Industrijska proizvodnja u padu
Industrijska proizvodnja u Rumuniji zabeležila je drugi najveći pad u Evropskoj uniji u 2026. godini, posle Bugarske, saopštio je Evropski zavod za statistiku.
Marija Nenadić-Zurka и Sorin Iordan, 18.09.2026, 10:46
Industrijska proizvodnja u Rumuniji zabeležila je drugi najveći pad u Evropskoj uniji u 2026. godini, posle Bugarske, saopštio je Evropski zavod za statistiku. U julu je industrijska proizvodnja u Rumuniji bila 6,3% niža nego u istom mesecu 2025. godine, dok je u državi južno od Dunava pala za 6,8%. U slučaju naše zemlje, podaci Evrostata pokazuju godišnje padove od 1,9% u februaru, 2,5% u martu, 3,3% u aprilu, 5,4% u maju i 5,5% u junu. Rumuniju sledi Belgija, sa kontrakcijom od 5,6%. Na suprotnom polu je Holandija, sa povećanjem industrijske proizvodnje od 8,2% u jednoj godini, zatim Hrvatska, sa povećanjem od 7% i Litvanija, sa 6,5%. Danska, Finska, Mađarska i Poljska takođe su imale povećanje od preko 4%. Međutim, nemačka industrija je pala za 2,2%, dok je francuska pala za 0,7%. Italija je ostala na istom nivou kao u julu 2025. godine, dok je Španija porasla za 2,4%. Ukupno gledano, industrijska proizvodnja u celom evropskom bloku porasla je za 0,3%.
Vraćajući se na situaciju u Rumuniji, Nacionalni institut za statistiku pokazuje da je u prvih 7 meseci ove godine, u poređenju sa sličnim periodom 2025. godine, industrijska proizvodnja smanjena i kao sirovi podaci i kao podaci prilagođeni broju radnih dana i sezonski, za 3,7% odnosno 3,8%. Prema podacima, pad je uzrokovan smanjenjem prerađivačke industrije za 4,8% i rudarske industrije za 1%. Proizvodnja i snabdevanje električnom i toplotnom energijom, gasom, toplom vodom i klimatizacijom povećana je za 2,3%. Nacionalni institut za statistiku takođe pokazuje da je u julu 2026. godine industrijska proizvodnja porasla za 0,7% u odnosu na prethodni mesec, zbog povećanja zabeleženog u rudarskoj industriji i proizvodnji i snabdevanju električnom i toplotnom energijom, gasom, toplom vodom i klimatizacijom.
Ekonomista Adrian Negresku smatra da, iako Rumunija nije ušla u tehničku recesiju, ekonomija više nije porasla već godinu dana, što je uticalo i na industrijsku proizvodnju, pri čemu on ocenjuje da procene u vezi sa rastom cena u energetskom sektoru ove jeseni prete da produže ekonomsku zamrznutost sve do drugog semestra 2027. godine, dok je jedina dobra vest, kako je Negresku rekao, izuzetna otpornost koju pokazuje rumunsko poslovno okruženje imajući u vidu nepredvidivu fiskalnost, visoku inflaciju, negativnu dinamiku prodaje i naglašenu finansijsku blokadu. Nakon ovih dešavanja Rumunija je izgubila 12 pozicija na Rang-listi globalne konkurentnosti za 2026. godinu, koju svake godine sačinjava IMD centar, spustivši se na 61. mesto, dok je Poljska, na primer, dobila 11 mesta i stigla na 41, a našu zemlju su pretekli i Hrvatska, Turska, Bugarska ili države poput Kenije, Kolumbije i Perua, pa se tako Hrvatska nalazi na 53, Kenija na 55, Bugarska na 56, Turska na 57, Kolumbija na 59, a Peru na 60. mestu.
