Trgovinski deficit u porastu
Marija Nenadić-Zurka и Roxana Vasile, 13.10.2026, 14:27
Značajan porast globalnih cena goriva i prirodnog gasa ogleda se i u trgovinskom deficitu Rumunije, koji je u prvih osam meseci ove godine povećan za preko 307 miliona evra, u poređenju sa istim periodom 2025. godine. Najnoviji podaci Nacionalnog instituta za statistiku ukazuju na to da je uvoz mnogo skuplji od izvoza. Tako je Rumunija u periodu januar-avgust uvezla robu u vrednosti od preko 88 milijardi evra, dok je izvoz iznosio skoro 66 milijardi.
Trgovinski deficit je tako premašio 22 milijarde evra, što je 1,4% iznad nivoa istog perioda prošle godine. Pored toga, u avgustu je uvoz rastao brže od izvoza u poređenju sa istim mesecom 2025. godine, što je doprinelo povećanju neravnoteže. Najveći udeo u strukturi izvoza i uvoza imale su mašine i transportna oprema (preko 45% u izvozu i preko 36% u uvozu). Takođe, većina rumunske razmene robe – preko 70 procenata i u izvozu i uvozu – obavljena je sa zemljama Evropske unije. Ekonomski analitičar Konstantin Rudnicki objašnjava evoluciju povećanjem vrednosti uvoza goriva i hemijskih proizvoda, čije su cene na međunarodnim tržištima bile više nego prošle godine. Konstantin Rudnicki:
„Uvezli smo više skuplje robe, a ako pogledamo povećanje uvoza, videćemo da ona dolazi iz oblasti naftnih derivata, goriva, a dobro znamo da je Rumunija, iz raznih razloga, ove godine uvezla više goriva, verovatno posebno u avgustu, čemu su dodati i hemijski proizvodi. Ovi proizvodi na međunarodnim tržištima bili su skuplji nego prošle godine, na primer, i to se svakako videlo u bilansu za osam meseci.“
Zašto je trgovinski deficit relevantan? Zato što – objašnjavaju stručnjaci – visok nivo uvoza u poređenju sa izvozom pokazuje da lokalni proizvodi teško konkurišu sa stranom robom na međunarodnim tržištima ili čak na domaćem tržištu. Dugoročno postojanje velikog trgovinskog deficita ukazuje na nedovoljno razvijenu domaću proizvodnju, tako da se zemlja oslanja na spoljne dobavljače za esencijalnu robu, kao što su hemikalije, energija ili poluproizvodi. Poslednjih godina, Rumunija je stalno imala trgovinski deficit od desetina milijardi evra godišnje. A uporni trgovinski deficit može generisati, između ostalog, devalvaciju nacionalne valute, povećanje spoljnog duga, gubitak radnih mesta, visoke cene domaćih proizvoda i, implicitno, smanjenje kupovne moći potrošača.
