Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Izveštaj ,,Živa planeta“ (30.11.2018)

Prošlo je dvadeset godina od prvog Izveštaja,,Živa planeta“, bijenale Medjunarodne organizacije za očuvanje prirode (World Wide Fund for Nature) o zdravstvenom stanju Planete. Od jednog do drugog izveštaja situacija se pogoršavala zbog štetnog uticaja čoveka. Globane populacije ptica, riba, sisara, gmizavaca smanjuju se svakom godinom, šume nestaju, tlo je degradirano a okeani i reke su sve zagadjeniji. Ekosistemi se uništavaju i divlji život polako nestaje. Ekologisti upozoravaju na potrebu postizanja globalnog sporazuma o zaštiti biodiverziteta kako bi se obnovili životni uslovi i priroda uopšte.

Izveštaj ,,Živa planeta“ (30.11.2018)
Izveštaj ,,Živa planeta“ (30.11.2018)

, 30.11.2018, 09:42



Ovogodišnji izveštaj predstavlja sumornu sliku degradacije prirode, smatra Adrijana Troča, ekspert WWF Rumunija: ,,Izvestaj ,,Živa planeta“ je studija koja uporedjuje zdravstveno stanje Palnete sa stepenom ljudske potrošnje i pristiska i uporedjuje evoluciju beskičmenjaka sa našim globalnim karbonskim otiskom. Ovgodišnji izveštaj potvrdjuje da smo u poslednjih 40 godina izgubili 60% populacije beskičmenjaka. Studija pokriva 14 000 populacija i 4000 vrsta kičmenjaka: sisara, riba i vodozemaca. Najveći gubitak beleži se i dalje kod vodenih vrsta, posebno slatvovodnih. Ovde se radi o gubitku od 83%.Najveći gubicin zabeleženi su u tropskim zonama, a najporaznija situacija je kod korala na malim dubinama. Ovde gubici iznose od skoro 50%, i to samo u poslednjih 30 godina neverovatno kratak rok. I to uslovima kada Veliko koralsko ostrvo svake godine doprinosi otvaranju 70 000 novih radnih mesta u Australiji i donosi skoro 6 miliardi dolara godišnje. Svaka vrsta ima veliku vrednost za nas i to na svim planovima. Bez ovih divljih vrsta Planeta ne bi bila nastanjena. Potreban nam je biodiverzitet za nabavljanje hrane, vode i rekreaciju.“



Izveštaj ,,Živa planeta“ pored upozorenja na prekomernu eksploataciju zemlje, ukazuje i na veliki doprinos prirode svetskoj ekonomiji, naglašava Adrijana Troča: ,,Priroda daje veliki doprinos otvaranju novih radnih mesta, a oprašivanje biljaka je od velike važnosti za popljoprivrednu proizvodnju. Na globalnom nivou usluge prirode prevazilaze 125 triliona dolara godišnje. Kada govorimo o oprašivačima biljaka, traba naglasiti da se njihov broj smanjuje i ovde treba da investiramo. U Americi farmeri su prošle godine investirali skoro 300 miliona dolara kako bi imali dovoljan broj košnica za oprašivanje plantaća badema. Pritisak je veoma snažan na sve vrste. Ljudska aktivnost je negativno uticala na staništa i prirodne resurse. Praktično zbog našeg načina potrošnje i ne samo energije negativno utičemo na divlje vrste. U poslednjih 50 godina nestalo je 20% amazonske prašume, što je ogromno naročito kada je svima poznato da je Amazon hotspot diodiverziteta. Nestao je veliki broj divljih vrsta, delom i zbog plantaža palmovog ulja koje sada pokrivaju velike šumske površine.“



