Vesti – 13.07.2026

Događaji koji su obeležili današnji dan

Marija Nenadić-Zurka, 13.07.2026, 17:19

Politička kriza i dalje traje čak i nakon nedavnih konsultacija koje je predsednik Rumunije, Nikušor Dan, imao u ponedeljak u Bukureštu sa liderima bivše vladajuće koalicije – Socijaldemokratske stranke (PSD), Nacionalne liberalne stranke (PNL), Unije spasimo Rumuniju (USR) i Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (UDMR), kao i sa parlamentarnom grupom nacionalnih manjina. Nacionalna liberalna stranka (PNL) ostaje pri svojoj odluci da ne učestvuje u vladi zajedno sa Socijaldemokratskom strankom (PSD), jer je tema takve koalicije zatvorena – tvrdi liberal Zigfrid Murešan. S druge strane, predsednik Socijaldemokratske stranke (PSD), Sorin Grindeanu, izjavio je da su postojale takozvane opcije „primirja“ koje su predložili Socijaldemokratska stranka (PSD) i nacionalne manjine, ali da su ih lideri Nacionalne liberalne stranke (PNL) i Unije spasimo Rumuniju (USR), Ilije Boložan i Dominik Fric, kategorično odbacili. Takođe je rekao da je Socijaldemokratska stranka (PSD) u opoziciji. U međuvremenu, Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR, populistička, ultranacionalistička opozicija) potvrđuje da neće podržati nijednu vladu koju predvode četiri stranke koje su izazvale ovu krizu. Prethodno je šef države najavio da neće odustati od dva uslova koja su prvobitno najavljena, naime: imenovanje premijera samo ako ima potrebnu podršku u parlamentu, ali bez većine formirane glasovima stranke Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR). Dana 5. maja, vlada koju je predvodio liberalni lider Ilije Boložan smenjena je predlogom nepoverenja koji su pokrenuli Socijaldemokratska stranka (PSD) i Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR). Nacionalna liberalna stranka (PNL) i Unija spasimo Rumuniju (USR) su potom odlučili da više neće ulaziti u vladu koja uključuje Socijaldemokratsku stranku (PSD). Dve nominacije šefa države za mesto premijera, predsedničkog savetnika i liberala koje je stranka odbacila, nisu dovele do rešavanja političke krize.

U Parizu se danas održao novi sastanak „Koalicije voljnih da podrže Ukrajinu“. Prisustvovali su lideri koji su razgovarali o povećanju podrške Ukrajini i kontinuiranom pritisku na Rusiju da prihvati prekid vatre i nastavi mirovne pregovore. Dnevni red razgovora uključivao je i borbu protiv ruske fantomske flote, koja ilegalno transportuje naftu, mobilizaciju evropske odbrambene industrije u podršci Ukrajini i jačanje njene protivvazdušne odbrane i odbrane protiv balističkih raketa. Osnovana na inicijativu Francuske i Velike Britanije, Koalicija za podršku Ukrajini obuhvata 35 država, kojima se pridružuju Republika Moldavija i Severna Makedonija. Rumuniju predstavlja predsednik Nikušor Dan, koji je pozvan da sutra, zajedno sa ostalim šefovima država i vlada koji su došli u Pariz, učestvuje u svečanostima organizovanim povodom Nacionalnog dana Francuske. Na tradicionalnoj vojnoj paradi na bulevaru Šanzelize, zajedno sa Francuzima, učestvuju vojnici iz svih zemalja koalicije. Rumuniju će predstavljati počasni odred 30. gardijske brigade rumunske vojske „Mihaj Viteazul“.

Rumunija snažno osuđuje neprijateljske sajber aktivnosti koje sprovode grupe pod kontrolom Federalne službe bezbednosti Ruske Federacije, a koje su usmerene na države članice Evropske unije, saveznike NATO-a i njihove partnere, uključujući i našu zemlju, izjavio je u ponedeljak predsednik Nikušor Dan. U objavi na Fejsbuku, šef države je naglasio da, zajedno sa Evropskom unijom, Rumunija šalje poruku da su takvi napadi, usmereni na javne institucije, kritičnu infrastrukturu i osetljive informacije, neprihvatljivi. „Oni su deo šire hibridne kampanje, usmerene na potkopavanje stabilnosti naših demokratija, podsticanje podela u društvu i između saveznika i testiranje kohezije EU i NATO-a. Rumunija će nastaviti da deluje, zajedno sa svojim saveznicima i partnerima, na jačanju sajber bezbednosti i odbrani vrednosti, bezbednosti i jedinstva evroatlantske zajednice“, dodao je predsednik.

Rumunska ministarka spoljnih poslova Oana Coju učestvovala je u ponedeljak na Savetu za spoljne poslove (FAC), koji je održan u Briselu. Dnevni red sastanka obuhvatio je teme od interesa za evropsku bezbednost i za unapređenje ekonomskih interesa EU i njenih država članica. Tokom sednice posvećene strateškom pristupu EU regionu Crnog mora, rumunska intervencija se fokusirala na Čvorište za pomorsku bezbednost, koje će biti operativno pokrenuto u Konstanci i Varni, na trgovinske puteve i na odluku Rumunije, zajedno sa Turskom i Bugarskom, da proširi saradnju radi zaštite kritične infrastrukture. Diskusije su takođe uključivale ruski rat protiv Ukrajine, sa akcentom na evropsku podršku u energetskom sektoru. Intervencija Rumunije istakla je potrebu za evropskim finansiranjem za povezivanje energetske infrastrukture na granici i za podršku paketima sankcija. Što se tiče situacije na Bliskom istoku, fokus je bio na najnovijim dešavanjima u Iranu i hitnoj humanitarnoj situaciji u Pojasu Gaze. Razmatrana su i aktuelna pitanja, kao što su odnosi EU i UN i nedavni događaji u Bosni i Hercegovini. Na marginama sastanka, Oana Coju je takođe učestvovala na sastanku Saveta za saradnju EU i Zaliva.

Godišnja stopa inflacije pala je na 10,42% u junu, sa 10,85% u maju, prema podacima koje je u ponedeljak objavio Nacionalni institut za statistiku. Ovo smanjenje se dešava u uslovima u kojima su usluge poskupele za 13,67%, neprehrambeni proizvodi za 12,29%, a prehrambeni proizvodi za 5,75%. Nacionalna banka Rumunije revidirala je naviše, na 5,5%, sa prethodnih 3,9%, prognozu inflacije za kraj ove godine i očekuje da će ona dostići 2,9% do kraja sledeće godine, prema podacima koje je u maju predstavio guverner Nacionalne banke Mugur Isaresku.

Očekuje se da će se broj stanovnika Rumunije smanjiti za preko 3,4 miliona ljudi do 2080. godine i značajno ostariti, prema podacima Instituta za statistiku u Bukureštu. Prema najnovijim projekcijama, više od četvrtine stanovništva biće starije osobe, a samo oko 13,7% mladi. Institut za statistiku takođe pokazuje da je najveći negativni porast prošle godine zabeležen u regionu Južna Muntenija, a najmanji u regionu Bukurešt-Ilfov. Stručnjaci pokazuju da bi broj stanovnika mogao da ostane oko 19 miliona do 2030. godine, ako ekonomija nastavi da privlači radnu snagu iz inostranstva.