Vesti – 04.06.2026
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka, 04.06.2026, 17:37
Ustavni sud Rumunije odbacio je danas žalbu opozicije u vezi sa zakonom kojim Rumunija sprovodi program Bezbednosna akcija za Evropu – poznat kao SAFE, usmeren na jačanje odbrambene industrije. Odluka je doneta većinom glasova. Prigovor o neustavnosti formulisali su nekoliko članova parlamentarnih grupa u Poslaničkom domu i nezavisni poslanici. Senat u Bukureštu je 26. maja usvojio projekat sa nizom amandmana, koje je predložila vlada. Izmene se tiču načina na koji se evropski novac raspodeljuje institucijama u sistemu nacionalne bezbednosti. Amandmani takođe omogućavaju ovim institucijama da zaključe finansijske obaveze u roku od 30 dana od potpisivanja ugovora o zajmu, a ne od njegovog odobrenja, kako je predviđeno važećim zakonodavstvom.
U Rumuniji, Nacionalni sindikalni blok zahteva hitno povlačenje nacrta zakona o platama u javnom sektoru, za koji tvrdi da je reforma izgrađena na netransparentan način, bez stvarnih podataka i protiv principa pravičnosti. Nacionalna konfederacija sindikata u saopštenju navodi da u svom sadašnjem obliku nacrt ne predstavlja reformu, već reprodukciju postojećih neravnoteža, sa rizikom njihovog pojačavanja i stvaranja novih strukturnih nejednakosti u celom javnom sektoru. Nacionalni sindikalni blok poziva Vladu, između ostalog, da donese čvrste odredbe koje bi obavezale centralne i lokalne javne institucije da transparentno saopšte Ministarstvu rada stavove svih budžetskih zaposlenih, kao i isplaćene plate, kao i njihovu celokupnu strukturu. Novi protesti protiv nacrta zakona o platama u javnom sektoru u Rumuniji održani su u četvrtak, ovog puta u Ministarstvu finansija, poreskoj upravi (ANAF) i u pravosuđu. Parlament bi trebalo da usvoji do kraja avgusta normativni akt, kako se ne bi izgubila tranša finansiranja iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost vredna približno 700 miliona evra.
Stopa apsorpcije sredstava iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost u Rumuniji trenutno je prešla 60%, a u petak bi Savet EKOFIN-a (sastavljen od ministara ekonomije i finansija zemalja članica Evropske unije – prim. aut.) mogao da da konačnu potvrdu o zahtevu za isplatu broj 4 – najavio je vršilac dužnosti ministra za investicije i evropske projekte u vladi u Bukureštu, Dragoš Pislaru. On kaže da će u narednom periodu u zemlju ući 3 milijarde evra, a Rumunija je blizu završetka pregovora sa Evropskom komisijom o poslednjoj izmeni Nacionalnog plana za oporavak i otpornost. Pislaru takođe navodi da je glavni cilj potpuno obezbeđivanje bespovratnih evropskih sredstava, preusmeravanjem finansiranja na projekte u naprednoj fazi implementacije.
Evropska komisija preporučuje Rumuniji da nastavi politiku smanjenja deficita i poveća naplatu poreza, ali i da smanji budžetsku potrošnju. Brisel je objavio preporuke za države članice u izveštaju u kojem ceni napore koje je Rumunija uložila u poslednjoj godini. Međutim, Evropska komisija upozorava da, u odsustvu dodatne i čvrste fiskalne konsolidacije, dopunjene razumnom politikom prihoda i efikasnim strukturnim reformama, Rumunija ostaje izložena rastućim kamatnim stopama i promenama u poverenju investitora. Prema Evropskoj komisiji, fiskalna situacija Rumunije ostaje krhka i obeležena neizvesnostima, između ostalog i zbog trenutnog političkog konteksta. Rumunija se suočava sa akutnim nedostatkom radne snage. Stopa učešća je skoro 10 procentnih poena ispod evropskog proseka. Istovremeno, Rumunija se eksplicitno pominje među državama u kojima je pristup zdravstvu i dugoročnoj nezi nedovoljan, s obzirom na to da javna potrošnja na zdravstvo iznosi oko 6% bruto domaćeg proizvoda, u poređenju sa prosekom Unije od 8%.
Vršilac dužnosti ministra spoljnih poslova Oana Coju istakla je u sredu, na sastanku Ministarskog saveta Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj u Parizu, značaj koji Bukurešt pridaje procesu pristupanja OECD-u – „važnom cilju zemlje koji će nam omogućiti da budemo u klubu razvijenih ekonomija“. Najnovije prognoze Organizacije, takođe objavljene u sredu, pokazuju da je Rumuniji potrebna održiva fiskalna konsolidacija nakon 2026. godine kako bi se stabilizovao javni dug i smanjili spoljni disbalansi. Istovremeno, OECD prognozira da će se rumunska ekonomija smanjiti za 0,1% u 2026. godini i naglašava da bi racionalizacija javne potrošnje, čvršća naplata poreza i šira poreska baza doprineli poboljšanju fiskalne pozicije zemlje.
