Vesti – 12.10.2026
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka, 12.10.2026, 17:10
Mandatar za premijera Luka Nikulesku nastavio je u ponedeljak pregovore o formiranju nove izvršne vlasti, kako bi u četvrtak mogao da podnese Parlamentu spisak članova kabineta i program vlade. On je, na Radiju Rumunija, izjavio da zemlji hitno treba vlada sa punim ovlašćenjima, ne radi zauzimanja određenih pozicija, već s obzirom na postojanje konkretnih problema koji utiču na svakodnevni život Rumuna. Nikulesku je poslao poruku političkim strankama za još veću spremnost na dijalog prilikom donošenja odluke. Mandatar za premijera sastao se danas sa predsednikom Unije spasimo Rumuniju (USR), Dominikom Fricom, koji je potvrdio da njegova stranka neće glasati za vladu sa ministrima iz Socijaldemokratske stranke (PSD), stranke koju smatra odgovornom za trenutnu političku krizu. Nacionalna liberalna stranka (PNL) ima sličan stav. Međutim, stranka je prenela da može podržati inauguraciju vlade, kako bi se osiguralo pravilno funkcionisanje države. Zauzvrat, predstavnici Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (UDMR) su se još jednom založili za obnavljanje saradnje između Socijaldemokratske stranke (PSD) i Nacionalne liberalne partije (PNL), kao rešenje za formiranje većine. U međuvremenu, Socijaldemokrate kažu da žele promenu pravca rumunske ekonomije i većinu u Parlamentu. Lider Socijaldemokratske stranke (PSD) Sorin Grindeanu rekao je da stranka razmatra vanredne izbore ako stranke ne uspeju da se dogovore oko formiranja nove vlade. Nakon sastanka sa parlamentarnom grupom nacionalnih manjina, Luka Nikulesku je rekao da će one, ako bude potrebno, učestvovati u dogovoru između političkih stranaka.
Vršilac dužnosti ministra spoljnih poslova Oana Coju učestvovala je danas u Luksemburgu na Savetu za spoljne poslove Evropske unije, na čijem su dnevnom redu bile aktuelne teme, poput bezbednosti u Crnom moru, hibridne pretnje i sukob na Bliskom istoku, navodi se u zvaničnom saopštenju. Šefica diplomatije iz Bukurešta je tokom diskusija insistirala na pitanjima o Crnom moru, gde napadi dronovima i poremećaji trgovinskih puteva izazivaju sve veće regionalne probleme. U tom kontekstu, Oana Coju je pokazati podršku koju Bukurešt pruža evropskim sankcijama protiv Rusije. Na kraju, ali ne i manje važno, vršilac dužnosti ministra spoljnih poslova pozdravila je otvaranje novih pregovaračkih poglavlja sa Republikom Moldavijom i Ukrajinom u njihovim naporima da se pridruže Evropskoj uniji. Ovim pitanjima će se ministarka ponovo pozabaviti u Varšavi, gde se danas i sutra održava Bezbednosni forum sa temom „Obezbeđivanje Evrope od istočnog krila do dalekog severa“.
Vršilac dužnosti ministra spoljnih poslova Rumunije, Oana Coju, učestvuje na Varšavskom bezbednosnom forumu 12. i 13. oktobra. Prema saopštenju Ministarstva spoljnih poslova, Oana Coju učestvuje kao glavni govornik na panelu posvećenom budućnosti Evrope, gde će tvrditi da proširenje Evropske unije nije jednostavan birokratski proces, već geostrateška investicija usmerena na doprinos konsolidaciji demokratije i prosperiteta u regionu – navodi se u saopštenju. Što se tiče bezbednosti Crnog mora, sloboda plovidbe je, saopštava Ministarstvo spoljnih poslova, cilj koji Rumunija čvrsto brani na svim diplomatskim forumima. Oana Coju će takođe učestvovati na „Evropskoj odbrambenoj gradskoj skupštini“, gde će se diskusije fokusirati na budućnost evropske odbrambene arhitekture – takođe se navodi u saopštenju. U ponedeljak je vršilac dužnosti ministra spoljnih poslova učestvovala na Savetu za spoljne poslove Evropske unije u Luksemburgu, čiji je dnevni red uključivao bezbednost u Crnom moru, hibridne pretnje i sukob na Bliskom istoku – saopštilo je rumunsko Ministarstvo spoljnih poslova u Bukureštu.
