Vesti – 28.08.2026

Događaji koji su obeležili današnji dan

Dragana Diamandi и Newsroom, 28.08.2026, 16:55

Privremena vlada Rumunije odobrila je set mera neophodnih za zatvaranje Nacionalnog plana za oporavak i otpornost. Vanredni sastanak u hibridnom formatu održan je pod uslovom da je rok za pristup sredstvima vezanim za Nacionalni plan oporavka i otpornosti (PNRR) 31. avgust, nakon čega će se nedovršeni projekti nastaviti korišćenjem novca lokalnih administracija. Vladini izvori su precizirali da je moguće da će u ponedeljak biti održan novi vanredni sastanak na kojem će se usvojiti i drugi normativni akti, takođe za projekte finansirane iz PNRR-a, a koji pripadaju Ministarstvu energetike. Nedovršeni projekti bi, međutim, mogli biti spaseni premeštanjem u druge evropske programe, prema rečima potpredsednika Evropskog parlamenta Viktora Negreskua. On je objavio da je zvanično ponudio ovu opciju državama članicama, kako gradilišta škola i bolnica ne bi bila blokirana. Negresku je takođe rekao da rumunske vlasti moraju biti izuzetno koherentne u razgovorima sa Briselom i jasno opravdati kašnjenja na terenu. Ova opcija je od vitalnog značaja, s obzirom na to da su gradske skupštine u trci sa vremenom da završe investicije, a od 4.500 projekata koji još uvek treba da budu primljeni do kraja meseca, završeno je samo 2.000.

U četvrtak je u Kišinjevu, gde je doputovao kako bi prisustvovao manifestacijama organizovanim povodom Dana nezavisnosti susedne Republike Moldavije, predsednik Nikušor Dan poručio da Rumunija, članica Evropske unije i NATO-a, pruža kontinuiranu podršku Republici Moldaviji i Ukrajini, kako na njihovom evropskom putu, tako i suočavanju sa pretnjama iz Rusije. U Kišinjevu, šef države je takođe imao bilateralni sastanak sa prozapadnom predsednicom Majom Sandu i učestvovao je u trilateralnom sastanku Republika Moldavija – Rumunija – Ukrajina. Podsećamo da je Republika Moldavija proglasila nezavisnost od Sovjetskog Saveza 27. avgusta 1991. godine, a Rumunija je bila prva zemlja koja je zvanično priznala novu državu, istog dana.

Komercijalni brod, pod zastavom Dominikanske Republike, zapalio se u Crnom moru, u ekonomskoj zoni Rumunije. Na brodu je bilo 12 članova posade, od kojih je jedan zadobio tešku povredu ruke. Svi članovi posade su spaseni zahvaljujući intervenciji pripadnika granične policije Obalske straže. Akcija spasavanja bila je otežana zbog uzburkanog mora i talasa viših od dva metra. Predsednik Nikušor Dan pozdravio je intervenciju Obalske straže i najavio da će incident biti istražen. On je takođe naveo da je brod bio pogođen i da je, po svemu sudeći, potonuo, ali za sada nije poznato ko ga je pogodio.

Šampion Rumunije u fudbalu, Univerzitatea Krajova (jug zemlje), doživela je dramatičan poraz od ekipe Ararat-Armenija iz Jerevana rezultatom 1:0, u četvrtak uveče u gostima, u revanš utakmici plej-ofa Lige Evrope, čime je eliminisana iz takmičenja. U prvom meču, odigranom u Rumuniji, rezultat je bio 1:1. Univerzitatea će drugu godinu zaredom igrati u glavnoj fazi Lige konferencije, a u petak će saznati protivnike nakon žreba u Monte Karlu. Krajova je poslednji predstavnik Rumunije u aktuelnoj sezoni evropskih fudbalskih kupova. Preostala tri kluba – Univerzitatea i CFR iz Kluža (severozapad zemlje) i FCSB iz Bukurešta – eliminisani su u kvalifikacionim rundama
.
Rumunski predsednik Nikušor Dan najavio je da će 1. septembra nastaviti pregovore o formiranju nove vlade i izrazio uverenje da će ovog puta biti pronađena većina za stabilnu izvršnu vlast. Šef države rekao je da će ponovo pozvati predstavnike političkih stranaka na konsultacije. Objasnio je da tokom jula i avgusta nije predlagao kandidata za premijera jer bi uzastopni neuspesi sa predlozima za predsednika vlade mogli da naruše ekonomsku sliku Rumunije. Predsednik je ovog puta isključio mogućnost formiranja tehnokratske vlade, navodeći da će buduću izvršnu vlast pre svega činiti politički ministri. Prema nezvaničnim informacijama, lideri stranaka već razgovaraju o kompromisnom rešenju: nezavisni premijer bio bi na čelu vlade koju bi većinski kontrolisao PSD, uz podršku Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (UDMR) u parlamentu. Podsećamo, 5. maja parlament je izglasao nepoverenje manjinskoj vladi koju su činili PNL, USR i UDMR, a koju je predvodio liberal Ilije Boložan. Nakon što je evroposlanik Eugen Tomak, koji je prvobitno bio predložen za mandatara, povukao kandidaturu, za premijera je nominovan disident Liberalne stranke Adrijan Vešte, ali nije dobio dovoljan broj glasova za imenovanje.

