Vesti – 24.09.2026

Događaji koji su obeležili današnji dan

Marija Nenadić-Zurka, 24.09.2026, 17:37

U Bukureštu, imenovani premijer, liberalni poslanik Evropskog parlamenta Zigfrid Murešan, objavio je smernice vladinog programa, dokumenta koji ne predviđa povećanje poreza ili nameta, i najavio da će struktura kabineta koju će predložiti uključivati tri zamenika premijera. Sinoć, lider (opozicione) Socijaldemokratske stranke (PSD), Sorin Grindeanu, čija stranka ima najveći broj parlamentaraca, zatražio je od Murešana da podnese ostavku na mandat, jer neće okupiti dovoljno glasova za investiranje vlade koju će predložiti. Za sada, Murešan ima podršku Nacionalne liberalne partije (PNL), Unije spasimo Rumuniju (USR) i Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (UDMR). Podsećamo da Rumunija nije imala stabilnu izvršnu vlast od maja, nakon što su Socijaldemokratska stranka (PSD) i Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR), ekstremistička opozicija, glasali za izglasavanje nepoverenja vladi koju je predvodio liberal Ilije Boložan, koji i dalje obavlja privremenu funkciju. Rumunski predsednik Nikušor Dan rekao je da želi da izbegne prevremene izbore, jer bi oni produžili stanje neizvesnosti u zemlji za nekoliko meseci. Takođe je izrazio nadu da će stranke biti spremnije na dijalog i kompromis kako bi prevazišle trenutnu političku krizu.

Dron koji je danas ušao u rumunski vazdušni prostor srušio se u oblasti Solke, u okrugu Sučava (severoistok), bez uzrokovanja žrtava ili materijalne štete, saopštilo je Ministarstvo odbrane u Bukureštu (MApN). Dva aviona F-16 rumunskog vazduhoplovstva poletela su da prate situaciju, a poruka RO-ALERT poslata je u okruzima Botošani, gde je dron ušao, i Sučava. Ministarstvo odbrane u Bukureštu precizira da je, takođe danas, nekoliko dronova otkriveno u blizini granice sa Ukrajinom, u oblasti okruga Tulča (jugoistok). Dva borbena aviona F-18 španskog vazduhoplovstva preuzeta su iz vazduhoplovne baze Mihail Kogalničanu da prate situaciju, a poruka RO-ALERT poslata je na severu okruga Tulča. Poslednjih meseci, nekoliko dronova je preletelo rumunski vazdušni prostor, u kontekstu rata u Ukrajini, a neki su se čak srušili na rumunskoj teritoriji.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) održava svoje prognoze za razvoj rumunske ekonomije u 2026. i 2027. godini, u skladu sa junskom prognozom, i upozorava da rizici od pada i dalje postoje, navodi se u izveštaju koji je danas objavila međunarodna finansijska institucija. Nakon rasta rumunske ekonomije od 0,7% u 2025. godini, Evropska banka za obnovu i razvoj očekuje pad od 0,2% u 2026. godini i rast od 1,8% u 2027. godini. Iako su spoljni disbalansi počeli da se ublažavaju, deficit tekućeg računa Rumunije ostaje među najvećima u Evropskoj uniji, dok inflacija ostaje na najvišem nivou u Uniji. Deprecijacija leja u odnosu na evro, zajedno sa višim cenama energije, mogla bi da produži inflatorne pritiske, takođe se vidi u izveštaju Evropske banke za obnovu i razvoj.