Trgovinski deficit Rumunije, između 1. januara i 31. avgusta, iznosio je 22 milijarde evra, što je povećanje od preko 300 miliona evra u poređenju sa istim periodom prošle godine, prema podacima koje je danas objavio Nacionalni institut za statistiku. U poređenju sa istim periodom 2025. godine, rumunski izvoz je iznosio skoro 66 milijardi evra, što je povećanje od 4%, dok je uvoz zabeležio rast od 3,4 procenta i dostigao 88 milijardi evra.
Stanovništvo Rumunije nastavlja da opada zabrinjavajućom brzinom, prema podacima koje je danas objavio Nacionalni institut za statistiku. Prirodni priraštaj je ostao negativan u avgustu, a broj umrlih bio je skoro 1,4 puta veći od broja rođenih. Tokom ovog perioda rođeno je preko 13.000 dece, ali je broj umrlih premašio prag od 18.000. Većina smrtnih slučajeva, preko 40%, registrovana je kod ljudi starijih od 80 godina. Statistika takođe pokazuje da je u avgustu u Rumuniji sklopljeno približno 15.000 brakova.
Vežba NATO-a koju predvodi Komanda multinacionalnog korpusa Jugoistok, sa sedištem u Rumuniji, održava se do 14. oktobra u centru za obuku Činku (centar) i drugim vojnim ciljevima u Rumuniji. „Karpatski luk 2026“ je multinacionalna vojna vežba u kojoj se evaluacija sprovodi uz pomoć računara i organizuje za resertifikaciju. Događaj je u skladu sa odlukama usvojenim na samitu NATO-a u Madridu 2022. godine, koje su dovele do jačanja odvraćanja i odbrambene pozicije Alijanse, razvijanjem kapaciteta multinacionalnih borbenih grupa na istočnom krilu koje se mogu povećati do nivoa brigade, kada i gde je to potrebno. Francuska doprinosi ovom naporu raspoređivanjem brzih kapaciteta, uključujući dodatne snage u podršci borbenoj grupi NATO-a u Rumuniji.
Rumunski hidrolozi najavljuju da će protok Dunava, koji je pao na najniži nivo u istoriji, sredinom ove nedelje porasti sa 1.200 na 1.350 kubnih metara u sekundi. Za drugu polovinu oktobra procenjuje se maksimalni protok od 1.600 kubnih metara u sekundi na ulazu u zemlju. Nizak nivo reke odredio je, tokom leta, zatvaranje dva reaktora nuklearne elektrane Černavoda, koja je obezbeđivala 20% energije proizvedene u Rumuniji. Kompanija „Nuklearelektrika“ je saopštila da dva reaktora elektrane Černavoda ostaju isključena, a nastavak proizvodnje električne energije zavisi od porasta nivoa Dunava. Kompanija je obavestila da isključenje reaktora ne predstavlja rizik za nuklearnu bezbednost, koju obezbeđuju specifični sistemi i procedure i timovi stručnjaka koji su stalno raspoređeni.
Evropski lideri će se krajem nedelje sastati u Briselu kako bi razgovarali o predlogu irskog predsedavanja bloka zajednice da se budući budžet za period 2028-2034. smanji za 8%. Ovaj procenat dolazi kao kompromisno rešenje između država koje zahtevaju drastičnije smanjenje potrošnje, predvođene Nemačkom, i onih koje žele da zaštite finansiranje poljoprivrede i regionalnog razvoja, uključujući Italiju i Rumuniju. Glavni pregovarač Evropskog parlamenta, Zigfrid Murešan, odbacuje kompromis i zahteva budžet 10% veći od početnog predloga Komisije. On upozorava da Unija rizikuje da neće imati dovoljno novca čak ni za nove prioritete, kao što su odbrana i konkurentnost. Za budžet Evropske unije biće potrebna jednoglasnost 27 zemalja članica i odobrenje zakonodavnog tela u Strazburu.
Američki profesori Robert Hol i Majkl Vudford dobitnici su Nobelove nagrade za ekonomiju za 2026. godinu. Njih dvojica su nagrađeni za svoja istraživanja o „mikroekonomskim osnovama makroekonomske stabilnosti“, saopštila je danas Kraljevska švedska akademija nauka u Stokholmu. Prošle godine, nagradu su podelila tri istraživača za svoj rad na održivom rastu nacionalnih ekonomija. Nobelove nagrade za medicinu, fiziku, hemiju, književnost i mir objavljene su prošle nedelje. Za razliku od ostalih Nobelovih nagrada, odlikovanje za ekonomske nauke nije predviđeno testamentom švedskog hemičara i filantropa Alfreda Nobela (1833-1896), najpoznatijeg po pronalasku dinamita. Nobelova nagrada za ekonomiju ustanovljena je 1968. godine od strane Centralne banke Švedske, a prvi put je dodeljena 1969. godine.
