Završen PNRR (01.09.2026)

Nacionalni plan oporavka i otpornosti (PNRR) je završen i u Rumuniji.

Dragana Diamandi и Mihai Pelin, 01.09.2026, 10:37

Nacionalni plan oporavka i otpornosti (PNRR) je završen i u Rumuniji. Do poslednjeg dana obavljani su tehnički prijemi završenih projekata i usvajani normativni akti na sednici Vlade kako bi se ispunio što veći broj preuzetih obaveza i ostvarili zadati ciljevi. U Targu Murešu svečano je otvoren novi Centar za kardiovaskularnu hirurgiju pri Institutu za srce, dok je na autoputu A7 kroz Moldaviju (severoistočni deo zemlje) puštena u saobraćaj još jedna deonica duga gotovo 50 kilometara.
U Rumuniji će ostati značajne investicije, izjavio je vršilac dužnosti premijera, liberal, Ilie Boložan.
Ilie Boložan: „Postoje važni projekti u oblasti velike infrastrukture, što znači modernizovane i elektrifikovane železnice, mreža bolnica u Rumuniji, mnogi projekti vezani za kvalitet obrazovanja u školama u zemlji, u skoro svim županijskim sedištima. Većina škola je modernizovana, opremljena, rehabilitovana odgovarajućom najsavremenijom infrastrukturom.Takođe, veliki broj projekata energetske efikasnosti koje su sprovodile lokalne vlasti uspešno je završen.“
Ilije Boložan je naveo da su sredstva iz Nacionalnog plana oporavka i otpornosti iznosila 13,5 milijardi evra u bespovratnim grantovima, dok je deo namenjen zajmovima iznosio oko sedam milijardi evra. Taj kreditni deo je postepeno smanjivan kako bi se umanjio rizik od gubitka evropskih sredstava.
Ipak, izgubljena su značajna sredstva – na primer, 770 miliona evra zbog neuspeha u sprovođenju reforme sistema plata u javnom sektoru, kao i gotovo 100 miliona evra zbog nepotpuno sprovedenih mera u oblasti dekarbonizacije.
Predsednik Vlade je objasnio da je, zbog kašnjenja u implementaciji novih proizvodnih kapaciteta, zamena termoelektrana na ugalj bila nemoguća. U narednim danima biće sprovedene procene i provere, nakon čega će nadležni predstaviti precizne podatke, dodao je vršilac dužnosti premijera.
Prema njegovom mišljenju, sprovođenje PNRR-a bilo je usporeno zbog kašnjenja i problema koji su se pojavili još u prvim fazama programa. Istovremeno je naglasio da je Rumunija tokom poslednjih godina ponovo pregovarala o nizu ciljeva i smanjila obim pojedinih preuzetih obaveza.
Od više od 15.000 planiranih investicija, gotovo 4.500 projekata ostalo je nezavršeno ili nije prošlo tehnički prijem.
U poređenju sa ostalim državama Evropske unije, Rumunija se nalazi pri dnu liste po procentu sredstava koja je stvarno povukla iz PNRR-a, obezbedivši svega oko 61 odsto ukupno revidirane dodele.
Najuspešnije u korišćenju sredstava iz PNRR-a bile su Španija i Italija, koje su iskoristile između 90 i 100 odsto raspoloživih fondova. Slede Portugal i Grčka, sa stopom iskorišćenosti od 80 do 85 odsto.
Većina država članica Evropske unije uspela je da povuče između 70 i 75 odsto prvobitno odobrenih sredstava, dok je Poljska iskoristila više od 65 odsto, pri čemu je tokom poslednje godine značajno ubrzala podnošenje zahteva za finansiranje.
U tom kontekstu, Rumunija se nalazi pri samom dnu evropske liste, a iza nje je jedino Bugarska, koja je iskoristila svega 53 odsto sredstava iz PNRR-a, što se u velikoj meri dovodi u vezu sa izraženom političkom nestabilnošću u toj zemlji