Vesti – 25.09.2026

Događaji koji su obeležili današnji dan

Marija Nenadić-Zurka, 25.09.2026, 18:13

Rukovodstva Nacionalne liberalne partije (PNL), Unije spasimo Rumuniju (USR) i Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (UDMR) potvrdila su vladin program koji je predložio imenovani kandidat za premijera, liberalni poslanik Evropskog parlamenta Zigfrid Murešan, i spisak ministara koji će biti deo buduće vlade. Tako se predlažu za zamenika premijera i ministra unutrašnjih poslova, Mirča Abrudean, zamenik premijera i ministar poljoprivrede – Tancoš Barna, ministar finansija, Aleksandru Nazare, ministar pravde, Andrea Kiš, nezavisni ministar. Očekuje se da će Raluka Turkan preuzeti Ministarstvo rada, porodice, omladine i socijalne solidarnosti, Oana Georgiju – Ministarstvo zdravlja, Dragoš Pislaru – Ministarstvo investicija i evropskih projekata, Mihaj Dimijan – Ministarstvo obrazovanja i istraživanja i Sebastijan Burduža – Ministarstvo energetike. Radu Miruca će ostati u Ministarstvu odbrane, Dijana Buzojanu u Ministarstvu životne sredine, a Oana Coiju – u Ministarstvu spoljnih poslova. Ministarstvom saobraćaja bi upravljao Katalin Drula, a Ministarstvom ekonomije Irineu Darau. Čeke Atila je predložen za Ministarstvo razvoja, a Etveš Kopanji za Ministarstvo kulture. Kandidat za premijera Zigfrid Murešan sastao se danas sa predsednikom Rumunije Nikušorom Danom kako bi mu predstavio svoj program, spisak ministara i obavestio ga o stanju pregovora za dobijanje većine potrebne za inauguraciju. Dan smatra da prevremeni izbori nisu rešenje i još jednom je pozvao parlamentarne stranke da postignu politički kompromis. U ovom trenutku, Zigfrid Murešan računa na 170 glasova Nacionalne liberalne partije (PNL), Unije spasimo Rumuniju (USR) i Demokratskog saveza Mađara iz Rumunije (UDMR), od potrebnih 233. U međuvremenu, lider Socijaldemokratske stranke (PSD) Sorin Grindeanu, čija opoziciona stranka ima najveći broj poslanika, izjavio je da još nije dobio vladin program i da socijaldemokrate neće glasati za Murešanovu vladu. Zatražio je od imenovanog premijera da podnese ostavku, jer, po njegovom mišljenju, neće skupiti dovoljno glasova da bi postavio vladu koju bi predložio.

Regionalna saradnja mora nam pomoći da odgovorimo na izazove koji prevazilaze nacionalne granice, rekla je u četvrtak u Njujorku vršilac dužnosti ministra spoljnih poslova, Oana Coju. Kao vršilac dužnosti predsedavajuće Centralnoevropskom inicijativom (CEI) i Procesom saradnje Jugoistočne Evrope (SEECP), rumunska ministarka je posvetila okrugli sto debati o budućnosti regionalne saradnje u periodu koji karakterišu višestruki geopolitički izazovi, sa temom „Regionalna saradnja u svetu koji se menja: obezbeđivanje stabilnosti, otpornosti i održivog rasta kroz saradnju zasnovanu na poverenju i usmerenu ka rezultatima“. „Da bi se održao značaj regionalne saradnje, ona mora pokazati svoju dodatnu vrednost, ne samo kao platforma za politički dijalog, već kao mehanizam za postizanje konkretnih rezultata“, naglasila je Oana Coju, prema Ministarstvu spoljnih poslova. Ponovila je podršku Rumunije Ukrajini i Republici Moldaviji i istakla potrebu za održavanjem kanala dijaloga i praktične saradnje, čak i u vremenima regionalnih tenzija.

