Rumunija i sredstva iz Nacionalnog plana za oporavak i rezilijenciju (04.05.2026)

Rumunija je povratila oko 350 miliona evra iz Nacionalnog plana za oporavak i rezilijenciju ali gubi više od 450 miliona evra iz zahteva za isplatu broj 3.

Marija Nenadić-Zurka и Daniela Budu, 04.05.2026, 12:38

Ministar za investicije i evropske projekte, Dragoš Paslaru, objavio je da je Rumunija uspela da povrati 350,7 miliona evra iz Nacionalnog plana za oporavak i rezilijenciju, koji su prvobitno bili suspendovani, ali trajno gubi 458,7 miliona evra. Ovo je konačna odluka Evropske komisije, prosleđena Bukureštu, u vezi sa zahtevom za plaćanja broj 3 iz Nacionalnog plana za oporavak i rezilijenciju. Dragoš Paslaru je rekao da je ovaj zahtev jedan  od najtežih do sada, prvobitno je podnet 15. decembra 2023. godine. Plaćanje je delimično suspendovano u maju 2025. godine, nakon što je Komisija utvrdila da nekoliko reformi nije zadovoljavajuće sprovedeno. Rumunija je zatim imala period korekcije, a krajem prošle godine je podnela dodatna obrazloženja. Brisel je, međutim, zaključio da četiri važne prekretnice još uvek nisu pravilno rešene. Sada, nakon odluke koju je poslala Komisija, ministar Dragoš Pislaru izjavljuje, u objavi na društvenoj mreži, da je gubitak novca uzrokovan odloženim, nepotpunim reformama „ili loše sprovedenim reformama tokom prethodnih godina“. On, međutim, naglašava da je najvažnija pobeda  u vezi sa posebnim penzijama, od kojih je Bukurešt povratio 166 miliona evra od 231 miliona koji su prvobitno suspendovani. Prema njegovim rečima, uprkos kašnjenju izazvanom ponovljenim odlaganjima zbog pitanja ustavnosti, Evropska komisija je potvrdila da usvojenim zakonom Rumunija ispunjava uslove za ovu prekretnicu. Još 132 miliona evra je vraćeno u dosijeu operacionalizacije institucije koja prati i ocenjuje državne kompanije. Značajni iznosi, gotovo 200 miliona evra, izgubljeni su zbog problema utvrđenih u procesu izbora i imenovanja članova upravnih odbora u nekim velikim državnim energetskim kompanijama, poput Hidroelektrike, Romgaza ili Nuklearelektrike, ali i prilikom imenovanja rukovodstava u državnim transportnim preduzećima. Za ove prekretnice vraćeno je više od 50 miliona evra. Ministar investicija i evropskih projekata ocenjuje da je tamo gde je postojala politička volja Rumunija povratila veći deo dodeljenih sredstava, dok su tamo gde su reforme godinama odlagane izgubljeni značajni iznosi. Neuspeh reformi u okviru Nacionalnog plana za oporavak i rezilijenciju više se ne može prikrivati i mogli bismo doći do gubitaka od više milijardi evra ako se kašnjenja nastave zbog  lošeg upravljanja, tvrdi potpredsednik Evropskog parlamenta, Viktor Negresku. On upozorava da je Nacionalni plan za oporavak i rezilijenciju dostigao kritičnu tačku i da trenutni pokušaji da se reforme ispune u poslednjem trenutku nisu rešenje za deblokiranje sredstava. Rumunija treba da primi još skoro 10 milijardi evra iz Nacionalnog plana za oporavak i rezilijenciju, a vlada u Bukureštu pokušava da sprovede devet reformi do avgusta. S obzirom na to da ne postoji politički konsenzus,  najteža je reforma koja se odnosi na zakon o jedinstvenom sistemu plata.”