Gubljenje biodiverziteta je opasnost ravna klimatskim promenama, upozoravaju autori 12 Izveštaja,, Živa planeta“, sa napomenom da u ovom kratkom vremenu koji imamo na raspolaganje na globalnom planu treba redefinisati način zaštite i obnove prirode. WWF poziva globalnu zajednicu da postigne svetski dogovor koji bi zaustavio ubrzani nestanak divljeg života. Adrijana Troča objašnjava: ,,Imamo sansu da preduzmemo nešto. Eksperti kažu da smo mi možda poslednja generacija koja može da promeni istorijski tok. Imamo i nekoliko pozitivnih rezultata u poslednje vreme. Populacija tigrova je bila na putu nestanka, smanjena je za 90% u poslednjem veku i sada imamo oko 4000 tigrova u divljini. Zahvaljujući naporima država, stručnjaka i običnih gradjana ova vrsta se oporavlja. U Nepali raste broj tigrova. Evropski bizoni koji su nestali u Rumuniji pre 200 godina i sada zahlaljujući uloženim naporima za konzervaciju njihov broj se povećava u divljini. Imamo oko 50 bizona u rumunskim Karpatima.“



Pored ovih vrsta mnoge životinaje i ptice koje su bile na rubu nestanka uspele su da prežive zahvaljujući programima repopulacije divokoza,elana, jelena, šakala, dabrova, sivih i stepskih orlova.


Zelena Planeta петак, 25 октобар 2024

Dunavski put-Via Danubiana

U Rumuniji se radi na ruti ekoturizma koja će istraživaču pružiti jedinstvena iskustva, od prirodnog i kulturnog nasleđa do jedinstvenih...

Dunavski put-Via Danubiana
(Foto: chairulfajar / unsplash.com)
Zelena Planeta петак, 31 мај 2024

Zvučno zagađenje u Rumuniji

Buka je sve veći izazov za savremena društva i može stvoriti ozbiljne zdravstvene probleme poput srčanih i cirkulatornog sistema – uzrokovane...

Zvučno zagađenje u Rumuniji
(foto: StockSnap / pixabay.com)
Zelena Planeta субота, 04 мај 2024

Održivi, 15-minutni gradovi (26.04.2024)

Ljudi sve više žive u gradovima i to se mora ozbiljno uzeti u obzir pri projektovanju i upravljanju njima. Velike metropole se suočavaju sa...

Održivi, 15-minutni gradovi (26.04.2024)
Ponovno povezivanje starih šuma planine Fagaraš (29.03.2024)
Zelena Planeta субота, 04 мај 2024

Ponovno povezivanje starih šuma planine Fagaraš (29.03.2024)

U planinama Fagaraš, u centru Rumunije, Fondacija „Conservation Carpathia” brine o demonstrativnom prostoru u okviru evropskog projekta poznatog...

Ponovno povezivanje starih šuma planine Fagaraš (29.03.2024)
Zelena Planeta петак, 29 септембар 2023

Agrošumarski sistemi protiv klimatskih promena (29.09.2023)

Na jugu Rumunije, u blizini mesta Dabuleni – domovine lubenice, ima preko sto hiljada sušnih hektara. Nazivaju ih i Rumunskom Saharom“....

Agrošumarski sistemi protiv klimatskih promena (29.09.2023)
Zelena Planeta петак, 30 јун 2023

Suša u Evropi. Šta sledi dalje? (30.06.2023)

Evropa bi se mogla suočiti sa još jednim sušnim letom, povrh nestašice vode sa kojom se već suočavaju delovi kontinenta. Uzroci su toplija...

Suša u Evropi. Šta sledi dalje? (30.06.2023)
Zelena Planeta петак, 26 мај 2023

Problem medveda u Rumuniji – različiti pristupi (26.05.2023)

Posljednjih godina, vesti o medvedima koji dolaze u naseljena područja postale su gotovo banalnost, u Rumuniji. Nanose štetu, a ponekad čak i...

Problem medveda u Rumuniji – različiti pristupi (26.05.2023)
Zelena Planeta субота, 29 април 2023

Šakali – problem u Rumuniji (28.04.2023)

Šakali, invazivna vrsta u Rumuniji, u poslednje se vreme sve više razmnožavaju. U raznim ruralnim područjima zemlje, stanovnici se žale da...

Šakali – problem u Rumuniji (28.04.2023)

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company