Vršilac dužnosti ministra spoljnih poslova Oana Coju kopredsedavala je u Njujorku događajem „Globalna bezbednost hrane i Crno more: potreba za obnavljanjem slobode plovidbe“, u okviru Nedelje visokog nivoa 81. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Prema saopštenju Ministarstva spoljnih poslova, na događaju koji su zajednički organizovale Evropska unija, Rumunija, Francuska i Ukrajina, Coju je predstavila ulogu Rumunije i luke Konstanca na Crnom moru (jugoistok) u povezivanju Evrope sa Južnim Kavkazom, Azijom i Afrikom, kao i strateška ulaganja za povećanje tranzitnih kapaciteta za žitarice. U svom izlaganju, rumunska zvaničnica je potvrdila podršku Rumunije uspostavljanju moratorijuma na napade u Crnom moru, što bi omogućilo nastavak izvoza hrane na globalna tržišta, i potrebu za koordinacijom sa zemljama Afrike i globalnog Juga, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova. S druge strane, Oana Coju je najavila da će jermenski premijer Nikol Pašinijan posetiti Bukurešt do kraja godine kako bi potpisao strateško partnerstvo između Jermenije i Rumunije, nakon što je u Njujorku objavljena odluka o podizanju odnosa između dve zemlje na ovaj nivo.

Ruske hibridne pretnje, podrška Ukrajini ili mirovni plan za Gazu bile su neke od tema kojima se bavio rumunski predsednik Nikušor Dan u sredu tokom svog nacionalnog izlaganja u Ujedinjenim nacijama. On je učestvovao, u Njujorku, na Generalnoj skupštini organizacije, ali i u Savetu bezbednosti. Sa govornice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, predsednik Dan upozorio je da hibridne pretnje Ruske Federacije nisu usmerene samo na Ukrajinu, već i na celu Evropu. Moramo odvratiti rusku pretnju i, nažalost, to možemo učiniti samo povećanjem vojne potrošnje, rekao je lider iz Bukurešta.

Oko 47% Rumuna bi želelo prevremene parlamentarne izbore, a još 47% je protiv toga, prema rezultatima novog istraživanja koje je sproveo Centar za urbanu i regionalnu sociologiju (CURS). Prema izvoru, mogućnost organizovanja prevremenih parlamentarnih izbora deli javno mnjenje na dva jednaka tabora. 36% ispitanika smatra da bi trenutnu političku krizu svakako trebalo rešiti organizovanjem prevremenih izbora, a 11% se pre slaže sa ovom opcijom. S druge strane, 26% je pre protiv organizovanja prevremenih izbora, a 21% se definitivno protivi tome. 6% nije izrazilo mišljenje. 79% ispitanika smatra da Rumunija ide u pogrešnom smeru, dok samo 15% smatra da zemlja ide u pravom smeru. Još 6% nije izrazilo mišljenje. Rezultati ukazuju na to da visok nivo nezadovoljstva među stanovništvom ostaje. Razlika između negativnih i pozitivnih procena je značajna, a visok udeo nezadovoljnih pokazuje da je negativna procena pravca kretanja zemlje široko rasprostranjena među stanovništvom – zaključuju autori studije. Ako bi parlamentarni izbori bili održani sledeće nedelje, Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR) bi dobila 34% glasova, zatim Socijaldemokratska stranka (PSD) – sa 25% i Nacionalna liberalna partija (PNL) – sa 18%. Unija spasimo Rumuniju (USR) dobija 8%, a Demokratski savez Mađara u Rumuniji (UDMR) 5%. Ostale stranke ne bi dostigle izborni cenzus od 5%, neophodan za ulazak u parlament.

Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika u regionu Bukurešt-Ilfov (jug) je jedan od najviših u Evropskoj uniji, prema podacima Evrostata. Region Bukurešt-Ilfov je takođe imao jednu od najviših regionalnih stopa rasta u Uniji, 33% između 2019. i 2024. godine, dok je realni Bruto domaći proizvod zajednice porastao za samo 5,6%. Međutim, kontrast između regiona Rumunije je veoma veliki. Tako je 2024. godine Bukurešt-Ilfov dostigao 188% prosečnog Bruto domaći proizvoda po glavi stanovnika u Evropskoj uniji, dok je severoistočni region bio samo 48% evropskog proseka, južna Muntenija 55%, jugoistočna 59%, jugozapadna Oltenija 60%, severozapadna 71% i zapadna 78%, takođe pokazuju podaci Evrostata.