Muzej Narodne Umetnosti u Konstanci
Iako su kapije svih muzeja u Rumuniji zatvorene ovih dana, Muzej Narodne Umetnosti iz Konstance započinje novi projekat. Po nazivom Rumunski ćilimi iz baštine Muzeja Narodne Umetnosti Konstanca“, pozvani ste da svakog meseca na Facebook stranici institucije, ali i na njihovoj veb stranici, otkrijete sliku jedne od tkanina, uz njen analitički dosije. A da bismo vas ubedili da obiđete ovaj muzej kada dođete na rumunsku obalu Crnog Mora, napravićemo i jedna virtuelni obilazak.
Daniel Onea, 30.04.2020, 13:22
Iako su kapije svih muzeja u Rumuniji zatvorene ovih dana, Muzej Narodne Umetnosti iz Konstance započinje novi projekat. Po nazivom Rumunski ćilimi iz baštine Muzeja Narodne Umetnosti Konstanca“, pozvani ste da svakog meseca na Facebook stranici institucije, ali i na njihovoj veb stranici, otkrijete sliku jedne od tkanina, uz njen analitički dosije. A da bismo vas ubedili da obiđete ovaj muzej kada dođete na rumunsku obalu Crnog Mora, napravićemo i jedna virtuelni obilazak.
Joana Tompe, muzeolog u Muzeju Narodne Umetnosti iz Konstance, kaže da ćemo upoznati instituciju koja ne predstavlja samo tradiciju i istoriju Dobrudže, već celog rumunskog prostora: Stalnoj izložbi smo dali nacionalni karakter. Predstavljamo sve etnografske oblasti zemlje: Transilvaniju, Moldaviju, Munteniju, Olteniju, Dobrudžu i glavne zanate koji definišu našu rumunsku civilizaciju. Zgrada u kojoj se nalazi muzej bila je prva gradska kuća u Konstanci, sagrađena 1862. godine, prema planovima arhitekte Joana Sokoleskua, arhitekte koji je projektovao mnoge zgrade nacionalne baštine u Rumuniji, u neo-rumunskom stilu. To je kombinacija stare arhitekture, sa stubovima, sa kapitelima brankovanskom stilu. Gradska kuća je funkcionisala kratko, a zatim je bila Pala Pošte. Muzej je otvoren prvom izložbom umetnosti Dobrudže 1871. godine. Uspeli smo da napravimo kolekciju namenjenu Dobrudži, Rumunima iz Dobrudže koji su živeli na obali Dunava, u selima od Ostrova do Hršova, odražavajući multikulturalni karakter oblasti“.
Nakon pravljenja dobrudžanske kolekcije, pažnja je bila usmerena na druga etnografska područja zemlje, kaže Joana Tompe: Dakle, imamo nekoliko kolekcija narodnih nošnji iz svih delova zemlje, koji predstavljaju tipologiju rumunske nošnje. Imamo predmete za ukrašavanje enterijera, tkanine iz svih etnografskih oblasti, a stalna izložba predstavlja specifičnosti svake oblasti. Imamo pamučne i boranjske tkanine, peškire, stolnjake, posteljinu. Imamo ukrase koji su nosili Rumuni. U prizemlju je prostor rezervisan za izložbu seoskih ikona naslikanih na staklu. Reč je o veoma vrednoj kolekciji ikona iz najvećih centara ikona, koji su funkcionisali u Transilvaniji od samih početaka. Ovaj zanat predstavljamo u hronološkoj i stilskoj evoluciji. Imamo salu rezervisanu za verske predmete, ikone naslikane na drvetu, ikone koje su naslikali Dobrudžani, pod uticajem susednih Lipovana i potiču sa severa Dobrudže, kao i grčke ikone“.
Slikanje na staklu, toliko cenjeno, rađeno je samo u Transilvaniji. Regija je bila deo Habsburškog carstva, kasnije Austrougarske, kaže Joana Tompe, muzeolog u Muzeju Narodne Umetnosti iz Konstance, koja nam pomaže da razumemo poreklo ovog zanata: Rumuni nisu pripadali državnoj religiji niti službenom jeziku. Njihove crkve su bile rušene, a Rumuni su morali da oslikavaju ikone u sopstvenom domaćinstvu. Tako se javila pojava slikanja seljačkih ikona na staklu u Transilvaniji. Zanat je nastao u selima Nikula i Gerla, pored Kluža, pojavom proizvodnje stakla. Bilo je potrebno šumovito područje, da bi imao drvo za topljenje silikonskog peska i da bi se ručno dobile staklene ploče. Ako ih gledamo na svetlu, ikone imaju neravnine, mehuriće vazduha, što pokazuje način dobijanja i ručnu obradu stakla. Fenomen ikona na staklu može biti viđen samo u Transilvaniji. Bilo je mnogo centara koji su se proširili na celu Transilvaniju, počevši od okoline Kluža, ali samo tamo su pravljene seljačke ikone na staklu“.
U Muzeju postoje odeljci koji rekonstruišu seosko domaćinstvo, ali i alat i predmeti iz domaćinstva. Bogat odeljak pripada posuđu. Neki su od gline, neki od metala. Joana Tompe, muzeograf u Muzeju Narodne Umetnosti iz Konstance: Keramika je u Dobrudži bila manje razvijena nego u drugim oblastima u zemlji. Iako mi imamo, paradoksalno, dugu tradiciju grnčarstva, grčke i rimske keramike, ona se mogla razvijati sve dok su u tim primorskim gradovima upravljale stabilne administracije: rimska ili grčka. U srednjem veku, u modernoj epohi, kada su se na teritoriji Dobrudže vodili mnogi ratovi, kada je Dobrudža bila uvrštena u Osmanlijsko carstvo, više nije bilo moguće baviti se grnčarstvom, jer su ovo proizvodi koji su kratkotrajni. Narod koji može predstaviti svoju evoluciju keramikom je narod koji dokazuje stabilnost i kontinuitet na ognjištu sela. Metalne posude koje predstavljamo na izložbi su karakteristične za celo balkansko područje, koje je imalo istu ekonomsku i političku sudbinu kao Dobrudža. Pre svega, napravljeni su od metala da se ne bi lomili. Mi smo sakupili na idealnom mestu i posuđe Rumuna, i Arumuna, i Turaka i Tatara. Razlike se mogu videti u stilu ukrašavanja“.
Ovaj muzej su posetili turisti iz celog sveta. Uživali su u detaljnim prezentacijama na svim jezicima međunarodne cirkulacije, a poseta u proseku traje 30 minuta. Trenutno, poseta može trajati koliko želite, jer je muzej otvorio svoje virtuelne kapije. Na njihovoj veb stranici, ali i na stranicama društvenih mreža, možete videti predmete, uz njihov opis. Ne nedostaju ni narodni običaji, o kojima muzej opširno piše, ilustrujući ih slikama predmeta iz kolekcija.
