trebalo je skoro tri godine da se ovaj proces završi i od tada je rasa u potpunosti priznata u svim organizacijama odgajivača u svetu.”

Možemo se nadati da će transilvanska mačka proći kroz sledeće faze bez ikakvih prepreka. Adrian Dragota:

„Rumunska felinologija u svakom slučaju, je doživela veoma prestižan procvat poslednjih godina, oko 2023. Iako smo relativno mlada federacija, stara 20 godina, mislim na uzgoj čistokrvnih mačaka, dok smo domaće mačke svi skupljali i spasavali sa ulice još od detinjstva.
Imamo veoma dobre rezultate sa mačkama uzgajanim u Rumuniji, za već etablirane rase. Počev od 2023. imali smo svetskog šampiona u Strazburu, na svetskom prvenstvu. Godina 2025. donela nam je još tri svetska šampiona, govorimo o mačkama rođenim i odgajenim u Rumuniji.
Na Baltičkom prvenstvu učestvovalo je 20 mačaka iz Rumunije, 15 je njih stiglo do finala, a 4 su pobedile na takmičenju. Rumunija se sve bolje snalazi u ovoj oblasti, imamo svuda strastvene odgajivače.“

Transilvanska mačka je počela da se predstavlja na međunarodnim takmičenjima, gde je dobila privremeno priznanje. Kada se proces odobrenja završi, rasa će biti zvanično uključena u međunarodne registre, što će odgajivačima pružiti priliku da procene primerke prema međunarodnim standardima i nastave genetski razvoj rase.