Rumunski bankarski sistem ( 02.06.2015)
Bankarski sistem Rumunijeove godine moze da računa na profit, ali manji nego u večini zemalja centralne Evrope, navodi se u analizi konsalting kompanije Deloitte. Banke koje posluju u Rumuniji baziraće se na povećanju neto profita stavljajući jos veći naglasak na efikasno upravljanje nerentabilnim aktivima. Prošle godine rumunski banakarski sistem zabeležio je gubitak od skoro miliardu evra. U poslednjih 6 godina u četiri banke su zabelezile gubitak i u dve profit. ’’Gubici u evrima predstavljaju 1,6 miliardi. Ako banke ne bi ulažile dodatne napore, gubitci bi oslabili bankarski sistem, ali Direkcija Narodne banke Rumunije za nadzor pratila je stalno banke i uspela da ubedi deonicare da povečaju kapital- izjavio je prvi viceguverner Centralne banke Florin Djordjesku. On je dodao da su akcionari uložili kapital od 1,8 miliardi evra u poslednje 4-5 godine, odnosno više od neto gubitka od početka krize. Ovom iznosu pridotate su pozajmice sa dvogodišnjim rokom otplate od 400 miliona evra.’’ Položaj sistema je solidan i postignut je zahvaljujući naporima banaka, vlasnika i očuvanju kvaliteta banskarskog sistema na odgovarajućem nivou. Ovaj gubitalk preuzeli su akcionari- dodao je Florin Djordjesku. Po oceni guvernera Narodne banke Rumunije Mugura Isareskua nagovešteni trendovi u bankarskom sistemu su: rast kreditiranja, kvalitet kredita i povečani zvnačaj finansiranja iz lokalnih izvora. U prvih 10 dana meseca maja Narodna banka je donela odluku o smanjenju referentne kamatne stope sa 2 na do sada najniži nivo od 1,75%. Mugur Iaresku je preporuičio bankama da budu oprezne sa smanjenjem kamata na depozite, jer će im novac biti potreban za oporvak kreditiranja: ’’Ja smatram da su neke banke snizile previše kamatne stope na depozite, ali i ove imaju suficit likvdnosti. Sada treba da budu oprezne i ne treba da smatraju da će suficit likvidnosti biti dužeg veka. Ovaj suficit će krediti vremenom apsorbovati. Druge banke su bile opreznije, ostale su pri kamatnoj stopi od 2% i možemo im samo čestitati na ovoj viziji.’’
Florin Orban, 31.05.2015, 15:07
Od 40 banaka samo 4 manje imaju kamte na depozite veće od 3%. Pored smanjenja referentne kamatne stope Narodna banka Rumunije je odlučila da smanji i minimalne obavezne režerve u lejima sa 10% na 8%. Privredni analitičar Radu Kračun kaže: ’’Ove mere izlaze u susret rasterećenju monetarne politike. Postoji namera da pojeftini novac i sa druge strane da ga ima što više. Smanjenje obaveznih rezervi doneće bankama dodatnu likvidnost od skoro 675 miliona evra.’’
Bankarski sistem doprineo je ekonomskom rastu Rumunije, ali udeo u bruto nacionalnom proizvodu je ograničen zbog budžetske nediscipline kompanija i pogresnog ulaganje’’- ocenjuje Deloitte u svojoj alalizi po nalogu Saveta bankarskog poslodavstva. Zbog institucionalne krhkosti bankarskog sistema i privrede uglavnom aktivnost kreditirana je smanjena. Prema pomenutoj analizi kreditiranje kompanija vratiće se ove godine na uzlazni trend posle trogodišnjeg opadanja. Profesor Danijel Dajanu, član Upravnog odbora Narodne banke Rumunije kaže da je naša zemlja postigla konomski rast veoma blizak potencijalu od 3% godišnje zahvaljujući i suficitu likvidnosti na tržištu posle perioda recesije: ’’ Svi izlasci iz recesije u Latinskoj Americi, Aziji, Evropi ostvareni su bez visokog kreditiranja. U ekonomiji postoji likvidnost i likvidnost koja miruje. U našem slučaju dogadja se nešto sto se ne dogadja u srednjoj i istočnoj Evropi: iako su budžetski rashodi bili manji, postigli smo privredni rast. Ovo je dodatni argument da privreda kada izlazi iz recesije i postoji likvidnost u sistemu, može da se snalazi odredjeno vreme.’’
Dajanu upozorava medjutim da na srednji i duži rok ekonomski rast se ne može ostvariti bez bankarskog finansiranja jer u Rumuniji tržište kapitala nije razvijeno i ne može odigrati alternativnu ulogu bankarskog finansiranja.