Danas se odrzava 16. izdanje Međunarodnog aeromitinga u Bukureštu – BIAS. Prvi dan je rezervisan za zvanične treninge, dok su velike vazdušne demonstracije, spektakl sa dronovima, vatromet i koncert zakazani za subotu. Ulaz za javnost je besplatan. Ovogodišnje izdanje posvećeno je rumunskom pioniru avijacije Trajanu Vuji, povodom 120 godina od njegovog istorijskog leta sopstvenim pogonom . Rumunsko ratno vazduhoplovstvo je otvorilo izdanje sa serijom velikih demonstracija akrobacijama, taktičkim vežbama i letovima u formaciji. Jedna od glavnih atrakcija ovogodišnjeg aeromitinga je povratak formacije Frecce Tricolori, zvaničnog akrobatskog tima italijanskog ratnog vazduhoplovstva. Oni će u Bukureštu nastupiti prvi put nakon 14 godina, sa devet aviona MB-339, uz program zasnovan na sinhronizovanim letovima.

Kralj Harald V od Norveške, najstariji vladajući monarh u Evropi, preminuo je u petak u 89. godini, saopštila je Kraljevska palata, preneli su svetski mediji. Kralj je bolovao od hemolitičke anemije, bolesti krvi koju karakteriše neuobičajeno brzo razaranje crvenih krvnih zrnaca. Direktni naslednik prestola, princ Hakon, star 53 godine, koji je bio regent, automatski postaje kralj. Nakon što je stupio na presto 1991. godine, posle smrti svog oca, kralja Olava, Harald je predstavljao Norvešku kao otvorenu i tolerantnu zemlju. Poslednjih nekoliko godina suočavao se sa brojnim zdravstvenim problemima, ali je uvek odbijao da abdicira, obrazlažući da je pred parlamentom položio doživotnu zakletvu. Smrt kralja, čija je uloga bila pretežno ceremonijalna, dolazi u trenutku kada je njegova porodica poslednjih meseci bila umešana u više skandala.

Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel dolazi sledeće nedelje u Bukurešt kako bi predstavila svoje memoare „Sloboda. Sećanja 1954-2021“. Čitaoci će imati priliku da je upoznaju na dva javna događaja, u utorak, 1. septembra, na sesiji autograma, i u Rumunskom ateneumu, gde će razgovarati sa novinarom i diplomatom Emilom Hurezeanuom, koji je veoma upoznat sa nemačkim govornim područjem. Knjiga „Sloboda. Sećanja 1954–2021“ objavljena je na međunarodnom nivou 2024. godine, u više od 30 zemalja. Rumunija je među nekolicinom zemalja u kojima je bivša nemačka kancelarka odlučila da lično učestvuje u predstavljanju knjige, pored Nemačke, Sjedinjenih Američkih Država, Mađarske i Grčke. Na stranicama memoara Merkel se priseća detinjstva i mladosti provedenih u tadašnjoj Nemačkoj Demokratskoj Republici, komunističkoj državi satelitu Sovjetskog Saveza, pada Berlinskog zida i početaka svoje političke karijere. Istovremeno, daje osvrt na odluke koje je donosila tokom 16 godina na čelu nemačke vlade, kao i na susrete sa liderima međunarodne političke scene. Angela Merkel bila je kancelarka Nemačke od 2005. do 2021. godine i prva žena koja je obavljala tu funkciju.