Ekonomska upozorenja za Rumuniju (19.05.2026)

Agencija za procenu finansijskog rejtinga Fič upozorava Rumuniju na rizike vezane za političku nestabilnost, kašnjenja u reformama u Nacionalnom planu za oporavak i otpornost (PNRR) i spoljne pritiske na ekonomiju, a naredni meseci biće odlučujući — kaže vršilac dužnosti ministra finansija Aleksandru Nazare.

Dragana Diamandi и Daniela Budu, 19.05.2026, 10:38

Agencija za procenu finansijskog rejtinga Fič upozorava Rumuniju na rizike vezane za političku nestabilnost, kašnjenja u reformama u Nacionalnom planu za oporavak i otpornost (PNRR) i spoljne pritiske na ekonomiju, a naredni meseci biće odlučujući — kaže vršilac dužnosti ministra finansija Aleksandru Nazare.
Fič skreće pažnju da glavni rizik nije kratkoročno izvršenje budžeta, već nedostatak predvidivosti fiskalne strategije za 2027. godinu i naredni period.
I međunarodna agencija za finansijski rejting Standard & Purs takođe zadržava Rumuniju na poslednjem preporučenom investicionom nivou.Međutim, produžavanje političke krize ili nemogućnost dodatnog smanjenja fiskalnih deficita 2027. godine mogli bi dovesti do snižavanja rejtinga — upozorava institucija, dodajući da bi takva situacija smanjila šanse zemlje da do sledeće godine umanji budžetski deficit.
S druge strane, Standard & Purs tvrdi da bi izgledi rejtinga mogli biti poboljšani sa negativnih na stabilne ako se fiskalni i spoljni deficiti značajno smanje i ekonomija se oporavi. Međutim, postizanje ovog cilja zahtevalo bi širok politički konsenzus o merama fiskalne konsolidacije i usvajanje kredibilnog budžeta za narednu godinu. U objavi na društvenoj mreži, Aleksandru Nazare kaže da zadržavanje investicionog rejtinga u komplikovanom spoljnjem i unutrašnjem kontekstu pokazuje efikasnost usvojenih mera konsolidacije, ali da je neophodan nastavak reformi. Prema njegovim rečima, do sledećeg izveštaja agencije, najvažnije će biti šta Rumunija konkretno radi, naime stvarne reforme, apsorpcija evropskih sredstava, budžetska disciplina i kontinuitet u fiskalnoj konsolidaciji.
On, međutim, upozorava da će jul, avgust i oktobar biti kritični meseci, kada će agencije Fič, Mudis i Standard end Purs objavljivati svoje periodične procene, a njihove odluke mogu imati izuzetno ozbiljne posledice po troškove zaduživanja zemlje..
Bez obzira na rešenje koje bude pronađeno za aktuelnu političku i vladinu krizu, ekonomski stručnjaci strahuju da će i spoljni i javni dug Rumunije rasti u narednom periodu, kako bi se pokrili deficiti trgovinskog bilansa.
Već u prva tri meseca godine ukupni spoljni dug Rumunije povećan je za preko tri milijarde evra, dostigavši 231,5 milijardi evra. Štaviše, prema podacima koje je objavila Nacionalna banka, kamatne stope po kojima se rumunska država zadužila u prvom kvartalu godine porasle su za skoro 1% u poređenju sa istim periodom prošle godine.
Tokom prva tri meseca tekući račun platnog bilansa zabeležio je deficit od preko 5,3 milijarde evra, što je manje u odnosu na 6,2 milijarde evra evidentiranih u istom periodu prošle godine.
Što se tiče stranih direktnih investicija u Rumuniji, one su u prvom tromesečju iznosile 1,13 milijardi evra, u poređenju sa više od 1,63 milijarde evra u prva tri meseca 2025. godine.
Analitičari smatraju da za sada nije reč o naročito relevantnom trendu, jer do kraja godine Rumunija može dobiti značajna evropska sredstva kroz programe PNRR i SAFE, što može značajno doprineti privlačenju investitora.