Agrošumarski sistemi protiv klimatskih promena (29.09.2023)
Na jugu Rumunije, u blizini mesta Dabuleni – domovine lubenice, ima preko sto hiljada sušnih hektara. Nazivaju ih i Rumunskom Saharom“. Područje već pokriva veliki deo županije Dolž, a šumari i nevladine organizacije svim silama pokušavaju da zaustave napredovanje peska, uglavnom uz pomoć zasada bagrema. U mestu Krčea, u blizini međunarodnog aerodroma Krajove, tokom leta, stradaju poljoprivredne kulture. A leta u Olteniji su duga. Međutim, Fondacija Šuma sutrašnjice“ došla je na novu ideju i odvija eksperiment.
Eugen Coroianu, 29.09.2023, 18:30
Ovde imamo crvenkasto-braon zemlju, polu-glinastu strukturu. Ne reaguje baš dobro u sušnoj sezoni, puca od suše – objašnjava Marijan Meheniči, iz kompanije koja pomaže u uspostavljanju ove eksperimentalne plantaže.
Njegove ekipe su pripremile 1,3 hektara zemlje koja je zasejana žitaricama i povrćem, kao i okolne njive. Ono što izdvaja ovu parcelu, međutim, jeste to što je istovremeno zasađena drvećem i voćkama. Uvek tražeći nova rešenja u borbi protiv klime, pomenuta fondacija, ovde finansira studiju o performansama sistema agrošumarstva.
Želimo da se što aktivnije borimo protiv klimatskih promena i da povećamo šumske površine u Rumuniji. Posebno u ravničarskim oblastima, gde nalazimo oko 6% rumunskih šuma, sistemi agrošumarstva donose višestruku korist – smanjenje ugljen-dioksida iz atmosfere, povećanje ekonomskog potencijala poljoprivrednih useva kroz vlagu koju obezbeđuju drveće i đubrenje zemljišta, zaštitu za domaće životinje gde se u farmama implementiraju agrošumarski sistemi, objašnjava Mihail Karadajka, direktor ove fondacije.
Ali šta je sistem agrošumarstva? Saznajemo sa sajta fondacije. U specijalizovanoj literaturi postoji mnogo definicija, ali sve one naglašavaju integraciju drveća i drugih drvenastih vrsta (u različitim kombinacijama) u poljoprivredne kulture, na pašnjacima ili u stočarskoj delatnosti, kako bi se iz istog zemljišta izvukle dodatne koristi. Šumske zavese koje štite useve žitarica, usamljena ili grupisana stabla drveća, koje se nalaze na pašnjacima za životinje, primeri su za Rumuniju, ali je koncept mnogo bogatiji u primenama. To je možda najstariji model održivog upravljanja zemljištem, koji datira još iz perioda neolita, kada su ljudi počeli da gaje biljke u zaklonu šuma. Ali u 20. veku, agrošumarski sistemi su na Zapadu skoro potpuno zamenjeni intenzivnom poljoprivredom: usevi zasađeni na neprekidnim površinama, održavani mehanizovanim sredstvima i hemijski podržani da se bore sa štetočinama ili da postanu produktivniji. U poslednjih 40 godina, međutim, perspektiva je počela da se menja, a uloga šumskih struktura integrisanih u poljoprivredne kulture ili stočarstvo se sve bolje razume i primenjuje u praksi.
Prema podacima Evropskog udruženja za agrošumarske sisteme (EURAF), na našem kontinentu ima više od 8 miliona hektara koji se obrađuju na ovaj način. Drveće obezbeđuje drvo za izgradnju ili energiju, jestivo voće, hlad i hranu za životinje. Istovremeno, stabilizuje zemljište i uravnotežuje njegov hemijski sastav, obezbeđuje zaštitu useva od vremenskih nepogoda ili štetočina, prečišćava vazduh i čuva kvalitet vode u prostoru. Šume ili šumske zavese podržavaju poljoprivredne useve, čine ih produktivnijima i povećavaju njihovu otpornost na klimatske promene. Naše istraživanje je, nadamo se, prvi korak za veliki razvoj rumunskog agrošumarstva, kažu stručnjaci iz Fondacije Šuma sutrašnjice“.
Glavni istraživač projekta je Mihaj Enesku, šef radova na Univerzitetu agronomskih nauka i veterinarske medicine u Bukureštu:
Imamo parcelu koju smo podelili na 20 parcela kvadratnog oblika, širine 24 metra, na kojima ćemo zasaditi uobičajene šumske vrste kao što su hrast, jasen, topola, javor i mnoge druge, ali i neke manje korišćene u Rumuniji. Posebno kserofitne vrste, koje su otporne na sušne uslove, kao što su autohtone vrste: mehurasti hrast, ili druge, neautohtone, iz drugih zemalja, kao što su grab ili turkestanski brest (Ulmus pumila – lat.). Zasadićemo i bobičasto žbunje. Ovde iza mene već vidimo malinu, u intenzivnom sistemu. Sadićemo i kupine, ali i dosta poljoprivrednih vrsta. Biće dosta kukuruza i suncokreta različite debljine i savremene tehnologije. Testiraćemo i druge predloge, koji su već dali dobre rezultate u zemljama uglavnom centralne i zapadne Evrope, odnosno na većim rastojanjima. Doći ćemo i sa navodnjavanim redovima, nenavodnjavanim redovima, đubrenim redovima, neđubrenim redovima, tako da odgovorimo na više od dvadeset istraživačkih pitanja. Računam na brze rezultate, možda ne u prvoj, ali u drugoj, trećoj i četvrtoj godini sigurno, jer je to projekat koji će trajati četiri godine. Kladim se da će rezultati biti u najmanju ruku zanimljivi, i jedva čekamo da ih promovišemo.
Konačni cilj projekta je kreiranje vodiča dobre prakse u korist rumunskih farmera i šumara. Jedan Priručnik za korišćenje agrošumarskih sistema u našoj zemlji, koji uzima u obzir lokalne specifičnosti: koje vrste se mogu kombinovati, gde, kako, kada i sa kojim efektima.
