Brda Transilvanije, ekoturistička destinacija
Utvrđene crkve, lokaliteti pod zaštitom UNESKO-a, saske kuće, renovirane i pretvorene u pansione, 600 km obeleženih turističkih trasa za pešačenje i biciklizam, u prirodi koju su ljudi ovde čuvali stotina godina. Ovo su neki od atributa Transilvanijskih brda, nove ekoturističke destinacije. Nedavno je dobijen i sertifikat Ministarstva preduzetništva i turizma. Oblast obuhvata deo županija Brašov, Mureš i Sibinj i geografski je omeđena rekama Trnava, Hartibaču i Olt.
Daniel Onea, 15.12.2022, 13:28
Utvrđene crkve, lokaliteti pod zaštitom UNESKO-a, saske kuće, renovirane i pretvorene u pansione, 600 km obeleženih turističkih trasa za pešačenje i biciklizam, u prirodi koju su ljudi ovde čuvali stotina godina. Ovo su neki od atributa Transilvanijskih brda, nove ekoturističke destinacije. Nedavno je dobijen i sertifikat Ministarstva preduzetništva i turizma. Oblast obuhvata deo županija Brašov, Mureš i Sibinj i geografski je omeđena rekama Trnava, Hartibaču i Olt.
Nova sertifikacija znači priznanje da je ekoturizam glavni oblik turizma koji obezbeđuje održivost ovih zajednica, kaže Kristina-Ana Ilijesku, menadžer destinacije: Ovo je priznanje koje Ministarstvo turizma sprovodi već nekoliko godina i mi, zajedno sa još tri destinacije, imamo ovaj status. Sam proces je dugotrajan, baziran na prilično složenim kriterijumima evaluacije i sagledava destinaciju i sa stanovišta turizma i sa stanovišta održviosti i brige o životnoj sredini. Brda Transilvanije je područje poznato kao područje saskih utvrđenih crkava. Neke značjane turističke tačke bile bi Sigišoara, SIbinj, Fagaraš. Ovo je oblast pejzaža, gde još uvek imamo prirodu koja, iako dodirnuta čovekom, vekovima postoji u ravnoteži sa ljudskim zajednicama. Ljuedi su svoje živote gradili oko i u ritmu prirode. Pejzaž Transilvanijskih brda je mozaik“.
Ovaj pejzaž obuhvata sela sa tipičnom arhitekturom južne Transilvanije, sa utvrđenim crkvama, saskim i rumunskim kućama, crkvama, ovo je multikulturalni pejzaž u brdovitom, bajkovitom kraju. Ovde su i dalje očuvani pašnjaci, vekovno drveće, a nalaze se i vrste koje su skoro izumrle u ostatku Evrope.
Kristina-Ana Ilijesku: To nam kažu biolozi koji nam dolaze i koji su apsolutno oduševljeni što još uvek postoji tako velika raznolikost biljnih i ptičijih vrsta. Ako pričamo o trasama, prvo na šta pomislim je Via Transilvanica, čija deonica Tera Saxonum prolazi severno od destinacije brda Transilvanije i koju ni jedan pasionirani planinar ne sme da propusti. Mislim i na one koji vole biciklizam. Imamo preko 600 kilometara staza koje se mogu preći i biciklom. Postoje trase za sve ukuse i nivoe. Oni koji možda nisu navikli na bicikl ne treba da bude obeshrabreni, jer postoje trase koje koriste stare puteve koji povezuju sela i koji su delimično asfaltirani ili su zemljani putevi, tako da nisu nužno teški, ali postoje deonice koje su posvećene onima sa planinskim biciklima: biciklistička staza koja polazi od Viskrija i stiže do Sigišoare, postepeno se spuštajući u okolna sela. Imamo i konjičke staze. Imamo veliki broj jahačkih turoperatera i centara za jahanje koji nude kvalitetna iskustva po visokim standardima. Na reci Olt se mogu praktikovati sportovi na vodi, kao što su vožnja kanuom ili kajakom. Ptice se mogu posmatrati u centru za biodiverzitet u Angofi, gde posetioci mogu imati uvid u to šta znači biti biolog u popisivanju ptica, leptira i biljaka koji postoje u ovoj oblasti“.
Turisti se vraćaju u Transilvanijska brda radi aktivnog odmora u sred prirode, ali i zbog lokalne kulture i tradicije, što uključuje i gastronomiju. U proteklih pet godina broj onih dolaze u ovo područje više puta godišnje se učetvorostručio, a dužina poseta dužih od tri noći je udvostručena. Tako su lokalni turistički operateri ohrabreni da nastave, a zajednice prepoznaju vrednost prirode i običaja koje čuvaju, kaže Kristina-Ana Ilijesku, menadžer destinacije. Ali, možemo li posetiti zanatlije da vidimo kako rade?
Kristina-Ana Ilijesku: Ovakve posete moraju biti unapred zakazane, jer su vrednost ekoturizma koji pokušavamo da promovišemo, činjenica da je turizam sastavni deo univerzuma. Kada bi zanatlija bio dostupan isključivo turistima, onda bismo se transformisali u muzejski prostor, a Transilvanijska brda su prostor života. Zanatlije i zanati postoje, a turistička strana nekako dođe da upotpuni ovaj univerzum i zato za posete zanatljima uvek preporučujemo poziv, najavu i još bolje bi bilo da kontaktirate lokalnog vodiča koji vam može stvoriti personalizovana iskustva. Ekoturizam ima za cilj da podrži zajednicu u celini. Kroz ekoturizam želimo da izbegnemo ideju masovnog turizma, želimo da čovek provodi vreme, otkriva, oseti, živi i okuša na miru, kako volimo da kažemo“.
Bliže se zimski praznici. Da li Transilvanijska brda sezonska destinacija? Kristina-Ana Ilijesku, menadžer destinacije: Može se pešačiti i zimi. Poslednjih godina ne možemo reći da smo imali mnogo snega, ali i bez snega pejzaž ostaje izuzetan. Pogledi iznad sela Bjertan, selo Šejka Mare ili iznad Sigišoare, na primer, oduzima dah i vredi prošetati, da biste videli lepote hladnog perioda. Livade i šume su lepe i bez snega. Neki od turoperatera su pripremili ponude za praznike. Neka tradicionalna dešavanja, kao što je Fuga Lolelor iz Agnite, koje se održava poslednjeg vikenda januara, vredi otkriti“.
Legedna kaže da običaj Fuga Loleor vuče korene iz Srednjeg veka. Tada bi turski jurišnici opsedali tvrđavu Agnitu, a hrabra mlada žena po imenu Ursula prerušila bi se u strašnu nošnju, izašla bi iz tvrđave s bičem i ispuštala glasne zvuke od koji su se plašili Turci. Danas se običaj sprovodi u vidu parade koju otvara šef obućarskog esnafa u pratnji dvoje dece, simbola anđela čuvara. Zatim slede esnafi krojača i krznara, a svaki esnaf predstavlja javnosti tradicionalne zanate, elemente i specifične likove.
