Ornitodata, portal posvećen upoznavanju vrsta ptica

Dostignut je simboličan, ali veoma važan trenutak: Ornitodata, baza podataka Rumunskog ornitološkog društva, zabeležila je 2.000.000. javno posmatranje.

Marija Nenadić-Zurka и Daniel Onea, 31.10.2025, 13:01

Dostignut je simboličan, ali veoma važan trenutak: Ornitodata, baza podataka Rumunskog ornitološkog društva, zabeležila je 2.000.000. javno posmatranje. Ova prekretnica označava ne samo kvantitativni učinak, već i sazrevanje učešća volontera i naučnu relevantnost prikupljenih informacija. Projekat, koji se razvio od interne potrebe do složenog digitalnog alata, sa mobilnom aplikacijom i međunarodnom saradnjom, danas prikazuje živu mapu prisustva, rasprostranjenosti i migracije ptica, a prikupljeni podaci su od vitalnog značaja za napore zaštite biodiverziteta.

Iza ovog uspeha stoji posvećen tim i, pre svega, ogromna zajednica volontera. Od iskusnih ornitologa do običnih ljubitelja prirode, hiljade ljudi izlaze na teren i, uz pomoć svojih mobilnih telefona, doprinose ovom izuzetnom poduhvatu. Svaka zabeležena vrsta, od najčešćih do najređih, dodaje deo složenoj slagalici biodiverziteta. Da bismo bolje razumeli istoriju, izazove i uticaj ovog poduhvata, razgovarali smo sa Kristijanom Domšom, ekologom u Rumunskom ornitološkom društvu, jednim od specijalista zaduženih za analizu podataka koji ulaze u sistem. On objašnjava kako je projekat nastao iz hitne potrebe za centralizacijom informacija, koje su do tada bile fragmentirane i teške za upravljanje.

„Terenske studije se zasnivaju na ogromnim količinama podataka. Što više informacija imate, to možete izvući relevantnije zaključke. U početku smo se u velikoj meri oslanjali na međunarodne aplikacije, a naše kolege su nam ih, nakon prikupljanja podataka, periodično slale da ih ručno centralizujemo u različitim oflajn formatima, kao što su Access ili Excel baze podataka. U jednom trenutku, javila se prirodna potreba da imamo sopstvenu bazu podataka. Tako je sve počelo, oko 2014. godine, kada smo počeli da radimo na prvoj verziji Ornitodata. Početkom 2016. godine, platforma je postala javna i dostupna svima, ali je radila samo u veb formatu. Oni koji su prikupljali podatke morali su da sednu ispred računara nakon izlaska na teren i ručno unesu svako zapažanje.“

Preko dva miliona validiranih zapažanja odražava ne samo raznolikost ornitofaune, već i posvećenost rastuće zajednice, u kojoj većinski doprinos, preko 90%, ne dolazi od stručnjaka, već od volontera. Kristijan Domša naglašava važnost svakog doprinosa i načina na koji se ove informacije prikupljaju.

„Sistem Ornitodata je, u suštini, organizovan način prikupljanja informacija sa terena. To mogu biti ili specijalizovani podaci, koje prikupljaju stručnjaci u okviru programa praćenja, ili povremena zapažanja, koja šalje svako ko izađe u prirodu i sa sigurnošću prepozna vrstu. Zapažanja se odmah prenose i prikupljaju u zajedničkoj bazi podataka, doprinoseći dva miliona zapisa. To je impresivna brojka, koja odražava moć koncepta građanske nauke: strastveni ljudi, ne nužno stručnjaci, mogu odlučno doprineti takvim inicijativama. Moramo shvatiti da se velika većina ovih podataka, verovatno preko 90%, prikuplja na volonterskoj osnovi.“

Tehnološki razvoj je odigrao ključnu ulogu u širenju projekta. Prelazak na korišćenje mobilne aplikacije radikalno je pojednostavio proces i otvorio vrata mnogo većem broju saradnika. Kristijan Domša, specijalista u Rumunskom ornitološkom društvu, opisuje ovaj tehnološki skok, koji je doveo do prave eksplozije u količini prikupljenih podataka.

„Kako se tehnologija razvijala, osetili smo potrebu za nadogradnjama. 2017. godine napravili smo prvi korak sa specijalizovanom mobilnom aplikacijom, „Vidi roda“. Cilj je bio da se prikupe podaci isključivo o beloj rodi, lako prepoznatljivoj i voljenoj vrsti, što ju je učinilo savršenom za angažovanje šire javnosti. To je bio prirodan korak. Zatim, početkom 2020. godine, pokrenuli smo novu, modernizovanu verziju Ornitodata, koja je takođe uključivala i opštu mobilnu aplikaciju, dostupnu na Androidu i iOS-u. To je bio trenutak koji je generisao ogroman kvalitativni i kvantitativni skok. Imali smo eksponencijalno više korisnika i doprinosa, a prikupljanje podataka je praktično eksplodiralo.“

Međutim, iza prijateljskog interfejsa postoje i izazovi. Kao i kod mnogih projekata koje razvijaju nevladine organizacije, finansiranje je stalni izazov, a troškovi su znatni.

„Imamo mnogo izazova, ali najveći je verovatno finansijski. Kao nevladina organizacija, dobijamo finansiranje iz projekata i, iskreno, na početku nismo pravilno procenili finansijski obim takvog poduhvata. Tehnologija se brzo razvija, a razvoj, prilagođavanje i stvaranje novih funkcionalnosti mnogo košta. Pronalaženje resursa je stalni izazov. Još jedan veliki izazov vezan je za posmatrače. Neki doprinose masovno podacima, drugi manje, ali motivisanje svih, njihovo držanje blizu i ubeđivanje da stalno doprinose informacijama zahteva kontinuirani i veoma, veoma veliki napor.“

Uticaj Ornitodate prevazilazi granice Rumunije. Projekat se nedavno proširio na Republiku Moldaviju, a podaci koje prikupljaju volonteri u zemlji unose se na kontinentalnom nivou, pomažući naučnicima da razumeju trendove populacija vrsta i migracione rute. Stoga, svako zapažanje postaje relevantno na evropskom nivou. Konačno, poruka Kristijana Domše je poruka zahvalnosti i svesti o suštinskoj ulozi koju volonteri igraju.

„Sve odluke o zaštiti prirode i sve naučne analize zasnivaju se na ogromnim količinama podataka. U ovom kontekstu, volontiranje je neophodno. Zahvaljujemo se volonterima, jer bez njih ovaj sistem jednostavno ne bi bio moguć. Njihovo kontinuirano učešće je ključno za funkcionisanje sistema u budućnosti. I ove informacije ne ostaju samo na lokalnom nivou. Ornitodata, kao i druge međunarodne baze podataka, doprinosi mnogim podacima evropskim inicijativama. To znači da šira javnost u Rumuniji, svojom velikodušnošću, vremenom i resursima, pomaže u razumevanju fenomena na kontinentalnom nivou, od migracije ptica do statusa očuvanja vrsta.“

Ornitodata je više od digitalne platforme; to je živa zajednica, ujedinjena strašću prema prirodi i željom da je zaštiti. Baza podataka će postati neophodan alat za buduće generacije istraživača i za donošenje ekoloških odluka koje će oblikovati našu budućnost.