Visoravan Mehedinci, „Kultura, ljudi i priroda“
Visoravan Mehedinci na jugozapadu Rumunije je poznat po svom harmoničnom spoju tradicionalne kulture i prirode.
Marija Nenadić-Zurka и Daniel Onea, 08.10.2026, 13:04
Visoravan Mehedinci na jugozapadu Rumunije je poznat po svom harmoničnom spoju tradicionalne kulture i prirode. Da bi procenili i promovisali ovo nasleđe, Udruženje Sinaptika, Muzej ASTRA i opština Isverna u okrugu Mehedinci sprovode projekat „Kultura, ljudi i priroda“. Inicijativa, koju sufinansira Uprava Nacionalnog kulturnog fonda, prva je u Rumuniji koja koristi koncept „kulturnog pejzaža“. Kroz volonterske kampove, projekat je privukao mlade strance koji traže autentično iskustvo. Cilj je očuvanje tradicija i promocija održivog turizma, u harmoniji sa prirodom. Jonika Parvu, koordinator projekta „Kultura, ljudi i priroda“ iz Udruženja Sinaptika, predstavlja ciljeve ove inicijative i specifičnosti regiona.
„Naši partneri su Nacionalni muzejski kompleks ASTRA u Sibinju i opština Isverna. Projekat sufinansira Uprava Nacionalnog kulturnog fonda. Ranije smo sprovodili projekte posvećene kulturnom nasleđu Mehedinca. Ovog puta smo odlučili da se pozabavimo novom temom za Rumuniju, naime kulturnim pejzažom. Projekat je pri kraju, a njegove aktivnosti su bile posvećene visoravni Mehedinc. Ovo područje ima izuzetno bogatstvo u pogledu tradicionalne kulture. Ovde postoji kombinacija prirode i ljudskih aktivnosti kroz istoriju, elementi koji čine region posebnim. Područje se ne odlikuje izuzetno širokim vidicima, jer je visoravan visoka samo nekoliko stotina metara. Region je poseban jer ovde tradicionalna kultura još uvek nije pretrpela štetu koju beležimo i poznajemo u Maramurešu ili na mnogim mestima u Transilvaniji, regionima inače poznatim po svojoj kulturnoj vrednosti.“
Za potrebe terenske dokumentacije, projektni tim je organizovao dva volonterska kampa u opštini Isverna. Strani državljani zainteresovani za rumunsko tradicionalno nasleđe takođe su učestvovali u ovim aktivnostima. Prvom kampu je prisustvovao mladić iz Francuske i stručnjak iz Litvanije, dok je drugom kampu prisustvovao mladi urbanista iz Kine, koji studira u Torinu, u Italiji. Zajedno sa volonterima, stručnjaci su analizirali tradicionalne strukture u tom području, kako je objasnio Jonika Parvu, koordinator projekta.
„Identifikovali smo osnovne elemente koji odlikuju visoravan Mehedinci. Prvi su konaci raštrkani van sela. Drugi element je palanka. Ovo predstavlja sklonište za životinje, izuzetno staro po strukturi i načinu gradnje, koje se može prepoznati još od praistorijskih vremena. Takođe je važan način na koji su napravljene bašte na platou, one za povrće, za kukuruz i za vinovu lozu. Sve ovo čini kulturni pejzaž. Sa stanovišta UNESKO-ve klasifikacije, ovo područje je organski razvijen kulturni pejzaž. Niko nikada nije planirao da mesto izgleda ovako ili onako. Pejzaž je formiran prilagođavanjem ljudskog delovanja okruženju, sa arhitektonske perspektive i sa stanovišta materijala koji su korišćeni kroz istoriju, sve do pre 50 ili 60 godina.“
Neki od ovih konaka su i danas u upotrebi. Na visoravni Mehedinci, konak je privremeni smeštaj, koji se koristi posebno tokom leta, oko kojeg su meštani gajili svoje životinje. Dok je glavno stado odvođeno na ispašu na planini, porodice su držale jedno ili dva goveda i nekoliko ovaca u blizini konaka za dnevnu konzumaciju mleka i sira. Takođe, tamo su ljudi obrađivali baštu, voćnjak ili vinograd. Jonika Parvu nam daje detalje o arhitekturi ovih konstrukcija:
„Otkrili smo desetine takvih konaka tamo. Oni se kreću od dvosobnih struktura do izuzetno velikih struktura, razvijenih na tri nivoa, zbog konfiguracije zemljišta. Meštani nisu poravnali teren, već su strukturu gradili stepenasto, na padini brda. Još uvek ima uglavnom starijih ljudi, koji tamo borave tokom leta. Koriste otvoreno ognjište, što je stari sistem grejanja i pripreme hrane. Najstarija struktura koju smo mogli vizuelno da identifikujemo, bez detaljnog ispitivanja, stara je otprilike 200 godina. Zgrada je bila naseljena od početka do pre pet, šest ili najviše deset godina. Ljudi su živeli upravo tako, čak ni struja nije uvedena. Još uvek postoje meštani, stari ili ne tako stari, koji svoju žetvu u jesen nose kolima koja vuku krave. Više nemaju volove, ali krave vuku kola.“
Tradicionalni način života i način na koji su meštani oblikovali teren generacijama čine visoravan Mehedinci pogodnom destinacijom za lagano planinarenje. Jonika Parvu, koordinator projekta „Kultura, ljudi i priroda“, opisuje iskustvo turista koji putuju stazama u ovom regionu.
„Iz ove perspektive, govorimo o kulturnom pejzažu koji kombinuje ljudski rad sa planinskim vrhom, sa komadom šume i sa „kukujem“, rečju koja označava više brdo. Terase su, s jedne strane, omogućile određenu poljoprivrednu kulturu i, podjednako, zaustavile poplave. Ova kombinacija prirode i ljudi navela nas je na pomisao da se radi o kulturi i prirodi. On formira izuzetno lep i poseban kulturni pejzaž, posebno zato što je to pejzaž koji se može videti peške. Ne treba vam asfalt. Rute ne traju duže od pet ili šest sati hoda. Ne govorimo o napornim planinskim usponima ili rutama od desetina kilometara. Krećete iz jednog sela, stižete u drugo i putujete 6 kilometara u maloj petlji. Na bilo kojoj ruti koju izaberete, stižete do „kukuja“, tog brda koje se uzdiže iznad ostalih, odakle vam se otvara izvanredan pogled. Tokom četiri sata laganog hodanja, imate vremena da stanete i pojedete voće ako je leto. Možete fotografisati ili jednostavno sesti na travu i slušati vetar u posebnoj tišini. Za četiri sata možete napustiti ravnicu ili livadu i popeti se na brdo. Tamo ćete otkriti da ste skoro na istoj visini kao i planine Parang i da vidite planine Retezat u daljini, u visini očiju.“
Kroz projekat „Kultura, ljudi i priroda“, visoravan Mehedinci se predstavlja kao model suživota ljudi i životne sredine. Zaštita sezonskih imanja, tradicionalnih poljoprivrednih tehnika i staza između sela nudi zajednici Izverna šansu za razvoj održivog turizma, zasnovanog na prirodi i kulturnom identitetu mesta.
