Rumunske ekonomske prilike (20.10.2026)
Devizno tržište i berze u Rumuniji reagovali su na mogućnost skorog formiranja rumunske vlade posle petomesečnog prelaznog kabineta Ilija Boložanua.
Ştefan Stoica и Mircea Mihai, 20.10.2026, 10:39
Devizno tržište i berze u Rumuniji reagovali su na mogućnost skorog formiranja rumunske vlade posle petomesečnog prelaznog kabineta Ilija Boložanua. Nacionalna moneta lej ojačala je u ponedeljak u odnosu na evro do nivoa 5,33 leja za evro i oslabila u odnosu na dolar. Indeks Berze hartija od vrednosti povećan je u ponedeljak za 1,2% i dostigao je najviši nivo od avgusta. Bankarski analitičari smatraju da je perspektiva inauguracije nove vlade smanjila vrednost rumunskih državnih obveznica sa rokom otplate od 10 godina za 14% do 6,98%. Ohrabrujuće vesti stižu i od statistike. Posle prvih devet meseci tekuće godine budžetski deficit je smanjen na 3,82%, navodi Ministarstvo finansija. U istom periodu državni prihodi dostigli su 522 miliarde leja, odnosno skoro 100 miliardi evra, a ukupni rashodi 600 miliardi leja.
Ministar finansija Aleksandru Nazare upozorava medjutim da Rumunija mora da nastavi sa fiskalnom konsolidacijom i u sledećoj godini. Njegovo prisustvo i u vladi Luke Nikuleskua trebalo bi da predstavlja garaniciju da će se fiskalna konsolidacija nastaviti. Medjutim, postavlja se pitanje na koji je način smanjen budžetski deficit? Prihodi su povećani za 11,8%, a rashodi za skoro 5%, objasnio je Aleksandru Nazare. Udeo rashoda u bruto društvenom proizvodu smanjen je sa 29,7% na 29,2%, a troškovi za plate za skoro 4 miliarde leja u odnosu na prošlu godinu. Investicije su dostigle vrednost od 107,8 miliardi leja i za 25,2 miliarde leja veće su nego prošle godine. Evropski fondovi predstavljaju skoro 70% investicija, uključujuci fondove iz Nacionalnog plana oporavka i otpornosti. Poslednji meseci su presudni za poštovanje ciljnog deficita od 6,2% jer dolaze isplate za investicije iz Nacionalnog programa oporavka i otpornosti i po pravilu krajem godine ove dostižu 15 do 20% ukupne vrednosti. Faktori pritiska na budžet su prema navodima ministra finansija rast javnog duga iznad 60% bruto drustvenog proizvda, povećanje troškova za zdravstvo, kompenzacija cene energije i izmirivanje finansijskih obaveza prema pravosudnim organima. Nazare je dodao da je kreditni rejting zemlje od suštinskog značaja za ekonomski oporavak i da će rejting agencije analizirati u prvim mesecima sledeće godine budžetsku projekciju za 2027. godinu.