Prosečna bruto mesečna plata zabeležena u nacionalnoj ekonomiji Rumunije u 2025. godini iznosila je 8.716 leja (oko 1.653 evra), što je 8,1% više nego prethodne godine, prema podacima Instituta za statistiku (INS) objavljenim u petak. Prosečna neto plata dostigla je 5.266 leja (oko 1.000 evra), što je povećanje od 6,2% u odnosu na prethodnu godinu. Najviše vrednosti prosečne neto mesečne plate ostvarene u 2025. godini, u poređenju sa prosekom ekonomije, zabeležene su u ekonomskim delatnostima kao što su telekomunikacije, programiranje i konsultantske usluge u informacionim tehnologijama, emitovanje radio i televizijskih programa. S druge strane, najniže vrednosti prosečne neto mesečne plate u poređenju sa prosekom ekonomije zabeležene su u sektorima kao što su hotelijerstvo i restorani, poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo, zabava, kulturne, sportske i rekreativne aktivnosti.

Dva aviona F-16 rumunskog ratno-kosmijskog vazduhoplovstva ponovo su jutros poletela kako bi pratila situaciju, nakon što su radari Ministarstva odbrane otkrili vazdušnu metu 20 kilometara od grada Galaca (jugoistok). Stanovnici tamo i oni u susednom okrugu Tulča, blizu granice sa Ukrajinom koju su napale ruske trupe, dobili su upozorenje usred noći, pozivajući ih da odu u podrume ili skloništa civilne zaštite, da ostanu u zatvorenom prostoru. Pošto nisu prijavljeni upadi u nacionalni vazdušni prostor, uzbuna je prestala nakon manje od sat vremena. U maju je grad Galac bio poprište najgoreg incidenta sa dronom u Rumuniji ove godine – ruska bespilotna letelica se srušila na stambenu zgradu, izazvala eksploziju i požar, a dve osobe su povređene. I u četvrtak je dron ušao u rumunski vazdušni prostor sa severoistoka i srušio se četiri minuta kasnije.

Kuću u Mogošoaji (južno, blizu Bukurešta) bivšeg kandidata za rumunske predsedničke izbore Kalina Đorđeskua, koji se smatra proruski nastrojenim, zaplenili su tužioci iz Direkcije za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma  (DIICOT). Đorđesku je optužen, u ovom trećem slučaju protiv njega, za formiranje organizovane kriminalne grupe i prevaru sa posebno teškim posledicama. Ranije ove nedelje, Direkcija za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma je zatražila njegovo preventivno hapšenje, zbog navodne prevare biznismena za preko milion evra, ali je sudija suda u Bukureštu odbio zahtev i naložio meru sudskog nadzora u trajanju od 60 dana. Tužioci su podneli žalbu na odluku.

Dvadeset nasilnih demonstranata koji su prošle nedelje napali policajce na protestu uzgajivača ovaca i koza na Trgu pobede u Bukureštu, gde se nalazi sedište vlade, zadržano je u pritvoru u protekla dva dana. Trojica drugih muškaraca su stavljena u kućni pritvor, a četvorica su pod istragom pod sudskom kontrolom. Prošle nedelje, pet osoba je zadržano u pritvoru, a isti broj je stavljen u kućni pritvor. Nakon protesta pastira 15. septembra u Bukureštu, tužioci su pokrenuli krivični postupak zbog podsticanja, zlostavljanja, narušavanja javnog reda i mira, uništenja i napada ili drugog nasilja nad 40 osoba. Istražitelji kažu da je tokom nasilja nekoliko žandarma, kao i novinara, pogođeno tvrdim predmetima, a oštećeno je i vozilo žandarmerije.

Muzeji i univerziteti u Rumuniji otvaraju svoja vrata entuzijastima nauke na Evropskoj noći istraživača sa eksperimentima, demonstracijama, radionicama i tehnologijama koje se mogu videti i testirati. Univerzitet u Bukureštu prvi put učestvuje u ovom događaju. Program obuhvata radionice pilotiranja dronovima, demonstracije sa Van de Grafovim generatorom, analize mikroskopom, astronomska posmatranja teleskopom. U Jašiju (severoistok), Univerzitet „Aleksandru Joan Kuza“ otvara svoje laboratorije na otvorenom, a u Brašovu (centar), Institut za istraživanje i razvoj Univerziteta Transilvanija očekuje svoje posetioce sa jedinstvenim eksperimentima, interaktivnim demonstracijama, takmičenjima sa nagradama i izložbama mobilnih robota i dronova. Evropska noć istraživača održava se svake godine u preko 400 gradova na kontinentu.